Pasivni infracrveni senzor

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Tipični detektor kretanja zasnovan na PIR senzoru.

Pasivni infracrveni senzor (en. passive infrared sensor, skraćeno PIR) je eletronski senzor koji meri infracrveno zračenje tela u vidnom polju. Ovi senzori se najčešće koriste u detektorima kretanja, koji imaju primenu u sigurnosnim alarmima, automatskoj rasveti i slično.

U većini detektora kretanja primenjuje se tehnika poznata pod nazivom pasivno infracrveno zračenje, a upotrebljava se u kolima napona 220 volti. Ti detektori obično se postavljaju na zid ili na vrh reflektora i zauzimaju dosta prostora. Postoje i kompaktni detektori kretanja koji se napajaju baterijama.[1]

Princip rada[uredi - уреди | uredi kôd]

Unutrašnjost pasivnog infracrvenog senzora prilično je jednostavna. PIR senzori kretanja sadrže dva kristala, sočivo i malo elektronsko kolo. Kada infracrvena svetlost (u osnovi, toplota koju generiše neko telo) pogodi kristal, on generiše elektricitet. Svaka osoba, kao i sva druga živa bića, odaje toplotu, pa se detektor kretanja aktivira kada mu se približite.

Detektori kretanja najčešće imaju tri izvoda: uzemljenje, izvor pozitivnog napona i izlaz za senzor. Ako PIR detektor kretanja napaja se naponom od 5 volti, napon na izlazu će biti oko nula volti kada ne detektuje kretanje. Kada se neko pokrene u dometu detektora, napon na izlazu iznosi oko 5 volti.[2]

Izvori[uredi - уреди | uredi kôd]

  1. Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 100), Beograd, 2007.
  2. Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 100), Beograd, 2007.

Vidi još[uredi - уреди | uredi kôd]