Emmanuel Levinas

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Emmanuel Levinas
Filozofija 20. vijeka
Zapadna filozofija
Biografske informacije
Rođenje 12. januar 1906. (1906-01-12)
Kovno, Rusija
(danas Kaunas, Litvanija)
Smrt 30. decembar 1995. (dob: 89)
Pariz, Francuska
Državljanstvo francusko
Supružnik Raïssa Levi (vj. 1932)
Djeca Simone, Andrée Éliane, Michael
Obrazovanje
Alma mater Univerzitet u Strasbourgu
Univerzitet u Freiburgu
Univerzitet u Parizu
Zanimanje filozof, teolog, judaist, autor, profesor
Filozofija
Škola/Tradicija kontinentalna filozofija
Glavni interesi egzistencijalna fenomenologija, talmudske studije, etika, ontologija
Znamenite ideje
Glavna djela
Teorija intuicije u Husserlovoj fenomenologiji (1930)
Totalitet i beskonačno (1961)
S one strane bitka ili događa se drugačije od bitka (1974)
Etika i beskonačno (1982)
Inspiracija

Emmanuel Levinas (Kovno, 12. 1. 1906. – Pariz, 30. 12. 1995), francuski filozof, teolog, judaist, autor i profesor litvansko-jevrejskog porijekla.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Levinas je rođen 1906. u ruskom gradu Kovnu (danas Kaunas u Litvaniji) i tokom Prvog svjetskog rata zajedno s porodicom odselio se u Harkov. U Ukrajini su živjeli do 1920. godine i potom se vratili natrag. Nakon završenog srednjeg obrazovanja 1923. emigrirao je u Francusku koja mu je dala državljanstvo tokom 1930-ih godina. Živio je u Strasbourgu i zajedno s prijateljem Mauriceom Blanchotom pohađao studij filozofije na gradskom univerzitetu. Tokom 1928. i 1929. odlazi na seminar fenomenologije na Univerzitet u Freiburgu gdje su mu predavali Edmund Husserl i Martin Heidegger.

Nakon studijskog boravka 1930. dovršava doktorsku disertaciju pod naslovom Teorija intuicije u Husserlovoj fenomenologiji (fr. La théorie de l'intuition dans la phénoménologie de Husserl), koja predstavlja prvi prvi veći rad o fenomenologiji u Francuskoj. Levinas se u ovom djelu priklanja Heideggeru i to zbog nehistorijskog karaktera Husserlove fenomenologije. Usprkos kasnijem oštrom protivljenju Heideggerovoj filozofiji, uvijek je tvrdio da Bitak i vrijeme spada među najljepše filozofske knjige.

Godine 1932. oženio se s Raïssom Levi koju je poznavao još od djetinjstva. Do Drugog svjetskog rata objavio je filozofsku analizu hitlerizma (fr. Quelques réflexions sur la philosophie de l'hitlérisme), eksperimentalni esej O bijegu (fr. De l'évasion) na temu hermeneutičke ontologije, te nekoliko manje značajnih djela. Nakon što je Francuska objavila rat Njemačkoj, Levinas je regrutiran u armiju i tokom vojnih operacija zarobljen je i odveden u radni logor kod Fallingbostela. Njegova žena i kćer Simone preživjeli su rat skrivajući se u samostanu blizu Orléansa, dok mu je veći dio litvanske porodice stradao u Holokaustu.

Nakon rata radio je kao profesor na Univerzitetu u Poitiersu, Parizu i Fribourgu, a obnašao je i poziciju direktora Visoke jevrejske orijentalne škole (École normale israélite orientale) u Parizu. Godine 1961. izdao je knjigu Totalitet i beskonačno (fr. Totalité et Infini), prvo kapitalno djelo o filozofiji, a kroz narednih dvadesetak godina objavio je i dvije važne studije Talmuda. Druga značajnija filozofska djela su mu S one strane bitka ili događa se drugačije od bitka (fr. Autrement qu'être ou au-delà de l'essence, 1974) i Etika i beskonačno (fr. Ethique et infini, 1982).

