Општина Малишево
| Малишево | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина | Šablon:Country data Косово и Метохија |
| Управни округ | Призренски |
| Општина | Малишево |
| Становништво | |
| Положај | |
| Координате | 42°17′09″N 20°26′40″E / 42.2858°N 20.4445°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
  Малишево Малишево na karti Srbije | |
| Остали подаци | |
Координате: 42° 17′ 09" СГШ, 20° 26′ 40" ИГД
Општина Малишево је општина на централном Косову и Метохији која је настала од делова општина Клина, Ораховац, Глоговац и Сува Река и обухвата 44 насеља. Општина је у данашњем обиму први пут успостављена 1960. године, да би 1965. године била укинута, поново је формирана 1985. године (Сл. лист Сап Косова; 48/85) и опет укинута 03. августа 1991. године по закону Србије (Сл. гласник Републике Србије; 47/91), али је УНМИК администрација поново формирала у јулу 2000. године. У време 1991-2000. године док није постојала званична општина, постојале су паралелене општинске структуре Албанаца. У општини, по резултатима пописа становништва 2011. године на Косову, живи 54.613 становника, од тога Албанаца има 54.501 или чак 99,79%.
Данас је општина Малишева скоро потпуно једнонацијална општина. У општинском средишту живи малобројна Ромска заједница са око 65 Рома[н 1], која је према изворима Европског центра за мањине на Косову, готово потпуно интегрисана у друштво, због чега се „не суочавају са непријатељсвом усмереним ка њима“ и могу „чак да слободно путују по општини“, а о њиховој сигурности се брину Косовска полиција, КФОР, Швајцарска дирекција за заштиту и спасавање.[1]
До сукоба на Косову у овој општини је било и око 450 Срба, посебно у селима Кијево и Млечане, али према истим изворима од 1999. није забележен ни један повратак, односно[1]:
„30 српских породица је отишло и никада нису покушали да се врате, нити су показали жељу за тим.“Запосленост[uredi | uredi kod]
Општина Малишево је једна од најсиромашнијих на Косову и Метохији. У 2010. години, било је 7.099 назапослених, од чега 70% Албанаца и 99% Рома[н 2]. Исте године у јавном сектору било је 135 запослених Албанаца и 2 Рома.[1][н 3]
Здравство[uredi | uredi kod]
У општини постоји један дом здравља у центру града и шест подјединица у селима Кијево, Беланица, Трпеза, Пагаруса, Панорац и Влашки Дреновац, и 10 јединица здравствене заштите „амбуланти“ у другим селима. Општински здравствени сектор запошљава 126 особа (20 доктора, 75 медицинских сестара и 31 административног радника).[1][н 4]
Напомене[uredi | uredi kod]
Извори[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 ECMI Kosovo EthnoPolitical Map, Приступљено 20. 1. 2013. Arhivirano 2016-03-05 na Wayback Machine-u(sh)