Kosmaj

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Kosmaj (razvrstavanje).
Kosmaj
Kosmaj1.jpg
Panorama Kosmaja
Visina 626 m
Najviši vrh Veliki Kosmaj
Ostali vrhovi Mali Kosmaj i Košutica
Površina 35,14 km²
Lokacija
Država Srbija
Regija Grad Beograd
Najbliža mjesta Sopot, Mladenovac

Koordinate: 44°27′57″N 20°33′52″E / 44.46583°N 20.56444°E / 44.46583; 20.56444

Spomenik borcima Kosmajskog partizanskog odreda na vrhu Kosmaja

Kosmaj je planina visoka 626m koja se nalazi u Srbiji, u blizini Sopota i Mladenovca a na teritoriji koja pripada Gradu Beogradu. Posle Avale (506 m) je najniža planina u Šumadiji sa svojih 626 m nadmorske visine. Iako je Kosmaj niska planina, ipak svojim uzgledom u vidu ostrva dominira u ovom delu niske Šumadije, iznad valovitog neogenog pobrđa, raščlanjenog blagim rečnim dolinama.[1] Zajedno sa Avalom, Kosmaj je proglašen za predeo izuzetnih odlika i stavljen pod odgovarajuću zaštitu. Površina Kosmaja je 3.514,50 ha, od toga 1.915,60ha pripada opštini Sopot (katastarske opštine Rogača i Nemenikuće) a 1.598.90 opštini Mladenovac (katastarske opštine Koraćica, Velika Ivanča i Amerić).[2]

Na Kosmaju se nalaze tri manastira Srpske pravoslavne crkve: Manastir Tresije, Manastir Pavlovac i Manastir Kastaljan, kao i brojne crkve od kojih su najznačajnije Crkva Svetog Petra i Pavla u Nemenikućama i Crkva Svete Trojice u Koraćici.

Etimologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Postoje različiti stavovi kada je u pitanju poreklo imena Kosmaj. Po jednoj grupi izvora naziv kosmaj potiče od prideva kosmat jer je Kosmaj obrastao gustom šumom pa je metaforički smatrat kosmatim.[3] Po drugim izvorima naziv Kosmaj nastao je od keltske reči cos (šuma) i predindoevropske reči maj (planina). Međutim, Rimljani su Kosmaj prilagodili mitologiji jer je dobio značenje casa Maiac - stanište boginje Maje.

Vrhovi[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni greben Kosmaja polumesečastog je oblika i pruža se u pravcu jugozapad-severoistok. Na kosmajskom masivu se ističu tri vrha:[4]

  • Veliki Kosmaj, poznat i kao Rutavi Kosmaj visine 626m. Do drugog svetskog rata se na ovom vrhu nalazio drveni krst postavljen na drvenu piramidu.
  • Mali Kosmaj, poznat i kao Malovan ili Goli Kosmaj, sa vrhom Beli Kamen od 546m
  • Košutica, koja je obli izbrežak Kosmaja visine 463m[5] visoka 461 metar.[6]

Na zapadnoj strani Kosmaja se nalaze i brda Lupoglava (462m) i Kovijana (368m).

Vode[uredi - уреди | uredi izvor]

Potok na Kosmaju

Podzemne vode postoje u obliku različitih tipova izdana u krečnjacima koji se prazne preko brojnih izvora kao što su: Zmajevac, Koraćica, Orovac, Vrelo, Đakonovac itd. Najveći broj izvora na Kosmaju je kaptiran, a deo vode koja izvire u vidu stalnih ili povremenih tokova otiče plitkim rečnim i potočnim dolinama. Na jugoistočnim padinama Kosmaja se pojavljuju ležišta mineralne vode, a na jednom od takvih je formirana i Koraćička banja.[7] Voda sa izvora Orovac je dovedena do Kleopatrine česme.

Reka Turija izvire kod Manastira Tresije.[8] Potok Besna Reka (koja se naziva i Milatovica)[9] izvire na Kosmaju i protiče kroz selo Velika Ivanča i Međulužje i uliva se u reku Veliki Lug.[10] Sleničarski potok izvire u Velikoj Ivanči i takođe protiče kroz Međulužje i uliva se u Veliki Lug.

