Detektor kretanja

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Detektor kretanja povezan sa automatskom rasvetom.

Detektor kretanja je električni uređaj koji koristi senzor za detekciju pokreta u blizini. Detektor pokreta je osnovna komponenta bezbednosnih sistema, automatizovane rasvete, kontrole kuće, štednje energije i drugih korisnih sistema.

Na primer, kada kročite na nečiji trem a istog trenutka se upali svetio, to je primena detektora kretanja. U mnogim kućama, školama i prodavnicama, detektori kretanja koriste se za uključivanje svetla ili otkrivanje provalnika.

U većini detektora kretanja primenjuje se tehnika poznata pod nazivom pasivno infracrveno zračenje (PIR).[1]

Vrste[uredi - уреди | uredi kôd]

Pasivni infracrveni[uredi - уреди | uredi kôd]

Pasivni infracrveni senzor (PIR) kretanja sadrži dva kristala, sočivo i malo elektronsko kolo. Kada infracrvena svetlost (u osnovi toplota koju generiše neko telo) pogodi kristal, on generiše elektricitet. Svaka osoba, kao i sva druga živa bića, odaje toplotu, pa se detektor kretanja aktivira kada mu se približite. PIR senzori najčešće imaju tri izvoda: uzemljenje, izvor pozitivnog napona i izlaz za senzor. Ako PIR detektor kretanja napaja se naponom od 5 volti, napon na izlazu će biti oko nula volti kada ne detektuje kretanje. Kada se neko pokrene u dometu detektora, napon na izlazu iznosi oko 5 volti.[2]

Aktivni infracrveni[uredi - уреди | uredi kôd]

Aktivni infracrveni senzor kretanja koristi jednu LED diodu koja emituje infracrvenu svetlost, i detektor - kao što je fototranzistor - koji generiše struju kada ga pogodi zrak infracrvene svetlosti. Kada neko prođe između LED diode i senzora, fototranzistor prestaje da generiše struju. Koristi se uglavnom u područjima sa stalnim saobraćajem, kao što su hodnici.[3]

Ultrazvučni[uredi - уреди | uredi kôd]

Glavni članak: Ultrazvučni senzor

Ultrazvučni detektor generiše ultrazvučne talase koji se odbijaju od svih predmeta u prostoriji. Ako se u njoj ništa ne pomera, ultrazvučni talasi se vraćaju neizmenjeni. Ukoliko se neko ili nešto kreće po prostoriji, ultrazvučni talasi se izobličuju, i to izobličenje pobuđuje alarm.[4]

Izvori[uredi - уреди | uredi kôd]

  1. Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 100), Beograd, 2007.
  2. Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 100), Beograd, 2007.
  3. Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 100), Beograd, 2007.
  4. Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 100), Beograd, 2007.

Vidi još[uredi - уреди | uredi kôd]