Priča o nepravednom sudiji

Izvor: Wikipedia
Džon Everet Mile, Parabola o nepravednom sudiji (1863)

Priča o nepravednom sudiji (ili priča o upornoj udovici) je jedna od poznatih Isusovih alegorijskih priča o sudiji bez milosti i saosećanja koji na kraju popušta zahtevima uporne udovice, kako mu više ne bi dosađivala. Naravoučenije je da treba biti istrajan u molitvi.

Ova priča se nalazi u novozavetnom jevanđelju po Luki (18:1-8).

Priča[uredi - уреди]

Matej prenosi da je Isus učenicima dao ovu parabolu kako bi se stalno moliti Bogu, ne odustajući:

U jednom gradu beše jedan sudija koji se Boga ne bojaše i ljudi ne stiđaše. A u onom gradu beše jedna udovica i dolažaše k njemu govoreći: Ne daj me mom suparniku. I ne htede zadugo. A najposle reče u sebi: Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne sramim, no budući da mi dosađuje ova udovica, odbraniću je, da mi jednako ne dolazi i ne dosađuje.


Nakon priče Isus reče:

Čujte šta govori nepravedni sudija. A kamoli Bog neće odbraniti izbranih svojih koji ga mole dan i noć? Kažem vam da će ih odbraniti brzo.

Evanđelje po Mateju, po Luki, 18:1-8 (prevod Vuka Karadžića)

Tumačenja[uredi - уреди]

Ova priča poručuje da treba biti istrajan u molitvi i nikada ne odustati, jer ako je i nepravedni sudija na kraju poslušao, Bog će mnogo pre.[1] Priča o prijatelju u ponoć ima slično naravoučenje.[2]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Joel B. Green, The Gospel of Luke, Eerdmans, 1997, ISBN 0-8028-2315-7, pp. 636-643.
  2. Craig L. Blomberg, Interpreting the Parables, InterVarsity Press, 1990, ISBN 0-8308-1271-7, p. 275.