Grad Kraljevo

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Lokacija opštine Kraljevo u Srbiji

Opština Kraljevo je opština u centralnom delu Srbije, u raškom okrugu. Središte opštine kao i okruga je grad Kraljevo.

Geografija[uredi | uredi kod]

Opština Kraljevo zahvata površinu od 1.529 km². Nalazi se na nadmorskoj visini 190-208 m, na ušću Ibra u Zapadnu Moravu, od šumadijskih planina (Kotlenik) do kopaoničke grupe planina (Željin, Goč i Stolovi). Na zapadu se oslanja na planinske delove Starog Vlaha (Jelica, Čemerno).

Opština Kraljevo na severu graniči sa opštinama Čačak, Knić, Kragujevac i Rekovac, na istoku sa opštinama Trsetnik, Vrnjačka Banja i Aleksandrovac, na jugu sa opštinom Raška i na zapadu sa opštinama Ivanjica i Lučani.

Географија[uredi | uredi kod]

Град Краљево захвата површину од 1.529 km². Налази се на надморској висини 190-208 m, на ушћу Ибра у Западну Мораву, од шумадијских планина (Котленик) до копаоничке групе планина (Жељин, Гоч и Столови). На западу се ослања на планинске делове Старог Влаха (Јелица, Чемерно).

Град Краљево се на северу граничи са општинама Чачак, Кнић, градском општином Пивара Града Крагујевца и Рековац, на истоку са општинама Трсетник, Врњачка Бања и Александровац, на југу са општином Рашка и на западу са општинама Ивањица и Лучани. Град Краљево има 63.030 становника, а шире општинско подручје ома 124.554. Налази се у централном делу Србије, на 43°43' сгш и 20°41' шгд, на ушћу Ибра у Мораву, у котлини између питомих шумадијских и суровијих старовлашких и копаоничких планинских масива, на надморској висини од просечних 206 метара. Географску особеност Краљева употпуњују и делови речних токова Ибра и Западне Мораве са притокама. Краљевачки део Запане Мораве има благе падине испресецане потоцима и речицама, које су у вишим деловима обрасле листопадном шумом, а у нижим су засађени воћњаци и виногради. Поред саме реке простиру се водоплавне, плодне равнице погодне за гајење пољопривреднох култура. Највећа притока Западне Мораве је река Гружа. Река Ибар се одликује буковима и слаповима, великим бројем притока и богатим рибљим фондом. Атрактивност Ибарске клисуре, чије су падине стрме, често огољене и расечене споредним поточним и речним клисурама, огледа се, пре свега, у кривудавом току реке. У северним деловима територије су на западу Котленик, на истоку Гледићке планине, а Доњегружанска удолина у средишту, између тих планина. у јужним, пространијим деловима тог рејона се од запада ка истоку пружају северноисточни делови Старовлашких планина (Радочело, Чемерно, Троглав и делови Јелице), у средишту удолине Ибра, а на истоку северни огранци Копаоника (обронци Жељина, Студена планина, Равна планина, Столови и Гоч). Северне и јужне делове краљевачке општине раздваја удолина Западне Мораве. Котленик и Гледићке планине су јужни огранци шумадијских планина, плећатих темена, рашчлањена бројним долиницама притока Западне Мораве и Груже. То су делови једне исте масе стена, која је раздвојена на два дела када су њени средишњи делови дуж дубоких пукотина у земљиној кори били спуштени и ту је образована Гружанска удолина. Северни огранци Старовлашких планина и Копаоника су такође делови исте стеновите масе. Они су данас поодвајани у мање планине пре свега дубоком долином Ибра, а затим и долинама његових левих и десних притока. И њихова темена су плећата, са нешто ужим висоравнима, које су ступњевито нагнуте све ниже према северу. Планине на југу и северу општине Краљево су такође делови једне исте основне масе. Међутим, средишњи делови те масе, на простору Краљевачког сужења, потонули су дуж дубоких раседних пукотина и тако је створен средишњи део западноморавске удолине.


