Znaci bolesti

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Simptomi bolesti)
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Znaci bolesti (često u spoju: „znaci i simptomi”) su promene koje se javljaju sa nastankom bolesti. Utvrđuje ih lekar pri pregledu bolesnika (ili veterinar pri pregledu životinje). Može i ne mora da se radi o znacima koje može da zapazi sam bolesnik ili njegova okolina.[1] Dakle radi se o objektivnim znacima bolesti, odnosno promenama kao medicinskim činjenicama, koje su uočene kod bolesnika nakon posmatranja od strane za to kompetentne osobe, primenom dijagnostičkih procedura (patološki nalazi i dr.), pa i vidljive promene uočene od strane trećeg lica (npr. člana porodice).

U odsustvu mogućnosti (potrebnih znanja, dijagnostičkih sredstava i dr.) objektivnog utvrđivanja medicinskih činjenica, ljudi najčešće govore o svojim subjektivnim tegobama – simptomima.

Simptomi (grč. σύμπτωμαa - „nesrećan slučaj“, „nezgoda“ i „gubitak“, koja dolazi od reči, συμπιπτω - „zadesiti“),[2] su subjektivni doživljaji telesnih promena koje nastaju u toku nekog patološkog stanja (bolesti) ili procesa u organizmu.

Različiti bolesnici, simptome bolesti subjektivno doživljavaju na različite načine, pa tako kod pojedinih bolesnika simptomi iste bolesti izazivaju jak doživljaj subjektivnih tegoba, dok drugi bolesnici te tegobe jedva primećuju. Neke specifične bolesti ispoljavaju tipičnu grupu simptoma, npr trijada karakterističnih simptoma. Međutim, pojedini simptomi ponekad označavaju ili defininišu u velikoj meri nepoznatu etiologiju (uzrok) ili patogenezu (razvoj) bolesti, ili se koriste se kao sinonimi za te bolesti. Skup većeg broja objektivnih i subjektivnih simptoma definiše se kao sindrom.[3]

Znaci i simptomi bolesti imaju veliki značaj za brzo postavlje dijagnoze bolesti koja ih je izazvala. Simptomatologija je posebna oblast medicine koja se bavi otkrivanjem, proučavanjem, sistematizacijom i označavanjem (vidi: MKB-10) simptoma i znakova bolesti.

Znak, simptom i sindrom[uredi - уреди | uredi izvor]

Po znacima i simptomima, karakterističnim za određena patološka stanja, postavlja se dijagnoza bolesti, a uspostavljanjem podudarnih i nepodudarnih znakova i simptoma vrši se diferencijalna dijagnoza, tj. razlikuju bolesti koje imaju neke zajedničke karakteristike.

Znak bolesti[uredi - уреди | uredi izvor]

U humanoj medicini i veterini, „znak“ ili skup pozitivnih ili negativnih znakova je objektivna manifestacija bolesti, identifikovana od strane lekara (ili veterinara) u toku konsultacije ili pregled pojedinca-životinje (ili grupe lekara-veterinara), ali mogu biti uočeni i od samog bolesnika (vlasnika životinje) ili njegove okoline, što u mnogome zavisi od nivoa obrazovanja i zdravstvene prosvećenosti tih osoba. Znak je bilo koji objektivan dokaz bolesti (npr. otok, žutica ili ginekomastija su klinički znaci koje lekar-veterinar može uočiti tokom pregleda, ali i nakon određenih dijagnostičkih procedura, ili krv u stolici je znak bolesti, to može prepoznati pacijent, lekar, medicinska sestra, veterinar ili neko drugi). Znak može biti i normalna pojava bez patološkog značaja.[4]

Simptom[uredi - уреди | uredi izvor]

Za razliku od znaka, u humanoj medicini, simptom, je subjektivan opis tegoba koje bolesnik doživljava u izraženom stepenu, i bolesnici ga koristi da opiše svoje tegobe lekaru. To je nešto što samo bolesnik može da oseća i da opiše. Interpretacija simptoma, je zato često različita kod različitih osoba što zavisi od načina na koji bolesnici doživljavaju tegobe, ali i od nivoa njihovog ličnog obrazovanja i zdravstvene prosvećenosti. Bol, stenogardija (tegobe iza grudne kosti), malaksalost, zujanje u ušima itd., su simptomi, koji mogu na različiti način biti opisani od bolesnika. Ponekad mogu i svesno biti potencirani („preuveličani“)od strane pacijenata u cilju ostvarenja sekundarne dobiti.[4]

Subjektivni doživljaji telesnih promena u fiziološkim stanjima organizma, (npr. trudnoća, dojenje, fiziološka žutica novorođenčeta i dr.), na spadaju u simptome bolesti, jer se reč simptom u medicini primenjuje samo u patološkim stanjima, „kao karakteristični znak, oznaka određenih patoloških promene u organizmu“ [5]. Doživljaji telesnih promena u određenim normalnim fiziološkim stanjima, odnosno same te promene nazivaju se znacima, indikacijama, nagoveštajima (ne i „simptomima”).

