Priča o izgubljenom novčiću

Izvor: Wikipedia
Domeniko Feti, Parabola o izgubljenoj drahmi.

Priča o izgubljenom novčiću je Isusova alegorijska priča o ženi koja ima deset srebrnih novčića i izgubi jedan, nakon čega ispretura celu kuću tražeći ga.

Priča je zabeležena samo u novozavetnom jevanđelju po Luki (15:8-10), gde se nalazi uz još dve slične priče o gubitku i iskupljenju: priči o izgubljenoj ovci i priči o izgubljenom sinu. Sve tri priče su uperene protiv sveštenika fariseja koji optužuju Isusa za druženje sa "grešnicima".[1]

Priča[uredi - уреди]

Evanđelje po Luki prenosi sledeće Isusove reči:

Ili koja žena imajući deset dinara, ako izgubi jedan dinar, ne zapali sveće, i ne pomete kuće, i ne traži dobro dok ne nađe? I našavši sazove drugarice i susede govoreći: Radujte se sa mnom: ja nađoh dinar izgubljeni. Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božijima za jednog grešnika koji se kaje.

Evanđelje po Luki, 15:8-10 (prevod Vuk Karadžić)

Tumačenja[uredi - уреди]

Džoel Grin primećuje da je žena opisana kao siromašna seljanka, i da deset srebrenih novčića (gr. drahma) "verovatno predstavljaju porodičnu ušteđevinu".[2] Ovi novčići takođe mogu predstavljati ženin miraz, koji se čuva kao ukras.[3] Ženino uporno traženje može predstavljati Isusovo ili Božje delanje.[4]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Richard N. Longenecker, The Challenge of Jesus' Parables, Eerdmans, 2000, ISBN 0-8028-4638-6, p. 201.
  2. Joel B. Green, The Gospel of Luke, Eerdmans, 1997, ISBN 0-8028-2315-7, p. 576.
  3. Ben Witherington, Women in the Ministry of Jesus: A study of Jesus' attitudes to women and their roles as reflected in his earthly life, Cambridge University Press, 1987, ISBN 0-521-34781-5, p. 39.
  4. Ben Witherington, Women in the Ministry of Jesus: A study of Jesus' attitudes to women and their roles as reflected in his earthly life, Cambridge University Press, 1987, ISBN 0-521-34781-5, p. 39.