Priča o zlim vinogradarima

Izvor: Wikipedia
James Tissot, Sin vinograda.

Priča o zlim vinogradarima je Isusova alegorijska beseda o vinogradarima koji prebijaju i ubijaju poslenike koje šalje gospodar vinograda, da bi na kraju ubili i njegovog sina.

Ova beseda je bila uperena protiv prvosveštenika i fariseja, a održana je pred Sanhedrinom u jerusalimskom hramu nekoliko dana pred Isusovu smrt.

Zabeležena je u kanonskim jevanđeljima po Mateju (21:33-46), Marku (12:1-12) i Luki (20:9-19), kao i nekanonskom jevanđelju po Tomi (izreka 65).

Priča[uredi - уреди]

Isus je pred okupljenim narodom i prvosveštenicima Izraela održao sledeću besedu:

Posadi čovek vinograd, ogradi ga plotom, iskopa muljaru, sagradi kulu, te ga dade pod zakup vinogradarima i otputova. A u svoje vreme posla slugu vinogradarima, da primi od vinogradara deo vinogradskih plodova. No oni ga uhvatiše, izbiše i otpustiše praznih ruku. I opet posla k njima drugoga slugu. I njega izudaraše po glavi i naružiše. Posla i trećega, i njega ubiše, i mnoge druge - jedne izbiše, a druge pobiše. Još jednog imađaše, voljenoga sina; njega najzad posla k njima govoreći: prezaće od moga sina. Ali oni vinogradari rekoše među sobom: ovo je naslednik; hajde da ga ubijemo, pa će nasledstvo biti naše. I uhvativši ga ubiše i izbaciše iz vinograda. Šta će dakle učiniti gospodar vinograda?

Evanđelje po Marku, 12:1-9 (prevod Emilijan Čarnić)

Na Isusovo pitanje sveštenici odgovoriše: „Zločince će zlom smrti pomoriti; a vinograd daće drugim vinogradarima, koji će mu davati rodove u svoje vreme.“[1] Nakon toga im Isus reče: "Zato vam kažem da će se uzeti od vas carstvo Božije i dati narodu koji donosi plodove njegove."[2] Kada su sveštenici shvatili da je ova priča uperena protiv njih hteli su da se dignu na njega ali su se bojali naroda, koji je Isusa smatrao prorokom.[3]

Kontekst[uredi - уреди]

Radnici u priči kažu "hajde da ubijemo sina, pa će nasledstvo biti naše". U Isusovo vreme, radnici su često nasleđivali napuštena imanja, jer ako vlasnik nije imao naslednika radnici bi imali pravo na zemlju.[4]

Opšti okvir priče može biti direktna istorijska referenca na Senaheriba, kralja Asirije, oko 700 godina ranije. Senaherib je osvojio Vavilon u vreme kada je Jezekija bio kralj Jude, i postavio je nekoliko vladara nad gradom, i svi su bili zbačeni. Konačno, on je poslao svog sina i naslednika Asur-Nadin-šumija da vlada, ali nakon kratkog vremena bio je takođe ubijen. Konačno, sam Senaherib je otišao u Vavilon i razorio grad kamen po kamen.

Tumačenja[uredi - уреди]

Vinograd je bio metafora za biblijsku zemlju Izrael.

Isus je obraćanje sveštenicima Sinedriona započeo opisom vinograda koji se nalazi kod starozavetnog proroka Isaije: „I ogradi ga, i otrebi iz njega kamenje, i nasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu usred njega, i iskopa pivnicu u njemu, i počeka da rodi grožđem, a on rodi vinjagom.“(Isaija 5:2) Korišćenje vinograda kao metafore za Izrael je bilo uobičajeno u verskom diskursu toga vremena.[5]

Prema uobičajenom tumačenju parabole, zli vinogradari su sveštenici, vlasnik vinograda je Bog, sluge koje šalje su proroci, a sin je Isus.[6] Identitet „drugih“ kojima će vinograd biti dat je nejasan, ali oni se obično vide kao nova hrišćanska zajednica.[7] Proizvodi vinograda mogu biti metafora za dobra koja narod proizvodi, što vlast zadržava za sebe.[8] Dakle, parabola se obično tumači kao da Bog (vlasnik), stalno šalje proroke (sluge) da prikupe grožđe, što je simbol dobra. Sveštenici (zakupci), međutim, odbijaju da se povinuju prorocima i umesto toga povređuju svakog sledećeg gore nego prethodnog, želeći sve više kontrole nad Izraelom (vinogradom) za sebe. Ali kada konačno ubiju sina, Bog (vlasnik) će ukinuti njihovo pravo na Izrael (vinograd), i daće ga sledbenicima Isusa (drugima). Isus tako kritikuje jevrejske sveštenike zbog odbijanja Božje volje.

Matejeva verzija još navodi ubijanje trećeg sluge kamenovanjem, što nemaju ostale verzije. Kamenovanje može da se odnosi na smrt hrišćanskih mučenika, možda na smrt Jakova Pravednog.[9] Kod Mateja, takođe za razliku od ostalih, sveštenici sami odgovaraju na Isusovo pitanje šta će vinogradarima uraditi gospodar kada se vrati (rekoše mu: „Zločince će zlom smrti pomoriti, a vinograd daće drugim vinogradarima“), nakon čega shvataju da su oni vinogradari.

Hrišćanski episkop Irinej Lionski je pomoću ove priče branio vezu između Isusovog i jevrejskog boga, u raspravi sa Markionom koji je tvrdio da je Isusov bog različit od boga Starog zaveta.[10]

Neki su kasnije zloupotrebljavali ovu Isusovu priču da opravdaju antisemitizam, prebacujući odgovornost sa jevrejskih vođa na sve Jevreje, iako se sva tumačenja slažu da je bila uperena protiv prvosveštenika a ne naroda.

Izvori[uredi - уреди]

  1. Matej 21:41
  2. Matej 21:42-44, Luka 20:17-18
  3. Matej 21:45-46, Marko, 12:12, Luka, 20:19
  4. Kilgallen, John J. A Brief Commentary on the Gospel of Mark. Paulist Press 1989 ISBN 978-0-8091-3059-7 pp 225
  5. Kilgallen, John J. A Brief Commentary on the Gospel of Mark. Paulist Press 1989 ISBN 978-0-8091-3059-7 pp 225
  6. Brown, Raymond E. et al. The New Jerome Biblical Commentary Prentice Hall 1990 ISBN 978-0-13-614934-7 pp 621
  7. Brown, Raymond E. et al. The New Jerome Biblical Commentary Prentice Hall 1990 ISBN 978-0-13-614934-7 pp 665
  8. Kilgallen, John J. A Brief Commentary on the Gospel of Mark. Paulist Press 1989 ISBN 978-0-8091-3059-7 pp 226
  9. Brown, Raymond E. et al. The New Jerome Biblical Commentary Prentice Hall 1990 ISBN 978-0-13-614934-7 pp 665
  10. Adversus Haereses, Book 4, Chapter 36

Vidi još[uredi - уреди]