Priča o bogatašu i ubogom Lazaru

Izvor: Wikipedia
Umetnički prikaz parabole.

Priča o bogatašu i ubogom Lazaru je jedna od Isusovih priča iz Novog zaveta.

U priči, siroti Lazar umire i njega anđeli odnose u naručje Abrahamovo. A bogataš, koji nije mario za Lazara dospeva u pakao.[1] Priča je zabeležena samo u jevanđelju po Luki (16:19-31).

Sadržaj/Садржај

Priča[uredi - уреди]

Jevanđelje po Luki daje sledeću Isusovu priču:

A bio je neki bogat čovek koji se oblačio u skerlet i skupoceno platno i veselio se sjajno svaki dan. A pred njegovim vratima ležao je jedan siromah po imenu Lazar, pun čireva, želeći da se nasiti onim što je padalo sa bogataševe trpeze; uz to su i psi dolazili i lizali njegove rane. A kad umre siromah, anđeli ga odneše u Avraamovo naručje. Umro je i bogataš i sahraniše ga. I kad se mučio u adu, podiže svoje oči i vide izdaleka Avraama i Lazara u njegovom naručju. Tada povika: oče Avraame, smiluj se na mene i pošalji Lazara da umoči vrh svoga prsta u vodu i da mi rashladi jezik, jer se mučim u ovom plamenu.



A Avraam reče: sinko, seti se da si primio svoja dobra u svom životu, a Lazar isto tako zla; on se sad ovde teši, a ti se mučiš. A preko svega toga postavljena je velika provalija između nas i vas, da ne mogu da pređu oni koji žele odavde k vama, niti da pređu k nama oni odande. Tada reče: molim te onda, oče, da ga pošalješ u kuću moga oca, jer imam petoro braće; neka ih uveri - da ne bi i oni došli na ovo mesto mučenja. Ali Avraam reče: oni imaju Mojsija i proroke, neka poslušaju njih. On pak reče: ne, oče Avraame, nego ako im ko iz mrtvih dođe, pokajaće se. Reče mu: ako ne slušaju Mojsija i proroke, neće ih pridobiti ni onaj ko vaskrsne iz mrtvih.

Jevanđelje po Luki, 16,19-30 (prevod Emilijan Čarnić)

Tumačenja[uredi - уреди]

Ime Lazar potiče od hebrejskog Elazar (heb: אלעזר, Elʿāzār), što znači "Bog mi je pomoć".[2] Na latinskom jeziku se bogataš kaže dives, pa se u mnogim evropskim jezicima to tretira kao lično ime bogataša iz priče. Opis Abrahamovog okrilja je tradicionalno jevrejsko verovanje koje se nalazi i u legendama rabina.[3][4] Abraham se prema Bibliji smatra praocem Jevreja, pa odatle izraz: „vratiti se u okrilje Abrahamovo“ znači umreti.[5][6]

Priča o bogatašu i Lazaru je jedinstvena za jevanđelje po Luki i pretpostavlja se da ne potiče iz zajedničkog izvora Q.[7] Priča je bila veoma popularna u srednjem veku i smatrana je istinitom, a ne parabolom. Lazar iz priče je postao sveti Lazar, zaštitnik gubavaca.[8] Danas neki smatraju da ova priča govori o istinitom događaju[9], dok drugi smatraju da je samo još jedna od Isusovih parabola.[10] U prilog istinitosti se navodi da Isus daje ime čoveka, za razliku od drugih parabola gde se jednostavno kaže „neki čovek“. Oni koji smatraju da je u pitanju samo parabola ističu brojne sličnosti sa drugim parabolama, kao što su preokret sreće, upotreba antiteze, i sl.

Ova priča, poput mnogih drugih Isusovih priča, govori o ophođenju prema poslednjem u društvu. Prema Fromu, ona izražava mržnju prema vlastima — bogatima, učenima i moćnima.[11] Bogataš je bezosećajan za potrebe siromaha, i njegovo evenutalno poštovanje zakona ne može biti nadoknada za nedostatak milosrđa.[12] Isus neprestano ponavlja da je božje carstvo unutar duše a ne u zakonu, nasuprot farisejskom poimanju. Uobičajeno hrišćansko tumačenje poslednje rečenice („ako ne slušaju Mojsija i proroke, neće ih pridobiti ni onaj ko vaskrsne iz mrtvih“) se uslavnom odnosi na Hristovo vaskrsenje.

Izvori[uredi - уреди]

  1. Bošnjak, Branko, 1923- Racionalna kritika iracionalnog shvaćanja. <Opremio Zoltan Gabor> Zagreb, "Naprijed," 1966.
  2. William Barclay, The Parables of Jesus, Westminster John Knox Press, 1999, pp. 92-98.
  3. [http://www.sacred-texts.com/jud/loj/index.htm Ginzberg L. Legends of the Jews 1909.
  4. Kohler.Jewish Encyclopedia 1905.
  5. Đura Daničić, Pero Budmani, Tomislav Maretić, Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti 1976 s.18
  6. August Harambašić, Fran Mažuranić Pjesme i proza 1966 s. 373
  7. Arland J. Hultgren, The Parables of Jesus: A Commentary, Eerdmans, 2002,, pp. 110-118.
  8. [http://saints.sqpn.com/saintl41.htm Saint Lazarus
  9. http://www.bible.ca/su-hades-luke16.htm
  10. Wright T. Luke for Everyone, p201
  11. Erich Fromm, Dogma o Kristu (scribd)
  12. Arland J. Hultgren, The Parables of Jesus: A CommentaryThe Parables of Jesus: A Commentary, Eerdmans, 2002,, pp. 110-118.

Vidi još[uredi - уреди]