Priča o izgubljenom novčiću
Priča o izgubljenom novčiću je Isusova alegorijska priča o ženi koja ima deset srebrnih novčića i izgubi jedan, nakon čega ispretura celu kuću tražeći ga.
Priča je zabeležena samo u novozavetnom jevanđelju po Luki (15:8-10), gde se nalazi uz još dve slične priče o gubitku i iskupljenju: priči o izgubljenoj ovci i priči o izgubljenom sinu. Sve tri priče su uperene protiv sveštenika fariseja koji optužuju Isusa za druženje sa "grešnicima".[1]
Priča[uredi | uredi kod]
Evanđelje po Luki prenosi sledeće Isusove reči:
Ili koja žena imajući deset dinara, ako izgubi jedan dinar, ne zapali sveće, i ne pomete kuće, i ne traži dobro dok ne nađe? I našavši sazove drugarice i susede govoreći: Radujte se sa mnom: ja nađoh dinar izgubljeni. Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božijima za jednog grešnika koji se kaje.
– Evanđelje po Luki, 15:8-10 (prevod Vuk Karadžić)
Tumačenja[uredi | uredi kod]
Džoel Grin primećuje da je žena opisana kao siromašna seljanka, i da deset srebrenih novčića (gr. drahma) "verovatno predstavljaju porodičnu ušteđevinu".[2] Ovi novčići takođe mogu predstavljati ženin miraz, koji se čuva kao ukras.[3] Ženino uporno traženje može predstavljati Isusovo ili Božje delanje.[3]
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ Richard N. Longenecker, The Challenge of Jesus' Parables, Eerdmans, 2000, ISBN 0-8028-4638-6, p. 201.
- ↑ Joel B. Green, The Gospel of Luke, Eerdmans, 1997, ISBN 0-8028-2315-7, p. 576.
- ↑ 3,0 3,1 Ben Witherington, Women in the Ministry of Jesus: A study of Jesus' attitudes to women and their roles as reflected in his earthly life, Cambridge University Press, 1987, ISBN 0-521-34781-5, p. 39.