U svojim djelima Levinas radikalno kritizira cjelokupnu tradicionalnu metafiziku kao ontologiju, čiji vrhunac vidi u Heideggerovoj filozofiji. Metafizika u tradicionalnom smislu za njega nije ništa drugo nego metafizika imanencije, odnosno učinila je svijet, bližnjeg i Boga pukim korelatima svijesti, duha ili bitka kao takvog. Levinas stoga pokušava razgraditi tu sveutemeljujuću novovjekovnu subjektivnost jer ona u potpunosti ukida transcendenciju i onom Drugom ne ostavlja nikakvu mogućnost slobode. Ovo radikaliziranje pitanja o "nedodirljivom Drugom" postaje centralnim problemom cjelokupne Levinasove filozofije.

Opus[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1929. Sur les «Ideen» de M. E. Husserl
  • 1930. La théorie de l'intuition dans la phénoménologie de Husserl (The Theory of Intuition in Husserl's Phenomenology)
  • 1931. Der Begriff des Irrationalen als philosophisches Problem (koautor: Heinz Erich Eisenhuth)
  • 1931. Fribourg, Husserl et la phénoménologie
  • 1931. Les recherches sur la philosophie des mathématiques en Allemagne, aperçu général (koautor: W. Dubislav)
  • 1931. Méditations cartésiennes. Introduction à la phénoménologie (koautori: Edmund Husserl i Gabrielle Peiffer)
  • 1932. Martin Heidegger et l'ontologie
  • 1934. La présence totale (koautor: Louis Lavelle)
  • 1934. Phénoménologie
  • 1934. Quelques réflexions sur la philosophie de l'hitlérisme
  • 1935. De l'évasion
  • 1935. La notion du temps (koautor: N. Khersonsky)
  • 1935. L'actualité de Maimonide
  • 1935. L'inspiration religieuse de l'Alliance
  • 1936. Allure du transcendental (koautor: Georges Bénézé)
  • 1936. Esquisses d'une énergétique mentale (koautor: J. Duflo)
  • 1936. Fraterniser sans se convertir
  • 1936. Les aspects de l'image visuelle (koautor: R. Duret)
  • 1936. L'esthétique française contemporaine (koautor: V. Feldman)
  • 1936. L'individu dans le déséquilibre moderne (koautor: R. Munsch)
  • 1936. Valeur (koautor: Georges Bénézé)
  • 1947. De l'Existence à l'Existent (From Existence to Existents)
  • 1948. Le Temps et l'Autre (Time and the Other)
  • 1949. En Découvrant l’Existence avec Husserl et Heidegger (Discovering Existence with Husserl and Heidegger)
  • 1961. Totalité et Infini: essai sur l'extériorité (Totality and Infinity: An Essay on Exteriority)
  • 1962. De l'Évasion
  • 1963 i 1976. Difficult Freedom: Essays on Judaism
  • 1968. Quatre lectures talmudiques
  • 1972. Humanisme de l'autre homme (Humanism of the Other)
  • 1974. Autrement qu'être ou au-delà de l'essence (Otherwise than Being or Beyond Essence)
  • 1976. Sur Maurice Blanchot
  • 1976. Noms propres
  • 1977. Du Sacré au saint – cinq nouvelles lectures talmudiques
  • 1980. Le Temps et l'Autre
  • 1982. L'Au-delà du verset: lectures et discours talmudiques
  • 1982. Of God Who Comes to Mind
  • 1982. Ethique et infini (Ethics and Infinity: Dialogues of Emmanuel Levinas and Philippe Nemo)
  • 1984. Transcendence et intelligibilité
  • 1988. A l'Heure des nations
  • 1991. Entre Nous
  • 1995. Altérité et transcendence (Alterity and Transcendence)

