Ne stavlja se svetiljka pod sud

Izvor: Wikipedia
Ilustracija parabole, zajedno sa pričom o rastu semena, koja joj sledi kod Marka.

Ne stavlja se svetiljka pod sud je Isusova izreka koja se nalazi u kanonskim evanđeljima po Mateju (5:14-15), Marku (4:21-25) i Luki (8:16-18), kao i u nekanonskom evanđelju po Tomi (izreka 33).

U nastavku izreke se pojašnjava kako svetlost sija da bi je ljudi videli a ne da bi se skrivala. Priča o svetiljci i sudu je bliskoj u vezi sa izrazom „svetlost sveta“ koji je Isus iz Nazareta koristio za sebe i svoj učenike.

Priča[uredi - уреди]

Po Mateju[uredi - уреди]

Evanđelje po Mateju prenosi ovu izreku u okviru priče o svetlosti sveta, kojom Isus ohrabruje učenike da pokazuju svoju dobrotu:

Vi ste svetlost sveta. Ne može se sakriti grad koji leži na brdu; niti se pali svetiljka i stavlja pod mericu, nego na svećnjak, i svetli svima u kući. Tako neka zasvetli vaša svetlost pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima.[1]


Po Marku[uredi - уреди]

Evanđelje po Marku navodi istu izreku, u nešto drugačijem kontekstu:

I reče im: da li se svetiljka pali da se stavi pod mericu ili pod krevet, a ne da se stavi na svećnjak? Jer ništa nije skriveno što se ne bi otkrilo; niti što bi tajno, a da ne iziđe na videlo. Ko ima uši da sluša, neka sluša.[2]


Po Luki[uredi - уреди]

Evanđelje po Luki u 8. poglavlju prenosi gotovo isti pasus kao kod Marka (razlike su u prevodu):

Niko, pak, sveće ne poklapa sudom kad je zapali, niti meće pod odar, nego je metne na svećnjak da vide svetlost koji ulaze. Jer nema ništa tajno što neće biti javno, ni sakriveno što se neće doznati i na videlo izići.[3]


Dalje, u 11. poglavlju, Luka ponovo navodi ovu izreku:

Niko ne meće zapaljenu sveću na sakriveno mesto, niti pod sud, nego na svećnjak, da vide svetlost koji ulaze.[4]


Po Tomi[uredi - уреди]

Evanđelje po Tomi daje ovu izreku nakon izreke kojom se ohrabruje prepričavanje, odnosno prenošenje Isusovih reči:

Ovo što čuješ svojim ušima, neka i druge uši čuju - razglasi to sa krovova! Jer niko ne pali svetiljku da bi je pokrio posudom, niti je sakriva, već je postavlja na svećnjak da svi koji ulaze i izlaze vide njeno svetlo.[5]


Tumačenja[uredi - уреди]

Kod Mateja je ova parabola nastavak priče o svetlosti sveta. Osnovna ideja ovog poređenja glasi „svetlost je tu da se otkriva, a ne skriva.“[6] Obično se tumači da svetlost predstavlja Isusa[7][8], ili njegovu poruku[9], ili odgovor vernika na tu poruku.[10]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Evanđelje po Mateju, 5:14-16 (prevod Emilijan Čarnić)
  2. Evanđelje po Marku, 4:21-23 (prevod Emilijan Čarnić)
  3. Evanđelje po Luki, 8:16-17 (prevod Vuk Karadžić)
  4. Evanđelje po Luki, 11:33 (prevod Vuk Karadžić)
  5. Evanđelje po Tomi, izreka 33
  6. John R. Donahue and Daniel J. Harrington, The Gospel of Mark, Liturgical Press, 2005, ISBN 0814659659, p. 149.
  7. William L. Lane, The Gospel According to Mark: The English text with introduction, exposition, and notes, Eerdmans, 1974, ISBN 0802825028, pp. 165-166.
  8. Barbara E. Reid, Parables for Preachers: Year B. The Gospel of Mark', Liturgical Press, 1999, ISBN 0814625517, pp. 106-107.
  9. Barbara E. Reid, Parables for Preachers: Year B. The Gospel of Mark', Liturgical Press, 1999, ISBN 0814625517, pp. 106-107.
  10. Joel B. Green, The Gospel of Luke, Eerdmans, 1997, ISBN 0802823157, p. 329.

Vidi još[uredi - уреди]