Столови се пружају између долина Ибра, Брезанске реке и Рибнице. На северу се тој планинској маси прикључују мање планине, издвојене од Столова и међу собом краћим а изразитим долинама притока Ибра и Рибнице, као Озрен (959), Витош (755), Стрменица (678), Оштра Глава (729) и др. Највиши врхови Столова су Чикер (1325), Мала Чука (1151), Велика Чука (1030), Усовица (1356), Орловац (938) и други мањи према долини Ибра, а Чукар (1020), Тепак (1020), Клечак (871) и други мањи према долини Рибнице. Ширина и дужина те планинске масе износе око 12км. Јужне стране су претежно оголеле, или су под пашњацима, нарочито у селу Брезна. Северне стране су претежно под шумом и шикаром. Најпогоднији приступ до северних делова ове планинске групе је од Краљева, преко манастира Жиче и затим уз Жичку реку или од Краљева уз Рибницу асфалтним путем Краљево - Змајевац - Каменица до подножја, а затим слабији сеоски колски путеви и стазе по гребенима.

Радочело је планина дужине око 15 км, окружена је реком Студеницом са три стране: од југозападне, западне, северне до североисточне стране, а на југоисточној страни се постепено спушта серијом мањих врхова долинама Крушевичке реке и Брвенице до ибарске клисуре. Највиши врх је Кривача (1643), на западу постоји врх од 1532м, а на југоистоку врх Штрмац (1054) и Рудно су крајњи врхови са преко 1000 метара надморске висине. Северозападно од врха Кривача, уз реку Студеницу налази се село Милићи, низводно село Брезова, па манастир Студеница. Јужно од масива Радочела налазе се Девићи и Рудно као рубна насеља општине Краљево. Планина Чемерно се пружа од запада ка истоку на дужини од око 21км. Најважнији врхови су: Голеш (1348), Гвоздац (1456), Смрдљуш (1579) као највиши врх те планине, затим Рудо брдо (1454), Гусарица (1535), Тичије брдо (1430), Мршава ливада (1250), као и други мањи. Са југа је планина Чемерно ограничена долином реке Студенице, а са севера долинама Дубочице и Борошнице и знатно је рашчлањена долинама њихових притока. Један од најлепших делова је изворишна лепеза североисточно од Гусарице у пределу села Бресник. Теме планине Чемерно је знатно сужено. На њему, под врховима налазе се многи извори, од којих су најзначајнији: Кадина вода, испод врха Гвоздац и Змајевац, између Смрдључа и Рудо брда. Најприступачнији и најпознатији извор налази се на 700мнв у месту Одмење - чувена Савина вода, надалеко позната по својој лековитости. Највећи део планинског темена је под шумом, али на појединим деловима гребена има мањих или већих травнатих пропланака са сточарским колибама. Западним деловима планинског темена води слабији колски пут, који се затим теменима косе спушта на северу ка селима Толишници, у горњем делу слива Борошнице, у рејон села Савово (Засеок Поноре), и ка Магличу, у долини Ибра. Много је више сточарских колиба на јужној страни Чемерна и оне се дижу високо уз планинске стране изнад кућа села Савово и Ђаково. Реке: Западна Морава постаје од вода Моравице и Ђетиње, источно од Пожеге и затим тече ка истоку кроз Овчарско - Кабларску клисуру, Чачанску котлину, Краљевачко сужење, Крушевачку котлину и источно одатле се у Параћинској котлини састаје са Јужном Моравом градећи Велику Мораву. Краљевачком рејону припада предњи део њеног тока, Јужне Мораве, река је на 210 метара надморске висине, а код Врбе, која је око 95 км удаљена од става, река је на око 175м надморске висине. Дакле, кроз општину Краљево протиче 35 км тока Западне Мораве и на тој измедју села Обрве и Врбе. Код Обрве, која се налази око 130км узводно од става Западне дужини пад реке је је око 25 метара. Стварни пад је од 0.5 до 1.2м/км дужине тока.

