Priča o deset devojaka

Izvor: Wikipedia
Vilijam Blejk, Parabola o mudrim i ludim devicama (1822).

Priča o deset devojaka (ili priča o deset devica, priča o mudrim i ludim devicama) je jedna od poznatih Isusovih alegorijskih priča, zabeležena u kanonskom jevanđelju po Mateju.

Parabola govori o deset devojaka (možda deveruše[1]) koje sa lampama ili bakljama[2] čekaju na dolazak mladoženje, koji se očekuje tokom noći. Pet devojaka su mudre i ponele su dovoljno goriva za lampe. Pet su glupe i nisu. Mladoženja kasni, i glupim devojkama ponestane goriva u lampama. Kad mladoženja stigne, pet devojaka koje su bile spremne za njegov dolazak su nagrađene, a pet koje nisu spremne su isključene. Parabola ima eshatološku temu: biti spreman za sudnji dan. Sličan svršetak i slično naravoučenije ima i priča o stražaru.

Priča o deset devica je bila jedna od najpopularnijih parabola u srednjem veku, sa ogromnim uticajem na gotičku umetnost, skulpturu i arhitekturu nemačkih i francuskih katedrala.

Priča[uredi - уреди]

Jevanđelje po Mateju prenosi sledeće Isusove reči:

Tada će carstvo nebesko biti kao deset devojaka, koje uzeše svoje svetiljke i iziđoše u susret mladoženji. Pet od njih behu nerazumne a pet mudre. Jer nerazumne uzevši svoje svetiljke ne uzeše sa sobom ulja; a mudre uzeše ulje u posudama sa svojim svetiljkama. Pošto je mladoženja odocneo, zadremaše sve i zaspaše.



A o ponoći nasta vika: evo mladoženje, iziđite mu u susret. Tada ustaše sve one devojke i urediše svoje svetiljke. A nerazumne rekoše mudrima: dajte nam od svoga ulja, jer se naše svetiljke gase. Ali mudre odgovoriše: da ne bude malo nama i vama, idite bolje trgovcima i kupite sebi. Kada su one otišle da kupe, dođe mladoženja i one spremne uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata. A kasnije dođoše i ostale devojke govoreći: gospodaru, gospodaru, otvori nam. Ali on odgovori i reče: zaista vam kažem, ne poznajem vas. Bdite dakle, jer ne znate dana ni časa.

Evanđelje po Mateju, 25:1-13 (prevod Emilijan Čarnić)

Tumačenja[uredi - уреди]

Ovu parabolu Isus daje kao jedan u nizu odgovora na pitanje njegovih učenika: "Kaži nam kad će to biti? I kakav je znak tvog dolaska i kraja veka?" (Matej, 24:3) Ostale parabole u ovom nizu su priča o cvetanju smokve i priča o stražaru. Sve one govore o neophodnosti da se uvek bude spreman jer je neizvestan čas dolaska Gospoda, odnosno drugi Hristov dolazak.[1]

U ovoj paraboli, Hrist je predstavljen kao mladoženja[3][4], nadovezujući se na starozavetni prikaz Boga kao mladoženje (Jeremija 2:2 i drugde).[3] Ričard Tomas Frans smatra da se ova priča „posebno obraća onima u crkvi, koji ne treba da pretpostavljaju da je njihova budućnost bezuslovno osigurana."[3]

Spenser Kimbal objašnjava zašto mudre devojke nisu podelile gorivo, navodeći da nije u pitanju sebičnost ili neljubaznost, već da „vrsta goriva potrebna da osvetli put“ nije deljiva. On razjašnjava da se poslušnost, smiren um, ispravan život i vera ne mogu deliti, već svako mora steći „tu vrstu goriva“ za sebe.[5]

Izvori[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 R. T. France, The Gospel According to Matthew: An introduction and commentary, Eerdmans, 1985, pp. 349-352.
  2. Ben Witherington, Women in the Ministry of Jesus: A study of Jesus' attitudes to women and their roles as reflected in his earthly life, Cambridge University Press, 1987, ISBN 0521347815, p. 43.
  3. 3.0 3.1 3.2 R. T. France, The Gospel According to Matthew: An introduction and commentary, Eerdmans, 1985, ISBN 0802800637, pp. 349-352.
  4. Catholic Encyclopedia: PARABLES
  5. Spencer W. Kimball, Faith Precedes the Miracle, p. 255.