Milutin Garašanin (političar)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Milutin Garašanin (razvrstavanje).
Milutin Garašanin
Milutin Garašanin (političar)

Biografija
Datum rođenja 22. februar 1843. (1843-02-22)
Mesto rođenja Beograd (Kneževina Srbija)
Datum smrti 5. mart 1898. (dob: 55)
Mesto smrti Pariz (Francuska)
Mandat(i)
Premijer Srbije
Prethodnik Nikola Hristić
Naslednik Jovan Ristić

Milutin Garašanin (Beograd, 22. februar 1843. – Pariz, 5. mart 1898) je bio srpski političar, predsednik Vlade i ministar.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođen je od oca Ilije, pisca „Načertanija“ i predsednika srpske vlade u dva navrata, i majke Sofije rođene Danić rođen 10/22. februara 1843. godine.

Završio je artiljerijsku školu u Mecu u Francuskoj, a posle toga živeo na očevom imanju u Grockoj i bavio se mlinarskom industrijom. U srpsko-turskom ratu 1876. učestvovao je u činu artiljerijskog kapetana a u ratu sa Turskom 1877/78. bio je pomoćnik načelnika Javorske vojske u činu majora. Vojnu karijeru je završio u činu pukovnika.

Od 1881. do 1883. godine bio je ministar unutrašnjih dela. U januaru 1881. godine sa grupom mladokonzervativaca osnovao je Srpsku naprednu stranku i postao njen predsednik.

Saradnik je njenog časopisa „Videlo“ i osnivač časopisa Pogled. Godine 1883/84. odlazi na diplomatsku službu u Beč u svojsvu poslanika, a 1. marta 1884. postaje predsednik vlade i ministar spoljnih poslova do 23. marta 1886. godine a od tada pored uzima resor unutrašnjih poslova do 25. juna 1887. kada je razrešen, a kabinet sastavljaju liberali na čelu sa Jovanom Ristićem.

Od tada do 1889. godine urednik je stranačkog časopisa „Videlo“, a 1894. godine odlazi za poslanika Srbije u Parizu gde ostaje do 1895. godine kada postaje predsednik Narodne Skupštine Kraljevine Srbije.

Umro je u Parizu 21. februara/5. marta 1898. godine.

Garašanin je bio veoma cenjen kao publicista i govornik, najbolji na tadašnjoj političkoj sceni. Pored vojnih nauka koje je izučio imao je diplomu i politehničke akademije a 1893. godine izabran je za akademika Srpske kraljevske akademije.

On je učesnik prvog telefonskog razgovora na relaciji Beograd - Niš 1886. Sa druge strane linije, u Nišu, je bio kralj Milan Obrenović. Zbog slabe čujnosti i lošeg kvaliteta telefonske linije kralj je više puta ponavljao „Milutine, govori glasnije!“. Na kraju Garašanin je odgovorio: „Vaše Visočanstvo, ja govorim tako jako, da kada bi se popeo na toranj Saborne crkve Vi biste me nesumnjivo morali čuti u Nišu i bez telefona“

Autor je i književnih dela od kojih je najznačajnije Dokolice napisano 1892. godine.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]