Termopar

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Termopar
Thermocouple K (2).jpg
Termopar tipa K
Tip komponente aktivna, senzor
Princip rada termoelektrični efekat
Izumitelj Thomas Johann Seebeck
Prva proizvodnja 1821.
Pinovi plus i minus
Elektronski simbol
Symbol Thermocouple.svg

Termopar (takođe termoelement ili termočlan) je često upotrebljavan temperaturni senzor. Ovaj senzor generiše napon koji se menja s promenom temperature.[1]

Termopar sadrži dve žice različitih metala ili legura (na primer, jednu bakarnu i jednu od legure bakra i nikla), spojene na jednom kraju. Metali koji se koriste određuju kako se napon menja s temperaturom.[2]

Termoparovi mogu se koristiti za merenje visokih temperatura, reda veličine nekoliko stotina stepeni, pa čak i preko hiljadu stepeni.[3]

Princip rada[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Termoelektrični efekat

Princip rada termopara se zasniva na termoelektričnom efektu, koji je otkrio Thomas Johann Seebeck 1821. godine, te se naziva još i Seebeckov efekat. Termoelektrični efekat je pojava napona pri izlaganju provodnika (npr. metala) temperaturnom gradijentu. Kada se spoj dva metala na termoparu izloži temperaturnom gradijentu, dolazi do razlike potencijala na otvorenom kraju kola. U industrijskim standardima se upotrebljvaju određene kombinacije metala, zbog pouzdanosti mjerenja, troškova, stabilnosti, itd.

Standardni tipovi[uredi - уреди | uredi izvor]

Tip Pozitivni metal Negativni metal Temperaturno područje
B Platina - 6% rodijum Platina - 30% rodijum 0 °C - 1820 °C
C Volfram - 5% renijum Volfram - 26% renijum 0 °C - 2320 °C
E Nikl - 10% hrom Bakar - 45% nikl -270 °C - 1000 °C
J Željezo Bakar - 45% nikl -210 °C - 760 °C
K Nikl - 10%hrom Nikl - 2% aluminijum -270 °C - 1372 °C
N Nikl-14,2%hrom-1,4% silicij Nikl-4,4% silicijum-0,1% magnezijum -270 °C - 1300 °C
R Platina - 13% rodijum Platina -50 °C - 1768 °C
S Platina - 10% rodijum Platina -50 °C - 1768 °C
T Bakar Bakar - nikl -270 °C - 400 °C

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 102), Beograd, 2007.
  2. Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 102), Beograd, 2007.
  3. Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 102), Beograd, 2007.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Eksterni linkovi[uredi - уреди | uredi izvor]