Zenerova dioda

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Zenerova dioda
Zener Diode.JPG
Zener dioda
Tip komponente Activna
Princip rada Zenerov efekt
Izumitelj Clarence Zener
Pinovi anoda i katoda
Elektronski simbol
Zener diode symbol-2.svg

Zenerova dioda je silicijumska poluprovodnička dioda, čiji je probojni napon u inverznom režimu rada značajno manji nego kod uobičajnih dioda zahvaljujući Zener efektu. Napon proboja diode pri inverznoj polarizaciju se često zove zenerov napon. Zener diode se koriste za stabilizaciju i ograničavanje napona.[1]

Nazvana je po američkom naučniku Klarensu Zeneru. On je objasnio kako se kod poluprovodničkih dioda sa velikom koncentracijom nečistoća povećava provodnost u inverznom režimu rada usled tuneliranja elektrona iz valente u provodnu oblast. Ova pojava dominira u diodama sa inverznim naponom proboja do 5 volti. Za diode sa većim probojnim naponom dominira efekat lavine, pojava da električno polje ubrza elektrone toliko da udarom o atome iz valentne oblasti izbijaju nove elektrone u provodnu oblast, ali uobičajeno je da se i takve diode takođe nazivaju zener diodama, dok se naziv probojna dioda koristi samo za više napone.

Kod Zenerevog efekta temperaturni koeficijent je negativan, a kod lavinskog efekta je pozitivan, pa je ukupan temperaturni koeficijent najmanji za diode sa zener naponom od oko 5 volti, jer su tada oba efekta ujednačena.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Millman, Jacob (1979). Microelectronics. McGraw Hill. str. 45-48. ISBN 0-07-42327-X.