Svetlost sveta
_-_James_Tissot_-_overall.jpg){kind=spacer}
Svetlost sveta je izraz koji je Isus koristio kao samoodređenje za sebe i svoje učenike. Ovim izrazom Isus svojoj zajednici namenjuje prosvetiteljsku ulogu širenja svetlosti među ljudima.
Pored ovog izraza, Isus za sebe i svoju zajednicu koristi i druge izraze kolektivnog samoodređenja poput „sinovi božji“ (deca božja) i „sinovi čovečji“ (deca čovečanstva).
Sadržaj/Садржај |
Izreka [uredi - уреди]
Evanđelje po Mateju [uredi - уреди]
U Evanđelju po Mateju Isus izrazom "svetlost sveta" opisuje svoje učenike:
| “ | Vi ste svetlost sveta. Ne može se sakriti grad koji leži na brdu; niti se pali svetiljka i stavlja pod mericu, nego na svećnjak, i svetli svima u kući. Tako neka zasvetli vaša svetlost pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima.[1] | ” |
Ovde je izraz "svetlost sveta" izravno povezan sa pričom o svetiljci pod sudom.
Evanđelje po Jovanu [uredi - уреди]
U Jevanđelju po Jovanu Isus na više mesta za sebe upotrebljava ovaj izraz:
| “ | Ja u svijet dođoh kao svjetlost, da svako ko vjeruje u mene ne ostane u tami.[2] | ” |
| “ | Ja sam svetlost sveta; ko ide za mnom, neće hoditi po tami, nego će imati životnu svetlost.[3] | ” |
Isus objašnjava svojim učenicima "dok sam u svijetu, svjetlost sam svijetu"[4]" ali napominje da svetlost neće još dugo biti među njima i da treba koristiti priliku da hodaju po svetlu dok je još tu:
| “ | Još malo vremena je svetlost među vama. Hodajte dok imate svetlosti, da vas mrak ne obuzme; ko ide po mraku, ne zna kud ide. Dok imate svetlosti, verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti.[5] | ” |
Nezadovoljan odzivom ljudi na pojavu svetlosti u svetu, Jovanov Isus zaključuje da su njihova dela zla i da zbog toga mrze svetlost, jer bi voleli da njihova rđava dela ostau u tami:
| “ | A ovo je sud: svetlost je došla na svet, a ljudi zavoleše mrak više nego svetlost, jer dela njihova behu zla. Svaki, naime, koji rđavo radi, mrzi svetlost i ne ide na svetlost, da se ne obelodane njegova dela; a ko čini istinu ide na svetlost, da se pokažu njegova dela - da su u Bogu učinjena.[6] | ” |
Evanđelje po Tomi [uredi - уреди]
Nekanonsko Evanđelje po Tomi prenosi izreku veoma sličnu navedenim izrekama iz Jovanovog Jevanđelja:
| “ | U čovjeku svjetla je svjetlost, i on svijetli cijelome svijetu. Kada on ne svijetli, vlada tama.[7] | ” |
Pored toga, Tomino jevanđelje navodi i neke Isusove više mistične izreke povezane sa svetlošću:
| “ | Ja sam svjetlost nad svime. Ja sam sve. Iz mene je sve poteklo, i sve se meni vraća. Rascijepite drvo, i ja sam ondje. Podignite kamen, i tamo ćete me naći.[8] | ” |
| “ | Kada vas pitaju »Odakle dolazite?«, kažite: »Došli smo iz svjetlosti, odande gdje svjetlost sama sebe rađa, ustoličuje, i kroz lik otkriva«. Kada vas pitaju »Ko ste?«, odgovorite: »Mi smo sinovi, izabranici Oca živoga«. Kada vas pitaju: »Koji je znak Oca vašega u vama?«, kažite im: »Kretanje i mir«.[9] | ” |
Objašnjenje gnoze [uredi - уреди]
U apokrifnom spisu Objašnjenje gnoze se, pored ostalih, navodi i sledeća Isusova izreka:
| “ | Ti si svjetlost svijeta.[10] | ” |
Tumačenja [uredi - уреди]
Svetlost se kao alegorija mudrosti i dobrote koristi u mnogim religijama i filozofijama. U zavisnosti od konteksta i prevoda, ovaj izraz može imati prosvetiteljsko ili mistično značenje.
Hrišćanska tradicija prenosi da Isus nije samo alegorijski bio svetlost, već da se na planini Tavor i doslovno preobrazio u svetlost, čemu su prisustvovali njegovi učenici. Ova mistična svetlost se u pravoslavnoj teologiji Grigorije Palame naziva Tavorska svetlost.[11]
Izvori [uredi - уреди]
- ↑ Evanđelje po Mateju, glava 5:14-16 (prevod Emilijana Čarnića)
- ↑ Evanđelje po Jovanu, 12:46 (prevod SPC)
- ↑ Evanđelje po Jovanu, 8:12 (prevod Emilijana Čarnića)
- ↑ Evanđelje po Jovanu, 9:5 (prevod SPC)
- ↑ Evanđelje po Jovanu, 12:35-36 (prevod Emilijana Čarnića)
- ↑ Evanđelje po Jovanu, 3:19-21 (prevod Emilijana Čarnića)
- ↑ Evanđelje po Tomi, izreka 24
- ↑ Evanđelje po Tomi, izreka 77
- ↑ Evanđelje po Tomi, izreka 50
- ↑ Izvorni koptski tekstovi (scribd)
- ↑ Исихазам, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд, 2004. ISBN 86-19-02360-8
Vidi još [uredi - уреди]
