Mutizam

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Mutizam, bezlasnost,[1][2] mutavost,[3][4] ili nemost[5][6] je vrsta poremećaja kod dece i odraslih koju karakteriše nesposobnost moći govora uz pokušavanje razumevanje govora drugih.[7] U zavisnosti od uzroka, može, a i ne mora biti trajno stanje. Kod dece razlozi mogu biti razvojni, psihiloški, neurološki ili fizički, a kod odraslih koji su ranije mogli da govore, razlog može biti povreda, bolest ili oštećenje dela mozga potrebnog za govor tokom operacije.

Izvori[uredi - уреди | uredi kôd]

  1. Rečnik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. 2011. str. 68. 
  2. Ćosić, Pavle (2008). Rečnik sinonima. Beograd. str. 45. ISBN 978-86-86673-09-1. 
  3. Rečnik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. 2011. str. 731. 
  4. Ćosić, Pavle (2008). Rečnik sinonima. Beograd. str. 339. ISBN 978-86-86673-09-1. 
  5. Rečnik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. 2011. str. 802. 
  6. Ćosić, Pavle (2008). Rečnik sinonima. Beograd. str. 372. ISBN 978-86-86673-09-1. 
  7. Grippo, J.; Vergel, M. F.; Comar, H.; Grippo, T. (2001). „[Mutism in children]”. Revista de Neurología 32 (3): 244–246. DOI:10.33588/rn.3203.2000376. ISSN 0210-0010. PMID 11310279.