Priča o radnicima u vinogradu

Izvor: Wikipedia
Ilustracija priče o radnicima u vinogradu u vizantijskom rukopisu iz 11. veka.

Priča o radnicima u vinogradu (ili priča o velikodušnom poslodavcu) je jedna od Isusovih alegorijskih priča, zabeležena u Jevanđelju po Mateju.

Priča govori o tome kako je poslodavac isplatio istu dnevnicu radnicima koji su došli kasnije i radili manje kao i onima koji su od jutra radili u vinogradu. Uobičajeno tumačenje je da svako ko prihvati poziv Kraljevstva Božjeg, bez obzira koliko kasno, dobija nagradu jednaku onima koji su najduže verni.

Priča[uredi - уреди]

Jevanđelje po Mateju prenosi sledeću Isusovu alegorijsku priču:

Jer carstvo nebesko je slično čoveku domaćinu koji iziđe rano ujutro da najmi radnike u svoj vinograd. A kad se pogodi sa radnicima po dinar na dan, posla ih u svoj vinograd. I izišavši oko trećega časa vide druge gde stoje na trgu besposleni, i onima reče: idite i vi u moj vinograd, i što bude pravo daću vam. I oni odoše. A kada opet iziđe oko šestoga i devetoga časa, učini isto tako. I oko jedanaestoga časa izišavši nađe druge gde stoje i reče: što stojite ovde ceo dan besposleni? Rekoše mu: niko nas nije najmio. Reče im: idite i vi u vinograd.

A kada nasta veče, reče gospodar vinograda svome upravitelju: pozovi radnike i isplati ih počevši od poslednjih do prvih. I kada dođoše najmljeni oko jedanaestoga časa, primiše po dinar. A kada dođoše prvi, pomisliše da će više primiti, ali i oni primiše po dinar. Primivši pak gunđahu protiv domaćina govoreći: ovi poslednji odradiše jedan sat, pa si ih izjednačio sa nama koji podnesmo težinu dana i žegu. A on odgovori jednom od njih i reče: prijatelju ne činim ti nepravdu; zar se nisi pogodio sa mnom po dinar? Uzmi svoje pa idi; a ja hoću ovom poslednjem da dam kao i tebi. Ili zar nisam slobodan da činim što hoću sa svojim? Ili je oko tvoje zlo što sam ja dobar?

Tako će poslednji biti prvi i prvi poslednji.

Isus u Jevanđelju po Mateju, glava 20:1–16 (prevod Emilijan Čarnić)

Tumačenja[uredi - уреди]

Rimski denarijus.

Dinar je u stvari antički denarius, srebrni novčić koji je u Isusovo vreme bio uobičajena radnička dnevnica. Priča se oslanja na saglasnost publike da je ovo fer nadnica za čitav dan rada.[1]

Radnici u vinogradu su bili siromasi koji rade kao privremeni poljoprivredni radnici tokom žetve.[2] Druga smena se priključila oko „trećeg časa“, što je po jevrejskom brojanju devet časova ujutro; dalje: šesti čas je podne, a jedanaesti čas je pet sati posle podne.[2] Poslodavac vidi da su oni sirotinja i da je svima potrebna puna dnevnica da prehrane svoje porodice.[1][2] Plaćanje navečer sledi pravila Starog zaveta.[1]

Za razliku od rabinskih priča slične tematike, ova priča naglašava Božiju nezasluženu milost, pre nego u bilo kom smislu "zarađivanje" Božje naklonosti.[1][2] Iz ovog razloga je slična priči o bludnom sinu.[1] Parabola je često tumačena u smislu da čak i oni koji se kasnije pokaju u životu stiču jednaku nagradu, zajedno sa onima koji su preobraćeni ranije. Alternativna interpretacija identifikuje rane radnike kao Jevreje, od kojih neki osporavaju kasnije pridošlima (Gentiles) jednaku dobrodošlicu u Kraljevstvu Božjem.[3]

Povodom rasprave o indentitetu radnika u vinogradu Arland Hultgren piše:

"Dok tumačimo i primenjujemo ovu priču, neminovno se javlja pitanje: Ko su radnici jedanaestog časa u naše vreme? Mi možda želimo da ih imenujemo kao preobraćenike na samrti ili kao osobe obično prezrene od dugogodišnjih veterana i onih vatrenijih u verskoj posvećenosti. Ali najbolje je ne sužavati polje isuviše brzo. Na dubljem nivou, svi smo mi radnici jedanaestog časa; svi smo mi počasni gosti Boga u kraljevstvu. Zaista nije neophodno odlučiti ko su radnici jedanaestog časa. Poenta priče – i na nivou Isusa i Matejevog jevanđelja uopšte – je da Bog spasava po milosti, a ne zbog naše dostojnosti. To važi za sve nas.[4]"


Islamska tradicija[uredi - уреди]

Nešto drugačiju priču, verovatno izvedenu iz ove novozavetne[5], je koristio islamski prorok Muhamed u svojim besedama:

Vaš primer i primer naroda dvaju Knjiga je kao primer čoveka koji je zaposlio neke radnike i pitao ih: `Ko će raditi za mene od jutra do podneva za jedan srebrni novčić?` Jevreji su prihvatili i radili. Potom je upitao: `Ko će raditi za mene od podneva do popodnevne molitve za jedan srebrni novčić?` Hrišćani su prihvatio i radili. On tada rekao: `Ko će raditi za mene od popodne do zalaska sunca za dva srebrna novčića?` Vi, muslimani ste prihvatili ponudu. Jevreji i hrišćani su se naljutili i rekli: `Zašto da radimo više i dobijemo manju platu?`Bog reče: `Da li sam uskratio nešto od vašeg prava?` Oni odgovoriše ne. On reče: `To je moj blagoslov, koji darujem kome god želim.`

Muhamed u Sahih Buhari 3:468, 469; 1:533; 4:665

Izvori[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]