Град Београд

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Grad Beograd)
Град Београд
Застава Београда Грб Београда
Застава Грб


Положај Града Београда у Србији
Положај Града Београда у Србији

Обухвата северну Шумадију, источни Срем и југозападни Банат. Састоји се од 17 општина:
Барајево
Вождовац
Врачар
Гроцка
Земун
Звездара
Лазаревац
Младеновац
Нови Београд
Обреновац
Палилула
Раковица
Савски Венац
Сопот
Стари Град
Сурчин
Чукарица

Има 169 насеља (18 градских и 151 сеоско).
Матична држава Србија
Административни центар Београд
Највећи град Београд
Службени језик српски
Службена писма ћирилица, латиница
територијална јединица Србије
 - Градоначелник Синиша Мали
Површина  
 - Укупно 3.227 km²
Становништво  
 - 2011 Green Arrow Up.svg 1.659.440 [1]
 - Густина 507,9/km²
Валута Динар (RSD) (100 пара)
Временска зона UTC
Интернет домен www.beograd.org.rs,
позивни број: +381 (0)11


| |} Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом.[2] Његова територија подељена је на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.[3] Београд заузима преко 3,6% територије Републике Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана Србије (не укључујући Косово и Метохију).[4] Београд је такође економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке. Према Закону о регионалном развоју, округ града Београд ће добити и надлежности и статус статистичког региона.[5]

Становништво[uredi - уреди | uredi izvor]

Belgrade Districts.png

Према проценама Републичког завода за статистику из 2008. године, на територији града Београда живи укупно 1.621.396 становника. Од тога 1.322.629 становника живи у урбаним срединама, а 298.767 становника у руралним срединама.[6]

Град Београд је специфичан по томе што своје становништво дели на оне привилеговане у урбаној средини који имају све доступно 24 сата, и на оне у руралној средини који немају апсолутно никакве услове достојне престонице у 21 веку, то становништво у руралном подручју има чак и засебан систем јавног превоза који се драстично разликује од ГСП, па се може рећи да је јавни превоз посебан вид дискриминације становништва у руралном подручју Београда.


Према попису из 2002. године, становници Београда су се изјаснили као Срби (1.417.187), Југословени (22.161), Црногорци (21.190), Роми (19.191), Хрвати (10.381), Македонци (8.372) и Муслимани (4.617).[7]

Иако постоје неколико религиозних заједница у Београду, тај склоп је релативно хомоген. Православна заједница је далеко најбројнија са 1.429.170 верника. Такође има и 20.366 муслимана и 16.305 католика. Постојала је и велика јеврејска заједница, али након нацистичке окупације 1941. и велике емиграције Јевреја у Израел, њихов број је опао на 415. У Београду такође има и 3.796 протестаната.[8]

Географија[uredi - уреди | uredi izvor]

Град Београд се састоји из две географски доста различите целине. Северно од река Саве и Дунава налази се велики равничарски део који је у склопу Панонске низије. Јужно од ових двеју река налази се брежуљкасто и брдовито земљиште Шумадије. Средином шумадијског дела округа, па и самог града, пролази ланац Шумадијског венца планина који на југу почиње Рудником, наставља се Букуљом, а на територији округа иде линијом Космај-Авала-Врачарски плато-Београдска тврђава. Кроз округ протичу две велике реке, Сава и Дунав, али и велики низ мањих река.[9]

Знаменитости[uredi - уреди | uredi izvor]

Мермерни стуб на месту смрти деспота Стефана Лазаревића у дворишту цркве у Марковцу

Привреда[uredi - уреди | uredi izvor]

Главни носилац привредне снаге свакако чини сам град. Међутим, територијално највећи део округа чине рурарна и пољопривредна поручја. Северни, панонски дело округа је препознатљив по интензивној и добро развијеној пољоприведи. Јужни део је поред пољопривреде, веома познат по воћарству и одличним виногорјима у подунавском и шумадијском делу округа.

Општине града Београда[uredi - уреди | uredi izvor]

Општина Густина насељености (km²) Становништво (1991) Становништво (2002) Градске/Приградске
Барајево 116 20.846 24.641 Приградска
Чукарица 1.080 150.257 218.508 Градска
Гроцка 261 65.735 75.466 Приградска
Лазаревац 152 57.848 58.511 Приградска
Младеновац 155 54.517 52.490 Приградска
Нови Београд 5.311 218.633 367.773 Градска
Обреновац 172 67.654 70.975 Приградска
Палилула 375 150.208 155.902 Градска
Раковица 3.193 96.300 99.000 Градска
Савски Венац 3.036 45.961 42.505 Градска
Сопот 74 19.977 20.390 Приградска
Стари Град 11.108 68.552 55.543 Градска
Сурчин До 2004. била део општине Земун Приградска
Вождовац 1.025 156.373 208.123 Градска
Врачар 19.462 67.438 158.386 Градска
Земун 349 176.158 291.645 Градска
Звездара 4.144 135.694 179.621 Градска
TOTAL 502 1.552.151 2.076.124

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]