U blizini Manastira Tresije se nalazi i potok Mišljevac.[11]

Na obroncima brda Lupoglava izviru potoci Samac i Radovac.[12] Potok Alinac teče sa Kosmaja prema selu Međulužju. U literaturi se pominju i potoci Ajdučki potok i Ladna voda.[13]

Izvor Zmajevac u Koraćici je kaptiran.[14]

Geološke karakteristike[uredi - уреди | uredi izvor]

Zajedno sa Avalom, Kosmaj čini šumadijsku mezozojsku gredu.[15]

U rimskoj epohi, Kosmaj je bio značajno rudarsko središte. Smatra se da se ruda gvožđa iskopavala na Kosmaju i pre dolaska Rimljana. U doba vladavine Rimskog carstva Kosmaj je bio jedan od najznačajnijih izvora rude olova i srebra.

Na severnoj strani brda Košutica je jedno vreme funkcionisao majdan "Košutica" koji je služio za vađenje kamena i stena i koji je početkom 21 veka zatvoren.

Flora i fauna[uredi - уреди | uredi izvor]

Čitav pejzaž je pod vegetacijom. Naime, strmije strane obrasle su šumom (pretežno bukovom i hrastovom, a mestimično i četinarskom). Blage padine su pod travnatom vegetacijom, a podnožje pod voćnjacima i njivama, dok su zaravni pretežno sa proplancima.

Na Kosmaju ima i razne divljači od značaja za lovni turizam (zečevi, srne, fazani, jarebice, lisice i prepelice, a nekada davno i vukovi).[16]

Turizam[uredi - уреди | uredi izvor]

Drveni vidikovac izgrađen na Malom Kosmaju

Na Kosmaju je tokom 20 veka izgrađeno nekoliko hotela:

  • "Hajdučica" izgrađen 1948 a do temelja izgoreo 1975, po pričama naroda iz okoline razlog požara Božja kazna što je za izgradnju hotela korišćen kamen iz ruševina konaka Manastira Tresije
  • "Kosmaj" od 562m2 je izgrađen 1953 i prvih 20 godina je nosio ime "Zlatar". Kada je krajem 20 veka prestao sa radom nalazio se u sastavu "PKB Beoturs".
  • "Javor" izgrađen na tromeđi Koraćice, Rogače i Nemenikuća 1962 izgrađen, koji je kasnije pretvoren u odmaralište za radnike PTT sa ukupno 110 ležaja.[17]

Tokom 90ih godina 20 veka su i hotel i odmaralište prestali da funkcionišu. Hotel je krajem 90ih preuzelo Sportsko Društvo "Crvena Zvezda" i sprovelo opsežno ali nedovršeno renoviranje zbog čega je 2016 Republika Srbija ponovo preuzela vlasništvo nad hotelom koji je u međuvremenu devastiran.[18]

Tokom 2020 je u selu Rogača počela izgradnja turističkog kompleksa "Renew" sastavljenog od hotela i 18 apartmana.[19]

U blizini hotela "Kosmaj" se nalazi i Planinarski Dom koji je inicijalno funkcionisao u okviru PSD "Zlatar" a zatim PSD "Vinča". Na putu od Tresija ka Sopotu se nalazi restoran-pečenjara "Kod Tome i Nade" a na putu ka Rogači i restoran i pivara "Kabinet". Između Malog i Velikog Kosmaja se nalazi restoran "Piknik". U Ameriću se nalazi etno-selo "Amerić".

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Spomen kosturnica podignuta 1935 godine, posvećena borcima Timočke divizije

Tokom Prvog srpskog ustanka su stanovnici Kosmaja imali zapaženu ulogu u ustaničkim redovima, a naročito Janko Katić iz Rogače. Prvi okršaj ustanika i Osmanskih trupa se odigrao u Drlupi, selu ispod Kosmaja. U Rogači se nalazi i nadgrobni spomenik vojvodi Pavlu Cukiću, ustaničkog vođe iz prvog i drugog srpskog ustanka.

