Priča o gospodaru i slugi

Izvor: Wikipedia

Priča o gospodaru i slugi je jedna od Isusovih alegorijskih priča, zabeležena u kanonskom jevanđelju po Luki.

Priča[uredi - уреди]

Koji pak od vas kad ima slugu koji ore ili čuva stoku pa kad dođe iz polja, kaže mu: Hodi brzo i sedi za trpezu? Nego ne kaže li mu: Ugotovi mi da večeram, i zapregni se te mi služi dok jedem i pijem, pa onda i ti jedi i pij? Eda li će on zahvaliti sluzi tom kad svrši šta mu se zapovedi? Ne verujem.



Tako i vi kad svršite sve što vam je zapoveđeno, govorite: Mi smo zaludne sluge, jer učinismo šta smo bili dužni činiti.

Evanđelje po Luki, 17:7-1017:7-10 (prevod Vuk Karadžić)

Tumačenja[uredi - уреди]

Gospodar u ovoj alegoriji predstavlja Boga, dok sluga predstavlja slugu Božjeg. Naravoučenije ove priče je da kada neko "radi ono što Bog očekuje, on ili ona samo vrši svoju dužnost."[1] Ova parabola poručuje da su "čak i najbolje od Božjih slugu još uvek nedostojni, jer su samo vršili svoju dužnost i ništa više."[2] Niko, bez obzira koliko bio moralan ili vredan, ne može nikad steći dug kod Boga.[3]

Izraz "nedostojni sluga" iz poslednje rečenice, je u širokoj liturgijskoj upotrebi, kao na primer u liturgiji svetog Jovana Zlatoustog. [4]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Arland J. Hultgren, The Parables of Jesus: A Commentary, Eerdmans Publishing, 2002, ISBN 080286077X, p. 251.
  2. Mark Black, Luke, College Press, 1996, ISBN 0899006302, p. 285.
  3. Arland J. Hultgren, The Parables of Jesus: A Commentary, Eerdmans Publishing, 2002, ISBN 080286077X, p. 251.
  4. THE DIVINE LITURGY OF OUR FATHER SAINT JOHN CHRYSOSTOM, Byzantine Seminary Press, 1965, footnote 100.