В

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ћириличко слово В
Cyrillic letter Ve - uppercase and lowercase.svg
Глас: /v/
Назив: вѣдѣ
Број: 2
Порекло: грчко бета (Β β)
Ћирилица
Слова словенских језика
А Б В Г Ґ Д Ђ
Ѓ Е Ѐ Ё Є Ж З
З́ Ѕ И Ѝ Й І Ї
Ј К Л Љ М Н Њ
О Ō П Р С С́ Т
Ћ Ќ У Ӯ Ў Ф Х
Ц Ч Џ Ш Щ Ъ Ы
Ь Э Ю Я
Слова несловенских језика
Стара слова
Ҁ Ѻ
ОУ Ѡ Ѽ Ѿ
Ѣ Ѥ Ѧ
Ѫ Ѩ Ѭ Ѯ
Ѱ Ѳ Ѵ Ѷ

В в (искошено: В в) је ћириличко слово, еквивалент латиничном слову V и грчком слову бета (Β β).

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Слово В и слово Б су оба настала од грчког слова бете (Β β), које је представљало /v/ у грчком језику.

У старословенској азбуци назив слова је вѣдѣ, што значи знати.

У ћириличком бројевном систему, слово В има вредност броја 2.

Употреба[uredi - уреди | uredi izvor]

Најчешће представља звучни уснено-зубни фрикатив, /v/, али:

У руском и бугарском, на крају речи или пред безвучни сугласник, оно предаставља безвучно /f/, а пре самогалсника који врши палатализацију представља /vʲ/.

У књижевном украјинском, слово В се изговара као /w/ кад је последњи сугласник у речи.

Неки Украјинци, такође, користе такав изговор свуда, сем кад је слово В после сугласника. У источној Украјини, слово В може представљати безвучно /f/, али ово се сматра русизмом. Нпр., књижевни изговор речи »сказав« (бива речено) је /skazaw/, али у Источној Украјини, та реч би се највероватније изговорила као /skazaf/

У белоруском, слово В увек представља звук /v/. На крају речи и пред сугласником, оно прелази у кратко у (Ў ў), белоруско слово које представља глас /w/. Нпр., белоруска реч за »језик« је мова, али њен придевски облик је моўны, а генитивски облик (који се гради уклањањем слова ⟨а⟩) је моў.

У српском, слово В представља гласове /ʋ/ или /v/, у зависности од говорника.

У македонском, слово је коришћено за /ʋ/, али ако је на крају речи, оно прелази у /f/. Нпр., реч бев (»бех«) се изговара као /bɛf/.

У монголском, слово В је коришћено за /w/.

Сродна слова[uredi - уреди | uredi izvor]