Priča o sejaču

Izvor: Wikipedia
Ikona koja prikazuje Hrista kao sejača, Rumunija.

Priča o sejaču je jedna od najpoznatih Isusovih alegorijskih priča. Govori o sijaču koji baca seme unaokolo (na put, na stenu, među trnje) te većina semena biva izgubljeno. Međutim manji deo semenja pada na dobro tlo te rađa višestruko.

Ova priča je zabeležena u kanonskim jevanđeljima po Mateju, Marku i Luki, kao i u nekanonskom jevanđenju po Tomi.

Priča[uredi - уреди]

Priča počinje tako što je taj dan Isus izašao iz kuće i seo kraj mora, a oko njega se okupilo mnoštvo ljudi. Nakon toga se popeo na lađu i držao besedu, dok je narod stajao na obali.[1]

Evanđelje po Mateju[uredi - уреди]

Džejms Tiso, Isus propoveda sa broda.

Evanđelje po Mateju prenosi sledeću Isusovu priču:

Gle, iziđe sejač da seje. I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih; A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje. I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše. A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih. A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset. Ko ima uši da čuje neka čuje.

Evanđelje po Mateju, 13:3-9 (prevod Vuka Karadžića)

Evanđelje po Marku[uredi - уреди]

Evanđelje po Marku prenosi sledeće:

Eto, iziđe sejač da seje. I kad je sejao, jedno seme pade kraj puta, i dođoše ptice te ga pozobaše. Drugo pade na kamenito tle, gde nemaše mnogo zemlje, i odmah izniče, jer nemaše duboke zemlje. A kada sunce iziđe, bi sprženo, i kako nemaše korena - usahnu. Treće pade u trnje, i naraste trnje te ga uguši, i ne donese roda. Četvrta pak padoše u dobru zemlju, i davahu rod koji je napredovao i rastao, i donese tridesetostruko i šezdesetostruko i stostruko. Ko ima uši da sluša, neka sluša.

Evanđelje po Marku, 4:3-9 (prevod Emilijana Čarnića)

Evanđelje po Luki[uredi - уреди]

Evanđelje po Luki prenosi sledeće:

Iziđe sejač da seje seme svoje; i kad sejaše, jedno pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga, A drugo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage. I drugo pade u trnje, i uzraste trnje, i udavi ga. A drugo pade na zemlju dobru, i iznikavši donese rod sto puta onoliko. Govoreći ovo povika: Ko ima uši da čuje neka čuje.

Evanđelje po Luki, 8:5-8 (prevod Vuka Karadžića)

Evanđelje po Tomi[uredi - уреди]

Evanđelje po Tomi prenosi sledeće:

Eto, iziđe sejač, zagrabi šaku zrnevlja i razbaca ga. Neka padoše na put, dođoše ptice i pozobaše ga. Druga padoše na kamen, ne uhvatiše korena u zemlji i ne rodiše klasje. A neka padoše u trnje, i ono zaguše semenje, i crv ga pojede. A ostala padoše na dobro tle, i dadoše dobra ploda: rodiše šezdesetostruko i stodvadesetostruko.

Evanđelje po Tomi, izreka 9

Tajna knjiga Jakovljeva[uredi - уреди]

Tajna knjiga Jakovljeva prenosi izmenjenu verziju Isusove priče o sijaču:

"Shvatite riječ ozbiljno! Jer, prvi dio riječi je vjera; drugi, ljubav; treći, djela; iz toga dolazi život. Jer, riječ je poput zrna pšenice; kada ga sijač posije, on u nj vjeruje; kada izraste u stabljiku, sijač ga je volio jer je umjesto jednog vidio mnogo zrna. A kada je radio, bio je spašen, jer je od njega uzeo i jeo, a neka je ostavio da ponovo poseje."[2]


Isusovo tumačenje[uredi - уреди]

Po završetku besede, Isus je dao tumačenje ove priče svojim učenicima. Kada su ga pitali zašto narodu govori u pričama, Isus je odgovorio: "Vama je dano da znate tajne carstva Božjeg, a onima napolju sve u pričama biva" (Marko 4:11). Jer oni "gledajući ne vide i slušajući ne čuju niti razumeju" (Matej 13:11-13). Kada su ga učenici upitali da im razjasni značenje priče, on im odgovori:

Wikicitati „Zar ne razumete ovu priču? A kako ćete sve priče razumeti?[3]
()

Nakon toga, Isus im razjasni priču o sejaču:

Po Mateju[uredi - уреди]

Matej navodi sledeće Isusovo tumačenje priče o sejaču:

Svakome koji sluša reč o carstvu - a ne razume - dolazi zli i otima što je posejano u njegovom srcu; to je kraj puta posejani. A posejani na kamenito tle, to je koji reč sluša i odmah je s radošću prima; ali nema korena u sebi, nego je nestalan, pa kada nastane nevolja ili gonjenje zbog reči, odmah se sablažnjava. A posejani u trnje, to je koji reč sluša, no briga za ovaj svet i prevara bogatstva guši reč, te neplodan biva. A posejani na dobru zemlju, to je koji sluša reč i razume, koji i rod rađa i donosi, jedan po stotinu, drugi po šezdeset, a treći po trideset.

