Priča o deset devojaka

Izvor: Wikipedia
Vilijam Blejk, Parabola o mudrim i ludim devicama (1822).

Priča o deset devojaka (ili priča o deset devica, priča o mudrim i ludim devicama) je jedna od poznatih Isusovih alegorijskih priča, zabeležena u kanonskom jevanđelju po Mateju.

Parabola govori o deset devojaka (možda deveruše[1]) koje sa lampama ili bakljama[2] čekaju na dolazak mladoženje, koji se očekuje tokom noći. Pet devojaka su mudre i ponele su dovoljno goriva za lampe. Pet su glupe i nisu. Mladoženja kasni, i glupim devojkama ponestane goriva u lampama. Kad mladoženja stigne, pet devojaka koje su bile spremne za njegov dolazak su nagrađene, a pet koje nisu spremne su isključene. Parabola ima eshatološku temu: biti spreman za sudnji dan. Sličan svršetak i slično naravoučenije ima i priča o stražaru.

Priča o deset devica je bila jedna od najpopularnijih parabola u srednjem veku, sa ogromnim uticajem na gotičku umetnost, skulpturu i arhitekturu nemačkih i francuskih katedrala.

Priča[uredi - уреди]

Jevanđelje po Mateju prenosi sledeće Isusove reči:

Tada će carstvo nebesko biti kao deset devojaka, koje uzeše svoje svetiljke i iziđoše u susret mladoženji. Pet od njih behu nerazumne a pet mudre. Jer nerazumne uzevši svoje svetiljke ne uzeše sa sobom ulja; a mudre uzeše ulje u posudama sa svojim svetiljkama. Pošto je mladoženja odocneo, zadremaše sve i zaspaše.



A o ponoći nasta vika: evo mladoženje, iziđite mu u susret. Tada ustaše sve one devojke i urediše svoje svetiljke. A nerazumne rekoše mudrima: dajte nam od svoga ulja, jer se naše svetiljke gase. Ali mudre odgovoriše: da ne bude malo nama i vama, idite bolje trgovcima i kupite sebi. Kada su one otišle da kupe, dođe mladoženja i one spremne uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata. A kasnije dođoše i ostale devojke govoreći: gospodaru, gospodaru, otvori nam. Ali on odgovori i reče: zaista vam kažem, ne poznajem vas. Bdite dakle, jer ne znate dana ni časa.

Evanđelje po Mateju, 25:1-13 (prevod Emilijan Čarnić)

Tumačenja[uredi - уреди]

Ovu parabolu Isus daje kao jedan u nizu odgovora na pitanje njegovih učenika: "Kaži nam kad će to biti? I kakav je znak tvog dolaska i kraja veka?" (Matej, 24:3) Ostale parabole u ovom nizu su priča o cvetanju smokve i priča o stražaru. Sve one govore o neophodnosti da se uvek bude spreman jer je neizvestan čas dolaska Gospoda, odnosno drugi Hristov dolazak.[1]

U ovoj paraboli, Hrist je predstavljen kao mladoženja[3][4], nadovezujući se na starozavetni prikaz Boga kao mladoženje (Jeremija 2:2 i drugde).[3] Ričard Tomas Frans smatra da se ova priča „posebno obraća onima u crkvi, koji ne treba da pretpostavljaju da je njihova budućnost bezuslovno osigurana."[3]

Spenser Kimbal objašnjava zašto mudre devojke nisu podelile gorivo, navodeći da nije u pitanju sebičnost ili neljubaznost, već da „vrsta goriva potrebna da osvetli put“ nije deljiva. On razjašnjava da se poslušnost, smiren um, ispravan život i vera ne mogu deliti, već svako mora steći „tu vrstu goriva“ za sebe.[5]

Izvori[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 R. T. France, The Gospel According to Matthew: An introduction and commentary, Eerdmans, 1985, pp. 349-352.
  2. Ben Witherington, Women in the Ministry of Jesus: A study of Jesus' attitudes to women and their roles as reflected in his earthly life, Cambridge University Press, 1987, ISBN 0-521-34781-5, p. 43.
  3. 3.0 3.1 3.2 R. T. France, The Gospel According to Matthew: An introduction and commentary, Eerdmans, 1985, ISBN 0-8028-0063-7, pp. 349-352.
  4. Catholic Encyclopedia: PARABLES
  5. Spencer W. Kimball, Faith Precedes the Miracle, p. 255.