Priča o radnicima u vinogradu
Priča o radnicima u vinogradu (ili priča o velikodušnom poslodavcu) je jedna od Isusovih alegorijskih priča, zabeležena u Jevanđelju po Mateju.
Priča govori o tome kako je poslodavac isplatio istu dnevnicu radnicima koji su došli kasnije i radili manje kao i onima koji su od jutra radili u vinogradu. Uobičajeno tumačenje je da svako ko prihvati poziv Kraljevstva Božjeg, bez obzira koliko kasno, dobija nagradu jednaku onima koji su najduže verni.
Priča[uredi | uredi kod]
Jevanđelje po Mateju prenosi sledeću Isusovu alegorijsku priču:
Jer carstvo nebesko je slično čoveku domaćinu koji iziđe rano ujutro da najmi radnike u svoj vinograd. A kad se pogodi sa radnicima po dinar na dan, posla ih u svoj vinograd. I izišavši oko trećega časa vide druge gde stoje na trgu besposleni, i onima reče: idite i vi u moj vinograd, i što bude pravo daću vam. I oni odoše. A kada opet iziđe oko šestoga i devetoga časa, učini isto tako. I oko jedanaestoga časa izišavši nađe druge gde stoje i reče: što stojite ovde ceo dan besposleni? Rekoše mu: niko nas nije najmio. Reče im: idite i vi u vinograd.
A kada nasta veče, reče gospodar vinograda svome upravitelju: pozovi radnike i isplati ih počevši od poslednjih do prvih. I kada dođoše najmljeni oko jedanaestoga časa, primiše po dinar. A kada dođoše prvi, pomisliše da će više primiti, ali i oni primiše po dinar. Primivši pak gunđahu protiv domaćina govoreći: ovi poslednji odradiše jedan sat, pa si ih izjednačio sa nama koji podnesmo težinu dana i žegu. A on odgovori jednom od njih i reče: prijatelju ne činim ti nepravdu; zar se nisi pogodio sa mnom po dinar? Uzmi svoje pa idi; a ja hoću ovom poslednjem da dam kao i tebi. Ili zar nisam slobodan da činim što hoću sa svojim? Ili je oko tvoje zlo što sam ja dobar?
Tako će poslednji biti prvi i prvi poslednji.
– Isus u Jevanđelju po Mateju, glava 20:1–16 (prevod Emilijan Čarnić)
Tumačenja[uredi | uredi kod]
Dinar je u stvari antički denarius, srebrni novčić koji je u Isusovo vreme bio uobičajena radnička dnevnica. Priča se oslanja na saglasnost publike da je ovo fer nadnica za čitav dan rada.[1]
Radnici u vinogradu su bili siromasi koji rade kao privremeni poljoprivredni radnici tokom žetve.[2] Druga smena se priključila oko „trećeg časa“, što je po jevrejskom brojanju devet časova ujutro; dalje: šesti čas je podne, a jedanaesti čas je pet sati posle podne.[2] Poslodavac vidi da su oni sirotinja i da je svima potrebna puna dnevnica da prehrane svoje porodice.[1][2] Plaćanje navečer sledi pravila Starog zaveta.[1]
Za razliku od rabinskih priča slične tematike, ova priča naglašava Božiju nezasluženu milost, pre nego u bilo kom smislu "zarađivanje" Božje naklonosti.[1][2] Iz ovog razloga je slična priči o bludnom sinu.[1] Parabola je često tumačena u smislu da čak i oni koji se kasnije pokaju u životu stiču jednaku nagradu, zajedno sa onima koji su preobraćeni ranije. Alternativna interpretacija identifikuje rane radnike kao Jevreje, od kojih neki osporavaju kasnije pridošlima (Gentiles) jednaku dobrodošlicu u Kraljevstvu Božjem.[3]
Povodom rasprave o indentitetu radnika u vinogradu Arland Hultgren piše:
Dok tumačimo i primenjujemo ovu priču, neminovno se javlja pitanje: Ko su radnici jedanaestog časa u naše vreme? Mi možda želimo da ih imenujemo kao preobraćenike na samrti ili kao osobe obično prezrene od dugogodišnjih veterana i onih vatrenijih u verskoj posvećenosti. Ali najbolje je ne sužavati polje isuviše brzo. Na dubljem nivou, svi smo mi radnici jedanaestog časa; svi smo mi počasni gosti Boga u kraljevstvu. Zaista nije neophodno odlučiti ko su radnici jedanaestog časa. Poenta priče – i na nivou Isusa i Matejevog jevanđelja uopšte – je da Bog spasava po milosti, a ne zbog naše dostojnosti. To važi za sve nas.[4]
Islamska tradicija[uredi | uredi kod]
Nešto drugačiju priču, verovatno izvedenu iz ove novozavetne[5], je koristio islamski prorok Muhamed u svojim besedama:
Vaš primer i primer naroda dvaju Knjiga je kao primer čoveka koji je zaposlio neke radnike i pitao ih: `Ko će raditi za mene od jutra do podneva za jedan srebrni novčić?` Jevreji su prihvatili i radili. Potom je upitao: `Ko će raditi za mene od podneva do popodnevne molitve za jedan srebrni novčić?` Hrišćani su prihvatio i radili. On tada rekao: `Ko će raditi za mene od popodne do zalaska sunca za dva srebrna novčića?` Vi, muslimani ste prihvatili ponudu. Jevreji i hrišćani su se naljutili i rekli: `Zašto da radimo više i dobijemo manju platu?`Bog reče: `Da li sam uskratio nešto od vašeg prava?` Oni odgovoriše ne. On reče: `To je moj blagoslov, koji darujem kome god želim.`
– Muhamed u Sahih Buhari 3:468, 469; 1:533; 4:665
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 R. T. France, The Gospel of Matthew, Eerdmans, 2007, ISBN 0-8028-2501-X, pp. 746-752.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Craig S. Keener, A Commentary on the Gospel of Matthew, Eerdmans, 1999, ISBN 0-8028-3821-9, pp. 481-484.
- ↑ Oba tumačenja se razmatraju u Matthew Henry's Complete Commentary on the Whole Bible (1706).
- ↑ Arland J. Hultgren, The Parables of Jesus: A Commentary,Eerdmans, 2002, ISBN 0-8028-6077-X, p. 43.
- ↑ Alfred Guillaume, Traditions of Islam: An Introduction to the Study of the Hadith Literature, Kessinger Publishing, 2003, ISBN 0-7661-5959-0, p. 140.
