Вукова ћирилица

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Srpska ćirilica)
Слова српскохрватске азбуке
Slova srpskohrvatske azbuke
А
а
Б
б
В
в
Г
г
Д
д
Ђ
ђ
Е
е
Ж
ж
З
з
И
и
Ј
ј
К
к
Л
л
Љ
љ
М
м
Н
н
Њ
њ
О
о
П
п
Р
р
С
с
Т
т
Ћ
ћ
У
у
Ф
ф
Х
х
Ц
ц
Ч
ч
Џ
џ
Ш
ш

Вукова ћирилица (вуковица), варијанта ћириличног писма које је развио српски лингвиста Вук Караџић у првој половини 19. века. Састоји се од 30 слова, и фонетична је односно свако слово представља одговарајући глас. Према прва два слова ћириличног писма (аз, буки) назива се азбуком.

Вукова ћирилица је једно од два равноправна писма српскохрватског језика. Данас је користе српски, босански. Сличну верзију ћирилице користe crnogorski и македонски језик.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Крајем 18. вијека књижевни српски језик је био славеносербски, архаични језик свештенства и виших слојева, тешко разумљив обичном народу. Записиван је руском ћирилицом у којој није било слова за неке гласове из говорног језика. Вук је почетком 19. вијека предузео реформу језика и писма водећи се начелом Пиши као што говориш, а читај као што је написано. Његов циљ је био да народни, свима разумљив језик, постане књижевни и да руско ћирилично писмо буде прилагођено српском говорном језику и што једноставније за учење.

Вук Стефановић Караџић је 1818. године саставио нову српску азбуку водећи се фонетским правилом да једно слово предстаља један глас. Вукова азбука је садржала само слова за постојеће гласове, без слова за гласове који се не користе и без двогласа. Вук је из руске грађанске азбуке, која је у то време употребљавана и код Срба, изоставио сва непотребна слова: и, ю, й, ъ, ь, щ, я и др., а у своју реформисану азбуку унео шест нових слова: ћ, ђ, љ, њ, ј и џ. Слово ћ Вук је унео из старе ћирилице; ђ му је начинио Лукијан Мушицки према ћ; љ је спојено слово од л и ь, њ је такође спојено слово од н и ь; ј је узео из латинице, а џ из румунске ћирилице.

Услед великих отпора од стране црквених и грађанских кругова у Србији, као званично писмо је призната тек 1868. За време Краљевине Југославије, била је једно од два службена писма, поред латинице. У Другом светском рату, усташки режим је 21. априла 1941. године донео „Законску одредбу о забрани ћирилице” на територији НДХ која је остала на снази до краја рата.[1] Успостављањем СФР Југославије Вукова ћирилица доживљава свој препород - она се као једно од два равноправна писма учила у свим школама "од Вардара до Триглава". Nakon raspada SFR Jugoslavije Crna gora je dodala dva nova slova Ś i Ź i time se odvojila od vukove čičirice, iako se ova dva slova praktički ne govore.

Азбука[uredi - уреди | uredi izvor]

Стара руска ћирилица, пре Вукове реформе.
Ćirilica
Latinica
IPA
А а
A
/a/
Б б
B
/b/
В в
V
/v/
Г г
G
/ɡ/
Д д
D
/d/
Ђ ђ
Ð
/ʥ/
Е е
E
/ɛ/
Ж ж
Ž
/ʒ/
З з
Z
/z/
И и
I
/i/
Ј ј
J
/j/
Ćirilica
Latinica
IPA
К к
K
/k/
Л л
L
/l/
Љ љ
LJ
/ʎ/
М м
M
/m/
Н н
N
/n/
Њ њ
NJ
/ɲ/
О о
O
/ɔ/
П п
P
/p/
Р р
R
/r/
С с
S
/s/
Т т
T
/t/
Ćirilica
Latinica
IPA
Ћ ћ
Ć
/ʨ/
У у
U
/u/
Ф ф
F
/f/
Х х
H
/x/ or /h/
Ц ц
C
/ʦ/
Ч ч
Č
/ʧ/
Џ џ

/ʤ/
Ш ш
Š
/ʃ/
Пример изгледа модерне српске ћирилице.

Извори[uredi - уреди | uredi izvor]

Види још[uredi - уреди | uredi izvor]