Simptomi bolesti

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Glavni članak: Simptom


Simptomi bolesti, subjektivne tegobe (grč. σύμπτωμαa - „nesrećan slučaj“, „nezgoda“ i „gubitak“, koja dolazi od reči, συμπιπτω - „zadesiti“) [1], su u medicini, subjektivni doživljaji telesnih promena koje nastaju u toku nekog patološkog stanja (bolesti) ili procesa u organizmu. Ne treba ih mešati sa znacima bolesti, koji su objeketivni doživljaj telesnih promena (jer različiti bolesnici, simptome bolesti, subjektivno doživljavaju na različite načine). Zato kod pojedinih bolesnika simptomi iste bolesti izazivaju jak doživljaj subjektivnih tegoba, dok drugi bolesnici te tegobe jedva primećuju.

Simptomi bolesti imaju veliki značaj za brzo postavlje dijagnoze bolesti koja ih je izazvala. Simptomatologija je posebna oblast medicine koja se bavi otkrivanjem, proučavanjem, sistematizacijom (razvrstavanjem) i označavanjem (MKB-10) simptoma bolesti.

Subjektivni doživljaji telesnih promena u fiziološkim stanjima organizma, (npr. trudnoća, dojenje, fiziološka žutica novorođenčeta ...), na spadaju u simptome bolesti, jer se reč simptom u medicini primenjuje samo u patološkim stanjima, „kao karakteristični znak, oznaka određenih patoloških promene u organizmu“ [2]. Zato se doživljaji telesnih promena u fiziološkim stanjima nazivaju; znacima, indikacijama, nagoveštajima, određenih (normalnih-fizioloških) stanja ili promena.

Oblici[uredi - уреди | uredi izvor]

Simptomi se najčešće razvrstavaju u subjektivne i objektivne simptome:

  • Subjektivni simptomi (tegobe) su promene u orrganizmu koje je su uočen od strane bolesnika.
  • Objektivni simptomi, su promene uočene kod bolesnika nakon posmatranja od strane istraživača, snimljeni pojedinačni patološki nalazi primenom dijagnostičkih procedura ili promene uočene od strane trećeg lica (npr. članove porodice), izvestioca informacija o bolesti.

Neke specifične bolesti ispoljavaju tipičnu grupu simptoma, npr trijada karakterističnih simptoma (tri tipična simptoma). Međutim, pojedini simptomi ponekad označavaju ili defininišu u velikoj meri nepoznatu etiologiju (uzrok) ili patogenezu (razvoj) bolesti, ili se koriste se kao sinonimi za te bolesti. Skup većeg broja objektivnih i subjektivnih simptoma definiše se kao sindrom bolesti [3]

Opšti simptomi bolesti[uredi - уреди | uredi izvor]

To su simptomi koji se najčešće javljaju kod većine bolesti, a neke u gotovo svim bolestima. Među ovim simptomima najčešći su temperatura, malaksalost, promena raspoloženja, koje srećemo u gotovo svim bolestima.

Specifični simptomi bolesti[uredi - уреди | uredi izvor]

Ovi simptomi se javljaju samo u određenim bolestima, i često se samo na osnovu njih, (sa dosta pouzdanosti), može postaviti dijagnoza neke bolesti.

Primeri;

Najčešći simptomi bolesti[uredi - уреди | uredi izvor]

и== Vidi još ==

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Simptom, Grčko-engleski leksikon Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon
  2. ((de))Symptom, DWDS Standardsicht
  3. Roche Lexikon Medizin. Urban & Fischer, 5. Aufl. 2003, ISBN 3-437-15157-6, Fernladbares Stichwort / Stw.-Suche

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. . Antić R. Interna propedevtika, Institut za stručno usavršavanje i specijalizaciju zdravstvenih radnika, Beograd, 1976.
  2. . Ristić S. M. Klinička propedevtika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]