Kosmaj je 1914 bio poprište jednog od prelomnih okršaja u Kolubarskoj bici kada je Vojska Kraljevine Srbije uspela da zaustavi invaziju Austro-Ugarske na položajima na liniji Varovnice-Kosmaj i odatle krene u pobedonosnu kontraofanzivu. U odbrani Kosmaja, koji je u jednom trenutku na kratko pao u ruke Austrougarskoj vojsci, presudnu ulogu su imali vojnici Timočke divizije kojima je u čast podignuta spomen kosturnica na obroncima Kosmaja.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Srpska akademija nauka i umetnosti (1956). Posebna izdanja. str. 311. https://books.google.com/books?id=vOL4sRTJZd0C. "Као што је речено , Космај има обележје „ острвског брега “ ." 
  2. Зборник радова – Географски факултет Универзитета у Београду 59, str 236
  3. (Skok 1988, p. 32): "U kosmo raširen je danas pridjevskim sufiksom -at : kosmat , dok se prvobitni očuvao u toponimu Kosmaj ( v . pod -aj ) ."
  4. Зборник радова: Институт за екологију и биогеографију. Српска академија наука. 1954. str. 1. https://books.google.com/books?id=eQZUAAAAMAAJ. "Područje Kosmaja koje smo proučavali u toku 1951 i 1952 god . , a delimično i 1953 god . obuhvata sam njegov masiv sa vrhovima Veliki i Mali Kosmaj i Košutica ." 
  5. (Žujović 1893, p. 50)"Кошутица је обли, пласасти, избрежак Космаја на југоисточној страни његова главна венца."
  6. istraživanja, Zavod za geološka i geofizička (1976). Vesnik: Geologija. Zavod za geološka i geofizička istraživanja. str. 8. https://books.google.com/books?id=aFUvAQAAIAAJ. 
  7. „Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene predela izuzetnih odlika Avala – Kosmaj”. Vlada Republike Srbije. http://otvorenavlada.rs/.+19. decembra 2014.. http://otvorenavlada.rs/uredba-avala-kosmaj073-lat-doc/. Pristupljeno 19 juli 2021. 
  8. Милићевић, М. Ђ (2005). Кнежевина Србија: фототипско издање. Боок & Марсо. str. 60. ISBN 978-86-7748-030-1. https://books.google.com/books?id=umsMAQAAMAAJ. "Турија , извире у Космају код Манастира Тресија ; тече најпре на југ , па се од села Раниловића обрне на запад и ..." 
  9. М. Ђ Милићевић (2005). Кнежевина Србија: фототипско издање. Боок & Марсо. str. 61. ISBN 978-86-7748-030-1. https://books.google.com/books?id=umsMAQAAMAAJ. 
  10. umetnosti, Srpska akademija nauka i (1930). Serbian ethnographic series. Akademija. str. 65. https://books.google.com/books?id=oxsmAQAAIAAJ. "Велика Иванча . Кроз село протиче река Бесна која долази са Космаја . Бесна дели село на „ Овај “ и „ Онај Крај “ . У долини Бесне су школа , црква , Земљорадничка и Здравствена Задруга , механе , дуќани и неколико кућа ." 
  11. Milićević, Milan Djuro (1894). Зановет: збирка разних састава. Štampariǰa Jove Karamata. str. 29. https://books.google.com/books?id=eJcqu3e_ntQC&pg=PA29. "...и Тресије са запада , на потоку Мишљевцу ." 
  12. О обалским линијама Панонског мора око Космаја / Милош Зеремски. - Београд : Географски институт "Јован Цвијић", 1994. - Str. 29
  13. Геолошки анали Балканскога полуострва. Изд. и штампа Краљевско-српске државне штампарије. 1927. str. 59. https://books.google.com/books?id=xQ2dAAAAMAAJ. 
  14. О обалским линијама Панонског мора око Космаја / Милош Зеремски. - Београд : Географски институт "Јован Цвијић", 1994. - Str. 26
  15. Glasnik Prirodnjačkog muzeja u Beogradu: Bulletin du Museum d'histoire naturelle de Belgrade. Mineralogija, geologija, paleontologija. Naučna Knjiga. 1957. str. 10. https://books.google.com/books?id=voheAAAAIAAJ. 
  16. „Kosmaj: Najviša (neotkrivena) planina Beograda”. https://www.danubeogradu.rs/2019/08/kosmaj-najvisa-neotkrivena-planina-beograda/. Pristupljeno 22. 1. 2020. 
  17. Zaštita prirode: Okhrana prirody. Protection of nature. Naučna knjiga.. 1982. str. 71. https://books.google.com/books?id=RQX0AAAAMAAJ. "Kosmaj ima oko 110 ležaja u hotelu i odmaralištu PTT - a . Hotel se dobro koristi , a odmaralište slabije , pa se u njima ostvari godišnjc oko 11.000 noćenja" 
  18. „Kako je biser postao ruina”. Novosti. 3 april 2016. https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:598762-Kako-je-biser-postao-ruina. Pristupljeno 20 juli 2021. 
  19. „ЛУКСУЗ СТИЖЕ И НА КОСМАЈ: У Рогачи код Сопота, на обронцима планине, ниче туристички комплекс”. Novosti. 4 septembar 2020. https://www.novosti.rs/c/beograd/vesti/914595/luksuz-stize-kosmaj-rogaci-kod-sopota-obroncima-planine-nice-turisticki-kompleks. Pristupljeno 20 juli 2021. 

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]