Albina Mali

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Albina Mali – Hočevar
Albina Mali.jpg
Albina Mali-Hočevar
Datum rođenja 12. septembar 1925.
Mesto rođenja Vinica, kod Črnomlja
 Kraljevina SHS
Datum smrti 24. januar 2001. (75 godina)
Mesto smrti  Slovenija
Profesija društveno-politički radnik
Članica KPJ od 1944.
Učešće u ratovima Narodnooslobodilačka borba
Služba NOV i PO Jugoslavije
Narodni heroj od 13. septembra 1952.
Odlikovanja
Orden narodnog heroja
Orden partizanske zvezde
Partizanska spomenica 1941.

Albina Mali – Hočevar (Vinica, kod Črnomlja, 12. septembar 1925. – 24. januar 2001), učesnica Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SR Slovenije i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođena je 12. septembra 1925. godine u Vinici kod Črnomlja, u radničkoj porodici. U porodici je bilo osmero dece, otac joj je bio opančar, a majka radnica. Kad je krenula u školu, živeli su u Črnomlju. Kad je pohađala treći razred osnovne škole, otac joj se razboleo, pa su se preselili u Jurku Vas, gde joj je otac umro 1934. godine. od tada je i Albina počela da radi kako bi prehranila mnogobrojnu porodicu. Isprva je radila u Vrhu pri Šmihelu, a nakon toga se posle dve godine preselila na Brezovo Rebro, odakle je išla u školu u Ajdovec. Tu je živela kod porodice i konačno završila školu, kada je otprilike počeo i rat u Jugoslaviji 1941. godine.

Albina se uključila u Narodnooslobodilački pokret u leto 1941. godine. Partijski aktivist Herman Heningman iz Dolenjskih Toplica poveravao joj je zadatke. Održavala je vezu između Novog Mesta i Brezovog Rebra, gde je bio položaj aktivista i partizanski logor. Decembra 1941. napustila je Brezovo Rebro i po Heningmanovom uputstvu zaposlila se u Novom Mestu. U gostionici u kojoj je radila organizovala je punkt za vezu i, tokom tri meseca boravka u Novom Mestu, rasturala letke i održavala veze s kuririma koji su dolazili u grad.

Posle tri meseca u Novom Mestu, preselila se u Češču Vas kod majke. Tu je bio punkt za vezu koju je Albina održavala između Novog Mesta, Češče Vasi, Brezovog rebra i Prečne. Juna 1942, bila je izdana, pa se tada prebacila na Vrezovo Rebro u Joštvu zaštitnu četu Zapadnodolenjskog partizanskog odreda. U tom je trenutku trajala italijanska ofanziva na oslobođenu partizansku teritoriju, pa se partizanska jedinica razdelila na više manjih grupa. Nakon završetka ofanzive, grupe su se našle kod Podstenica i ponovno ujedinile u odred. Albina je u Podstenicama avgusta 1942. godine bila primljena za članicu Saveza komunističke omladine Jugoslavije. Decembra 1942. u DolenjskaDolenjskoj je postala borac Treće čete Trećeg bataljona Prve slovenačke brigade „Tone Tomšič“. U brigadi je bila bolničarka, neko vreme u četi, a zatim u bataljonu, gde je bila i bataljonski sekretar SKOJ-a.

Učestvovala je u borbama 11. decembra 1942. u Ajdovcu i na Polici, 26. decembra 1942. kod Mirne i dva dana kasnije kod Trebinca, 3. januara 1943. u prostoru Zagorica-Čatež, 13. januara u Šentvidu kod Stične, 17. januara na Polici i ostalo. Septembra 1942, bila je u Suvoj Krajini prvi puta ranjena, zatim 21. januara 1943. u borbi kod Zagorice, gde je brigada napala belogardističko uporište. Dana 4. marta 1943. učestvovala je u bici kod Metlike, gde se brinula o ranjenicima. Brigu o ranjenciima vodila je i tokom borbi kod Ambrusa 18. marta i u borbama kod Danama 25. marta 1943. godine. Treći put bila je ranjena 15. septembra 1943. na Velikom Osolniku, tokom borbi za Turjak, kada je u njenoj blizini eksplodirala mina. Oporavljala se u partizanskoj bolnici u Jelendolu, Kočevski rog, zatim u Črmošnjicama i odatle evakuisana na Žumberak. Godine 1944. postala je članica Komunističke partije Jugoslavije.

Iz Žumberka je krajem 1944. otišla na područje Bele Krajine, gde je učestvovala u borbama koje je vodio Belokranjski partizanski odred. Zatim je otišla u partijsku školu na Kočevskom rogu, gde je bila od maja do jula 1944. godine. Kad je završila kurs u partijskoj školi, odletela je kao bolničarka s transportom ranjenika u Bari, Gravinu, zatim u Barletu, a novembra 1944. godine u Split. Nalazila se u Osmom korpusu NOVJ kao bolničarka, a 14. januara 1945. premeštena je u dečiji dom u Novigrad. Na kraju rata bila je stacionirana u Zadru i zatim u Trstu.

U prvim posleratnim godinama najpre je živela u Novom Mestu, a zatim na Pagu, u Poreču, Kobaridu, Ilirskoj Bistrici, a decembra 1955. godine nastanila se u Mariboru. U Ljubljani je bila partijski sekretar na terenu Poljane, u Krškom i Mariboru članica Komiteta SK Slovenije i ostalo.

Umrla je 24. januara 2001. godine.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja. Ordenom narodnog heroja odlikovana je 13. septembra 1953. godine.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]