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Adriaan Theodoor Peperzak, Robert Bernasconi i Simon Critchley, Emmanuel Levinas, 1996
  • Astell, Ann W. i Jackson, J. A., Levinas and Medieval Literature: The "Difficult Reading" of English and Rabbinic Texts, Pittsburgh, PA: Duquesne University press, 2009
  • Simon Critchley i Robert Bernasconi (ur.) The Cambridge Companion to Levinas, 2002
  • Theodore De Boer, The Rationality of Transcendence: Studies in the Philosophy of Emmanuel Levinas, Amsterdam: J. C. Gieben, 1997
  • Roger Burggraeve, The Wisdom of Love in the Service of Love: Emmanuel Levinas on Justice, Peace, and Human Rights, pr. Jeffrey Bloechl. Milwaukee: Marquette University Press, 2002
  • Roger Burggraeve (ur.) The awakening to the other: a provocative dialogue with Emmanuel Levinas, Leuven: Peeters, 2008
  • Cristian Ciocan, Georges Hansel, Levinas Concordance. Dordrecht: Springer, 2005
  • Hanoch Ben-Pazi, Emmanuel Levinas: Hermeneutics, Ethics, and Art, Journal of Literature and Art Studies 5, str. 588-600, 2015
  • Richard A. Cohen, Levinasian Meditations: Ethics, Philosophy,and Religion, Pittsburgh: Duquesne University Press, 2010
  • Richard A. Cohen, Ethics, Exegesis and Philosophy: Interpretation After Levinas, Cambridge: Cambridge University Press, 2001
  • Richard A. Cohen, Elevations: The Height of the Good in Rosenzweig and Levinas, Chicago: Chicago University Press, 1994
  • Joseph Cohen, Alternances de la métaphysique. Essais sur Emmanuel Levinas, Paris: Galilée, 2009
  • Simon Critchley, "Emmanuel Levinas: A Disparate Inventory", u The Cambridge Companion to Levinas, ur. S. Critchley & R. Bernasconi. Cambridge i New York: Cambridge University Press, 2002
  • Jacques Derrida, Adieu to Emmanuel Levinas, pr. Pascale-Anne Brault and Michael Naas. Stanford: Stanford University Press, 1999
  • Jacques Derrida, "At This Very Moment in This Work Here I Am", pr. Ruben Berezdivin i Peggy Kamuf, u Psyche: Inventions of the Other, Vol. 1, ur. Peggy Kamuf i Elizabeth G. Rottenberg. Stanford: Stanford University Press, str. 143-190, 2007
  • Bernard-Donals, Michael, "Difficult Freedom: Levinas, Memory and Politics", u Forgetful Memory, Stanford: State University of New York Press, str. 145-160, 2009
  • Derrida, Jacques, "Violence and Metaphysics: An Essay on the Thought of Emmanuel Levinas," u Writing and Difference, pr. Alan Bass. Chicago i London: University of Chicago Press, str. 79-153, 1978
  • Michael Eldred, 'Worldsharing and Encounter: Heidegger's ontology and Lévinas' ethics', 2010
  • Mario Kopić, The Beats of the Other, Otkucaji drugog, Belgrade: Službeni glasnik, 2013
  • Nicole Note, "The impossible possibility of environmental ethics, Emmanuel Levinas and the discrete Other" u: Philosophia: E-Journal of Philosophy and Culture 7/2014
  • Marie-Anne Lescourt, Emmanuel Levinas, 2. izd., Flammarion, 2006
  • Emmanuel Levinas, Ethics and Infinity: Conversations with Philippe Nemo, pr. R. A. Cohen. Pittsburgh: Duquesne University Press, 1985
  • Emmanuel Levinas, "Signature," in Difficult Freedom: Essays on Judaism, pr. Sean Hand. Baltimore: Johns Hopkins University Press, 1990 i 1997
  • John Llewelyn, Emmanuel Levinas: The Genealogy of Ethics, London: Routledge, 1995
  • Paul Marcus, Being for the Other: Emmanuel Levinas, Ethical Living, and Psychoanalysis, Milwaukee, WI: Marquette University Press, 2008
  • Paul Marcus, In Search of the Good Life: Emmanuel Levinas, Psychoanalysis and the Art of Living, London: Karnac Books, 2010
  • Seán Hand, Emmanuel Levinas, London: Routledge, 2009
  • Benda Hofmeyr (ur.), Radical passivity – rethinking ethical agency in Levinas, Dordrecht: Springer, 2009
  • Diane Perpich The ethics of Emmanuel Levinas, Stanford, CA: Stanford University Press, 2008
  • Fred Poché, Penser avec Arendt et Lévinas. Du mal politique au respect de l'autre, Chronique Sociale, Lyon, en co-édition avec EVO, Bruxelles et Tricorne, Genève, 1998 (3. izd., 2009)
  • Jadranka Skorin-Kapov, The Aesthetics of Desire and Surprise: Phenomenology and Speculation, Lanham, Maryland: Lexington Books, 2015
  • Tanja Staehler, Plato and Levinas – the ambiguous out-side of ethics, London: Routledge 2010 [2009]
  • Wehrs, Donald R.: Levinas and Twentieth-Century Literature: Ethics and the Reconstruction of Subjectivity. Newark: University of Delaware Press, 2013, ISBN 9781611494426

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]