Evanđelje po Mateju, 3:18-23 (prevod Emilijana Čarnića)

Po Marku[uredi - уреди]

Marko navodi sledeće Isusovo tumačenje priče o sejaču:

Sejač seje reč. Ovi su kraj puta posejani, gde se seje reč, i kada je čuju, odmah dolazi satana i uzima reč posejanu u njima. I ovi su slično posejani na kamenitom tlu, koji kada čuju reč, odmah je s radošću primaju, i nemaju korena u sebi, nego su nestalni, pa kad dođe do nevolje ili gonjenja zbog reči, odmah se sablazne. A drugi su, što su posejani u trnju; to su oni koji reč čuše, i svetske brige, te prevara bogatstva i žudnje za drugim stvarima uvlače se i guše reč, te neplodna biva. A oni što su posejani na dobroj zemlji, slušaju i primaju reč, pa donose rod tridesetostruko i šezdesetostruko i stostruko.

Evanđelje po Marku, 4:15-20 (prevod Emilijana Čarnića)

Po Luki[uredi - уреди]

Luka navodi sledeće Isusovo tumačenje priče o sejaču:

Seme je reč Božija. A koje je kraj puta to su oni koji slušaju, ali potom dolazi đavo, i uzima reč iz srca njihovog, da ne veruju i da se ne spasu. A koje je na kamenu to su oni koji kad čuju s radosti primaju reč; i ovi korena nemaju koji za neko vreme veruju, a kad dođe vreme kušanja otpadnu. A koje u trnje pade, to su oni koji slušaju, i otišavši, od brige i bogatstva i slasti ovog života zaguše se, i rod ne sazri. A koje je na dobroj zemlji to su oni koji reč slušaju, i u dobrom i čistom srcu drže, i rod donose u trpljenju". Ovo govoreći povika: "Ko ima uši da čuje neka čuje."

Evanđelje po Luki, 8:11-15 (prevod Vuka Karadžića)

Tumačenja[uredi - уреди]

Piter Brojgel Stariji, Pejzaž sa pričom o sejaču.

Većina proučavalaca smatra da je ova Isusova priča izvorno optimistična, jer bez obzira na sve neuspehe seme na kraju uspe, pusti koren i da veliki prinos.[4]

Postoje i oni koji dovode u pitanje da li je razjašnjenje u kanonskim jevanđeljima izvorno Isusovo ili je kasnije umetnuto.[5] Neki smatraju da je Isus govorio u alegorijskim pričama zato što nije želeo da ga svi razumeju, već samo njegovi sledbenici.[6] Oni smatraju da je neophodno unapred imati vere u Isusa, u suprotnom Isus ih neće prosvetliti već samo zbuniti.[7]

Ponekad se parabola tumači u smislu da ima više nivoa spasenja: Irinej smatra da ima razlike između nebeskih boravišta onih koji proizvedu stostruko, onih koji proizvedu šezdesetostruko i onih koji proizvedu tridesesetostruko.[8]

Prema tumačenju mormonske crkve, “reč“ predstavlja sva kanonska jevanđelja, koja ne prihvataju svi sa istom posvećenošću:

"Parabola jasno govori gde leži odgovornost za kraljevstvo Božje i prihvatanje jevanđelja. Ona nije u sejači niti u semenu, već u „tlu“, srcu čoveka.[9]"


Izvori[uredi - уреди]

  1. Evanđelje po Mateju, 13:1-2 (prevod Vuka Karadžića)
  2. Tajna knjiga Jakovljeva
  3. (Marko 4:13)
  4. Kilgallen, John J., A Brief Commentary on the Gospel of Mark, 1989. p.82
  5. Joseph Smith, Teachings of the Prophet Joseph Smith, pg. 97.
  6. Kilgallen, John J., A Brief Commentary on the Gospel of Mark, 1989. p.84
  7. Kilgallen, John J., A Brief Commentary on the Gospel of Mark, , 1989. p.86
  8. Irinej, Protivu jeresi, Knjiga V:36:1
  9. E. Keith Howick, The Parables of Jesus The Messiah (pg. 30)

Vidi još[uredi - уреди]