Sindrom[uredi - уреди | uredi izvor]

Sindrom je u medicini, i kliničkoj psihologiji, skup dva ili više, međusobno povezana simptoma/znaka bolesti, koji zajedno čine jednu jedinstvenu nozološku celinu neke bolesti (npr. anksiozno-depresivni sindrom, paranoidni sindrom, Korsakovljev sindrom). Ređe se koristi i izraz „simptomski/simptomatski kompleks”.

Podela znakova bolesti[uredi - уреди | uredi izvor]

Neki znaci bolesti su opšti, a drugi više ili manje specifični.[1]

Opšti znaci bolesti[uredi - уреди | uredi izvor]

To su najčešće povišena telesna temperatura, smanjena telesna težina, znojenje, otok (edem) itd. Oni su veoma česti kod mnogih bolesti, pa njihova pojava ne ukazuje na oboljenje konkretnog organa i ne upućuje na određenu bolest. Na primer, otoci su znak bolesti kod bilo kog od navedenih organa: srca, bubrega, krvnih sudova, jetre, poremećaja ishrane, povreda itd, i zato njihova pojava zahteva dopunska ispitivanja navedenih organa, da bi se postavili dijagnoza bolesti koja ih je izazvala.[1]

Ovo su ujedno i opšti simptomi bolesti.

Specifični znaci bolesti[uredi - уреди | uredi izvor]

Prisutni su samo kod bolesti određenih organa i u određenim bolestima. Oni jasno ukazuju koji je organ oboleo i od koje polesti. Na primer žutica (prebojenost kože žutom bojom) je objektivni znak koji se javlja zbog povećane koncentracije žučnih boja u krvi i prisutna je kod bolesnika sa hemolitičkom žuticom, sa oboljenjima jetre ili opstrukcijom (preprekom) u žučnim putevima. Prema tome žutica je specifičan znak u odnosu na pojavu temperatureili otoka (edem)[1]

Isto tako postoje i specifični simptomi bolesti. Često se samo na osnovu njih, sa dosta pouzdanosti, može postaviti dijagnoza neke bolesti. Primeri speifičnih simptoma:

Vrste znakova bolesti[uredi - уреди | uredi izvor]

U humanoj i veterinarskoj medicini, znaci bolesti prema vrsti i zaključku koji se može doneti na osnovu njihovog prisustva mogu biti:[6][7][4]

Prognostički znaci bolesti[uredi - уреди | uredi izvor]

To su znaci koji ukazuju na trenutno stanje i mogući ishod nastalih promena (bolesti) u organizmu bolesnika (odnosno, ukazuju na bolest pre nego što se potvrdi dijagnoza bolesti). Prognostički znaci uvek ukazuju na budući razvoj bolesti.

Anamnestički znaci bolesti[uredi - уреди | uredi izvor]

Znaci koji (uzimajući u obzir trenutno stanje u organizmu bolesnika), ukazuju da je u prošlosti kod bolesnika postojalo određeno oboljenje sa istim znacima. Anamnestički znaci uvek ukazuju da je bilo pojave sadašnjih znakova bolesti i u bliskoj ili dalekoj prošlosti.

Dijagnostički znaci bolesti[uredi - уреди | uredi izvor]

To su objektivni zanci bolesti dobijeni kao rezultat kliničkog ispitivanja, i služe za jasno postavljanje dijagnoze bolesti.

Patognomonični znaci bolesti[uredi - уреди | uredi izvor]

Posebno karakteristični znaci bolesti, prisutni kod samo određenih bolesti, i van svake sumnje, dokazuju da je ta bolest prisutna. Morfološki patognomični znaci su relativno retki. Kaže se i patognomski znaci.

Galerija[uredi - уреди | uredi izvor]

Izgled pojedinih vidljivih znakova bolesti:

Abecedna lista[uredi - уреди | uredi izvor]

Neki poznatiji/karakterističniji znaci bolesti:

A – B C – G H – K L – O L – Ž

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Ristić S. M. Klinička propedevtika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990.
  2. Simptom, Grčko-engleski leksikon Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon
  3. Roche Lexikon Medizin. Urban & Fischer, 5. Aufl. 2003, ISBN 3-437-15157-6, Fernladbares Stichwort / Stw.-Suche
  4. 4,0 4,1 4,2 Symptoms & Signs A-Z List
  5. Symptom, DWDS Standardsicht ((de))
  6. Chamberlain N.E., Oglivie C. Symptoms and sings in clinical medicine, John Wright i sons, Bristol, 1967.
  7. MacBryde M.C.,Sings and symptoms, J.B. Lippineott company, Filadelfija-Montreal, 1957.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Antić R. Interna propedevtika, Institut za stručno usavršavanje i specijalizaciju zdravstvenih radnika, Beograd, 1976.
  2. Ristić S. M. Klinička propedevtika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).