Jovan VI Kantakuzin

Jovan VI Kantakuzin

Jovan VI Kantakuzin (1292 — 15. jun 1383) je bio vizantijski car (1347-1354) i istoričar.

Jedan je od glavnih učesnika građanskog rata u Vizantiji 1341–1347.

Život

Jovan Kantakuzin je rođen u Carigradu u imućnoj porodici Kantakuzina. Kao najbolji prijatelj i saradnik Andronika III (1328-1341) u građanskom ratu dva Andronika biva 1328.godine za zasluge u pobedi nagrađen titulom velikog domestika, odbivši tom prilikom da postane savladar novom caru.

Andronik III ga 1330. godine određuje za regenta svog budućeg sina Jovana (V) (rođen 1332, vladao 1341–1376) i on tu dužnost preuzima po Andronikovoj smrti 1341.godine. Tokom jednog njegovog odsustva iz prestonice carica majka Ana Savojska i Aleksije Apokavk uz podršku vaseljenskog patrijarha Jovana, Kantakuzina proglašavaju izdajnikom i razvlašćuju, a za novog regenta imenuju samog patrijarha. U baštini Kantakuzina Dimotici, Jovan se 26.10.1341.godine proglasio za cara i tako je u Vizantiji otpočeo novi građanski rat dva imenjaka u kome se Kantakuzin predstavio kao branilac Vizantije protiv Latina (oličenih u carici majci).

Godine 1347. Kantakuzin je zauzeo Carigrad i nametnuo sebe za vladara. Vladao je sve do 1354. Njegova vladavina je bila ispunjena unutrašnjim borbama. U tim borbama Kantakuzin se naposletku u velikoj nevolji oslonio na pomoć Osmanlija, koji su se tada prvi put učvrstili u Evropi, na Balkanskom poluostvu.

Svoju ćerku je udao za Sultana Orhana. Borba između dva cara još više se rasplamsala 1352. kada je počeo novi građanski rat u Vizantiji. Pobeda je na kraju pripala Jovanu V Paleologu.

Pošto je 1354. godine primoran da se odrekne prestola, zakaluđerio se u manastiru Mangani u Carigradu, a kasnije otišao na Atos (kaluđersko ime Joasaf). Tamo je pod pseudonimom Hristodulos napisao četiri knjige istorije (Ίστορίαι) lat. „Historia libri IV“ (Istorija u četiri knjige) u kojima je, u nameri da opravda svoju vladavinu, dao u lepim bojama, ali uglavnom ipak pouzdane podatke i opis vremena između 1320. i 1356. godine, i pri tome se s vremena na vreme pozivao i na kasnije događaje - sve do 1362. godine.

Za vreme boravka u manastiru, Kantakuzin je nastavio svoju političku delatnost i učestvovao je u svim značajnim događajima u Vizantiji.

Umro je 1383.

Književni rad

Delo je naročito važno i za period srpske države za vreme cara Dušana Nemanjića, jer se Kantakuzin nekoliko puta obraćao caru Dušanu za pomoć u građanskom ratu, da bi na kraju, kad je Dušan podržao Jovana V, zatražio i dobio pomoć Turaka.

Ο Ιωάννης ΣΤ' Καντακουζηνός

Osim toga, dok je bio car, napisao je parafrazu prvih pet knjiga Aristotelove Nikomahove etike, kao i niz teoloških spisa, od kojih je najvažniji obimno pobijanje dela Παλαμιτικαί παφαβάσεις Jovana Kiparisiota. Napisao je još i spise u odbranu palamizma protiv Prohora Kidona, Isaka Argira, latinskog patrijarha u Carigradu Pavla i dr. Treba spomenuti i obimno zamišljenu apologiju hrišćanstva u poređenju s islamom, kao i spis protiv Jevreja.

Porodica

U braku sa Irinom Asen, Jovan je imao šestoro dece:

1. Matija, savladar 1353–1357 i morejski despot
2. Manojlo, morejski despot
3. Andronik,
4. Marija, supruga epirskog despota Nićifora II Orsinija (1335-1337, 1356-1359)
5. Teodora, supruga sultana Orhana (1326-1362)
6. Jelena, supruga Jovana V

Vikicitat

Vikicitat ima kolekciju citata srodnih sa: Jovan VI Kantakuzin

Prethodnik: Jovan V Paleolog

Vizantijski carevi

Nasljednik: Jovan V Paleolog

Jovan VI Kantakuzin na Wikimedijinoj ostavi