Ибар настаје од пет врела и извора на северној страни планине Хајла (2400мнв) од којих је најнижи извор и најјачи, а онда тече претежно клисурастом долином са мањим уметнутим проширењима на исток до Косовске Митровице, а затим на север до Краљева и источно од њега улива се у Западну Мораву. Краљевачкој опзтини припада доњи део тог живог тока, низводно од Биљановца, на дужини од око 70км и са падом од 330 до око 185 метара надморске висине, тј падом од око 2м/км дужине тока. Треба, међутим, истаћи да је стварни пад у првој половини тог дела тока већи од просечног и да достиже и до 5 м/км, а да је у доњем делу око 1 м/км дужине тока. Уопште, Ибар је бржа река од Западне Мораве, нарочито у клисури, између Биљановца и Матаруга, на дужини од око 50 км. Ту је његово корито широко око 50м, удубено у серпентину или планинским крупним наносима, испуњено монолитним блоковима и облуцима стена, местимично остењацима, преко и око којих вода пенуша и на виче места се у кориту јављају изразиити брзаци. Низводно од села Матаруга, Ибар добија изглед равничарске реке, прави велике и мање лактове крећући се од једне до друге стране широке долине и ту се његов ток смирује и местимично рачва у рукавце између наносних речних основа. Нешто су значајнији токови притока Ибра, јер су богатији водом. Од њих, са леве стране за Ибар се везују Студеница, са извориштем на планини Голији (1801м), Дубочица и Лопатница, као и друге мање притоке (Колањ, Пивница и др.) а са десне стране Брезанска река и друге мање реке које долазе са Западних Столова (Премовац, Магазница, Столачки поток и друге). Све оне обилују водом и теку кроз дубодолине, корита су им урезана у крупном наносу облутака, набујају јако у периоду киша и отапања снега, да би у сушном периоду вода у њима омалила, а код мањих токова и сасвим пресахла. Низводно од Матаруга нешто је већи слив притоке Ибра која са леве стране дотиче код села Прогорелице, као и сливови десних притока Жичке реке и нарочито Рибнице.

Рибница је највећа река која целим својим током пролази кроз територију општине Краљево. Њен горњи (где се зове Сокоља) и средњи ток изграђен је у планинском терену између Столова и Гоча и ту се јавља низ притока са бујичарским режимом вода. доњи ток Рибнице је изграђен у језерским наслагама и крупним речним наносима јужно од Краљева. Дужина реке је око 26 км а површина слива од 115квм.

Демографија[uredi | uredi kod]

Према попису из 2002. године у граду Краљеву живи 121.707 становника, од тога 59.670 мушкараца и 62.037 жена. Просечна старост становника је 40,5 година. У градским насељима живи 51,7% грађана а у приградским насељима живи 48,3% становништва.

Етничка структура[uredi | uredi kod]

Насељена места[uredi | uredi kod]

Градска насеља[uredi | uredi kod]

Приградска и сеоска насеља[uredi | uredi kod]

Знаменитости[uredi | uredi kod]

Галерија[uredi | uredi kod]

Види још[uredi | uredi kod]

Спољашње везе[uredi | uredi kod]

Demografija[uredi | uredi kod]

Prema popisu iz 2002. godine u opštini Kraljevo živi 121.707 stanovnika, od toga 59.670 muškaraca i 62.037 žena. Prosečna starost stanovnika je 40,5 godina. U gradskim naseljima živi 51,7% građana a u prigradskim naseljima živi 48,3% stanovništva.

Etnička struktura[uredi | uredi kod]

  • Srbi 4.429 94,80%
  • Cigani 860 1,49%
  • Crnogorci 713 1,24%
  • Makedonci 193 0,33%
  • Jugosloveni 179 0,31%
  • Hrvati 149 0,25%
  • Muslimani 49 0,08%
  • Bugari 47 0,08%
  • Mađari 30 0,05%
  • Slovenci 27 0,04%
  • Albanci 21 0,03%
  • Goranci 14 0,02%
  • Nemci 8 0,01%
  • Rusi 7 0,01%
  • Rumuni 6 0,01%
  • Slovaci 5 0,00%
  • Ukrajinci 4 0,00%
  • Rusini 4 0,00%
  • Bošnjaci 4 0,00%
  • Česi 2 0,00%
  • Bunjevci 2 0,00%
  • Romi 400 0,69%

Naseljena mesta[uredi | uredi kod]

Gradska naselja[uredi | uredi kod]

Prigradska naselja[uredi | uredi kod]

Znamenitosti[uredi | uredi kod]

Vidi još[uredi | uredi kod]

Eksterni linkovi[uredi | uredi kod]


Raški okrug

Opštine: Kraljevo • Novi Pazar • Raška • Tutin • Vrnjačka Banja