Corpus inscriptionum Latinarum
Corpus inscriptionum Latinarum (srpskohrvatski: Zbornik latinskih natpisa), skraćeno CIL, naziv je obimne zbirke drevnih natpisa na latinskom jeziku, koja predstavlja merodavan izvor za dokumentovanje sačuvanih epigrafskih spomenika iz antike. Javni i privatni naslovi doprinose osvetljavanju svih aspekata rimske istorije i života u antičkom Rimu. Corpus se sve vreme ažurira novim podacima te se objavljuju nova izdanja i dodaci.
CIL se odnosi i na organizaciju u okviru Berlinsko-brandenburške akademije nauka koja je odgovorna za sakupljanje podataka o latinskim natpisima i objavljivanje tih natpisa. Tu je organizaciju 1853. osnovao Theodor Mommsen.
CIL obuhvata sve latinske natpise pronađene bilo gde na teritoriji Rimskog carstva te ih sortira po geografskim i sistemskim kriterijima. U ranijim tomovima prikupljene su i objavljene merodavne verzije svih natpisa poznatih u njihovo doba, od kojih su mnogi prethodno bili objavljeni u dugom nizu različitih publikacija. Opis uključuje sliku izvornog natpisa, ako je dostupna, zatim crtež koji prikazuje slova u njihovoj originalnoj veličini i položaju, kao i tumačenje u kojem se rekonstruišu skraćenice i reči koje nedostaju, te opis pitanja i problema vezanih na određeni natpis. CIL se štampa na latinskom.
Godine 1847. u Berlinu je osnovan jedan odbor s ciljem da se objavi sređena zbirka latinskih natpisa, koje su tokom prethodnih vekova na komad objavljivale stotine filologa i drugih naučnika. Vodeću ulogu u tom odboru igrao je Theodor Mommsen,[1] koji je uredio nekoliko tomova koji su obrađivali natpise iz Italije. Veliki deo posla sastojao se u ličnom obilasku lokacija i spomenika, kako bi se izradila što vernija kopija originalnog natpisa. U slučajevima gde se ranije citirani natpis više nije mogao pronaći autori su pokušali da tačan tekst utvrde poređenjem verzija tog natpisa koje su objavljenje u delima ranijih autora koji su original videli. Prvi tom pojavio se 1853.
CIL se danas sastoji od 17 tomova, štampanih u oko 70 delova, u kojima je zabeleženo ukupno oko 180.000 natpisa. U 13 dodatnih tomova objavljene su tablice i posebni indeksi.[1] Prvi tom, u dve sekcije, obrađuje najstarije natpise, sve do kraja Rimske republike; tomovi od II do XIV podeljeni su geografski, prema oblastima u kojima su pronađeni natpisi koje obrađuju. Ostali tomovi pokrivaju druge teme. Na primer, tom XVII u celosti je posvećen miljokazima. Planiran je XVIII tom, u kojem će biti prikupljeni stihovani latinski natpisi (Carmina latina epigraphica). Dvotomni "indeks brojeva", koji povezuje brojeve natpisa s brojevima odgovarajućeg toma, objavljen je 2003.[2]
Berlinsko-brandenburška akademija nauka nastavlja s ažuriranjem i objavljivanjem Corpusa.
- Tom I (u 2 dela, drugi deo u 4 izdanja): natpisi od najstarijeg doba do Cezarove smrti (objavljen 1893‒1986)
- Tom II (u 2 dela) – natpisi iz Hispanije (1. deo objavljen 1869, 2. deo – četiri izdanja 1995)
- Tom III (u 2 dela) – natpisi iz rimskog Egipta, Azije, Ilirika (1873) + dopuna (2 dela, 5 izdanja)
- Tom IV – grafiti iz Pompeja, Herkulaneja i Stabija (1871) + dopuna u 3 dela
- Tom V – natpisi iz Cisalpijske Galije (1. deo 1872, 2. deo 1877)
- Tom VI – natpisi iz grada Rima (8 delova, 1876–2000)
- Tom VII – natpisi iz Britanije (1873)
- Tom VIII – natpisi iz Afrika (2 dela, 1881) + 5 izdanja s dopunama
- Tom IX – natpisi iz Italije (Kalabrija, Apulija, Samnij, Sabinjani, Piceni), 1883
- Tom X – natpisi iz Italije (Brutij, Lukanija, Kampanija, Sicilija, Sardinija), 1883
- Tom XI – natpisi iz Italije (Emilia-Romagna, Etrurija, Umbrija) – 2 dela (1888–1926)
- Tom XII – natpisi iz Narbonske Galije (1888)
- Tom XIII – natpisi iz Galije i Germanije (5 delova, 1899–1943)
- Tom XIV – natpisi iz drevbog Lacija (1887, dopuna 1930)
- Tom XV ― natpisi iz grada Rima (natpisi na predmetima) ― 2 dela (1891–1899)
- Tom XVI – vojne diplome (1936, dopuna 1955)
- Tom XVII – miljokazi (3 dela, 1986)
- Epigrafija
- Corpus inscriptionum Graecarum
- Inscriptiones Graecae
- Inscriptiones Latinae selectae
- Corpus inscriptionum Etruscarum
- Corpus inscriptionum et monumentorum religionis mithriacae
- ↑ 1,0 1,1 V. internetsku stranicu CIL u donjoj sekciji "Eksterni linkovi".
- ↑ Fassbender, Andreas, ur. (2003). Index Numerorum. CIL Auctarium Series Nova. Erster Band, Zweiter Band. ISBN 3-11-017936-9.
- „Corpus Inscriptionum Latinarum”. Berlinsko-brandenburška akademija nauka. Arhivirano iz originala na datum 2010-04-08. Pristupljeno 13. novembar 2009.
- „CIL volumes”. Berlinsko-brandenburška akademija nauka. Arhivirano iz originala na datum 2010-06-18. Pristupljeno 19. decembar 2009.
- „English translations of selected inscriptions from CIL”. attalus.org. Pristupljeno 8. okrobar 2012.