Gracijan

Gracijan

Flavijan Gracijan Avgust (Flavius Gratianus, * 8. april 359. godine - † 25. avgust 383. godine), poznat kao Gracijan, bio je car Zapadnog rimskog carstva od 375. do 383. godine. Bio je sin Valentinijana I iz braka sa Marinom Severom i bio je rođen u Sirmijumu u Donjoj Panoniji, na tlu današnje Srbije.

Rana vladavina

4. avgusta 367. godine od oca je dobio titulu avgusta. Posle Valentinijanove smrti, 17. novembra 375. godine, vojska iz Panonije je proglasila za cara Valentinijanovog mladog sina, Valentinijana II iz braka sa . Gracijan je stao uz ovaj izbor vojske; za sebe je zadržao neke provincije na zapadu, a pomogao da se mladom polubratu preda Italija, Ilirik i Afrika. No, ubrzo se pokazalo da je ova podela samo nominalna i da stvarna vlast leži u Gracijanovim rukama. Istočno rimsko carstvo bilo je pod vlašću Gracijanovog ujaka Valensa. 378. Gracijan je porazio neke Alemane, a te iste godine Valens je poginuo u bitki kod Hadrijanopolja.

Gracijan privremeno ujedinjuje Carstvo

Gracijan je tako dobio upravu i nad Istočnim Carstvom, ali je Gracijan, svestan da ne može efikasno upravljati, predao vlast nad istočnim delom Teodosiju I 19. januara 379. godine. Zajedničkim snagama Teodosije i Gracijan su uspeli da poraze varvare na Balkanu do 382. godine.

Gracijan gubi popularnost

Nekoliko godina Gracijan je tako upravljao čitavim Carstvom, ali je vremenom gubio uticaj, odajući se raznim uživanjima. Tako su ljudi iz njegovog okruženja, naročito milanski biskup Ambrozije, ostvarili veliki uticaj na upravljanje državom.

Među svoje telohranitelje Gracijan je uvrstio i Alane. Pored toga pojavljivao se u javnim prilikama obučen kao skitski ratnik. To je izazvalo otpor prema caru u vosjci. Rimski vojskovođa Magnus Maksimus poveo je ustanak u Britaniji i napao je Galiju sa velikom vojskom. Gracijan se tada nalazio u Luteciji, pa je morao brzo da pobegne u Lugdunum. Tu je bio izdan i bio je predat svojim protivnicima. Odmah je ubijen, 25. avgusta, 383. godine.

Crkva u Gracijanovo doba

Ambrozije iz Milana

U Gracijanovo doba hrišćansko "pravoverje" (katoličanstvo/pravoslavlje) je postalo vodeća vera u Carstvu. Pod Ambrozijevim uticajem, Gracijan je zabranio paganske kultove u Rimu. Sam više nije nosio obeležja vrhovnog sveštenika (pontifex maximus) rimskog paganskog kulta (što je čak i Konstantin Veliki činio), a naredio je da se iz rimskog senata ukloni oltar boginje Pobede.

U sukobu sa pristalicama Arijevog učenja Gracijan se u početku nije isticao, ali je kasnije, pod Ambrozijevim uticajem, naročito nakon objavljivanja njegove polemičke rasprave de fide protiv pristalica Arija i donatista, stao na stranu pravoslavlja i zabranio ovim jereticima božiju službu.

Eksterni linkovi

U Wikimedijinom spremniku nalazi se još materijala vezanih uz temu:

Gracijan

• Samo ime dedino („Večernje novosti“, 6. avgust 2009)

Prethodnik: Valens

Vizantijski carevi 378-379

Naslednik: Teodosije I

Rimski carevi

Principat 27 p. n. e. — 235:
Avgust • Tiberije • Kaligula • Klaudije I • Neron • Galba • Oton • Vitelije • Vespazijan • Tit • Domicijan • Nerva • Trajan • Hadrijan • Antonin Pije • Marko Aurelije • Lucije Ver • Komod • Pertinaks • Didije Julijan • Septimije Sever • Karakala • Makrin • Elagabal • Aleksandar Sever

Kriza III veka 235—284:
Maksimin I Tračanin • Gordijan I • Gordijan II • Pupijen • Balbin • Gordijan III • Filip Arabljanin • Decije Trajan • Trebonijan Gal ca Hostilijanom i Volusijanom • Emilijan • Valerijan • Galijen • Klaudije II • Kvintil • Aurelijan • Tacit • Florijan • Prob • Kar • Numerijan • Karin

Dominat 284—395:
Dioklecijan • Maksimijan • Konstancije I Hlor • Galerije • Sever II • Maksencije • Maksimin II Daja • Licinije • Konstantin I Veliki • Konstantin II • Konstans I • Konstancije II • Julijan Otpadnik • Jovijan • Valentinijan I • Valens • Gracijan • Valentinijan II • Teodosije I

Zapadno carstvo (395—476):
Honorije • Konstancije III • Jovan • Valentinijan III • Petronije Maksim • Avit • Majorijan • Libije Sever • Antemije • Olibrije • Glicerije • Julije Nepot • Romul Avgustul

Istočno (Vizantijsko) carstvo (395—1453):
Arkadije • Teodosije II • Markijan • Lav I • Lav II • Zenon • Vasilisk • Anastasije I • Justin I • Justinijan I • Justin II • Tiberije II Konstantin • Mavrikije • Foka • Iraklije • Iraklije Novi Konstantin • Irakliona • Konstans II Pogonat • Konstantin IV • Justinijan II Rinotmet • Leontije • Tiberije III Apsimar • Filipik • Anastasije II • Teodosije III • Lav III Isavrijanac • Konstantin V Kopronim • Lav IV Hazar • Konstantin VI • Irina • Nićifor I • Stavrakije • Mihailo I Rangabe • Lav V Jermenin • Mihailo II Amorijac • Teofilo • Mihailo III • Vasilije I Makedonac • Lav VI Mudri • Konstantin VII Porfirogenit • Roman I Lakapin • Roman II • Nićifor II Foka • Jovan I Cimiskije • Vasilije II Bugaroubica • Konstantin VIII • Roman III Argir • Mihajlo IV Paflagonac • Mihajlo V Kalafat • Konstantin IX Monomah • Zoja • Teodora • Mihajlo VI Stratiotik • Isak I Komnin • Konstantin X Duka • Roman IV Diogen • Mihajlo VII Parapinak • Nićifor III Votanijat • Aleksije I Komnin • Jovan II Komnin • Manojlo I Komnin • Aleksije II Komnin • Andronik I Komnin • Isak II Anđeo • Aleksije III Anđeo • Aleksije IV Anđeo • Aleksije V Duka Murzufl • Konstantin (XI) Laskaris • Teodor I Laskaris • Jovan III Duka Vatac • Teodor II Laskaris • Jovan IV Laskaris • Mihajlo VIII Paleolog • Andronik II Paleolog • Andronik III Paleolog • Jovan V Paleolog • Jovan VI Kantakuzin • Andronik IV Paleolog • Jovan VII Paleolog • Manojlo II Paleolog • Jovan VIII Paleolog • Konstantin XI Dragaš