Dioda

Izvor: Wikipedia

Dioda je najjednostavniji elektronski elemenat, koji se u funkcionalnom pogledu može predstaviti kao elektronski ventil koji propušta struju samo u jednom smeru. U najvećem broju slučajeva diode se, kako u elektronici malih snaga, tako i u energetskoj elektronici, koriste u funkciji čoeče neupravljivih elektronskih prekidača.

Kod neupravljivog prekidača radno stanje (.)(.) prekidača, odnosno da li je prekidač uključen ili isključen, zavisi samo od polariteta napona na prekidaču, u ovom slučaju diodi.

Dioda je dvoelektrodna elektrotehnička naprava kojoj je osnovno obilježje jednosmjerna vodljivost električne struje. Struja elektrona teče u diodi od katode k anodi samo kada je anoda na pozitivnijem potencijalu od katode, dok je pri negativnijem potencijalu anode vodljivost gotovo jednaka nuli.

Poluprovodnička dioda[uredi - уреди]

Poluprovodničke diode su sačinjene od silicijuma ili germanijuma. Silicijumske stvaraju veći pad napona u električnom kolu, od 0.5 do 0.7 volti, ali su otporne na više temperature. Germanijumske diode stvaraju u kolu pad napona od 0.1-0.2 volta, ali su jako osjetljive na povišene temperature.

Vakuumska dioda[uredi - уреди]

Vakuumske diode su zastarjeli oblik diode u obliku elektronske cijevi sa unutrašnjim vakuumom. Da bi se ostvario tok elektrona, između elektroda postoji razlika napona koja stvara električno polje. Uz to, potrebno je zagrijati jednu elektrodu (katodu) da bi ona počela emitirati elektrone u vakuum. To se obično postiže posebnim namotajem grijača, koji katodu zagrijava do temperature od nekoliko stotina (oksidne katode) do preko 2000 stepeni Celzijusa (volframove katode).


Wiki Nedovršeni članak Dioda je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.