Galba

Izvor: Wikipedia

Servije Sulpicije Galba (rođen 24.12., 3. pne. - umro 15.1. 69. godine) je bio rimski car od juna 68. godine, pa do svoje smrti. On je bio prvi od careva koji su se na rimskom prestolu smenili tokom Godine četiri cara.

Poreklo i uspon do vlasti[uredi - уреди]

Rimski novac sa likom Galbe

Galba je bio rođen blizu Teracine. Poreklom je bio iz plemenite i bogate porodice, ali ni poreklom ni bračnim vezama nije bio povezan sa dinastijom Julijevaca-Klaudijevaca. Prema Tacitu i Svetoniju, i Avgust i Tiberije predvideli su da će Galba jednoga dana postati car (Tacit, Annales, VI, 20; Svetonije, Galba, 4).

Galba je postao pretor 20. godine, a nešto kasnije, 33. godine, konzul. Posle toga upravljao je provicnijama Galijom, Germanijom, Afrikom i Hispanijom. Nakon Kaliguline smrti, odbio je poziv svojih prijatelja da se proglasi carem i lojalno je služio pod Klaudijem. Tokom početka Neronove vladavine živeo je povučeno, sve dok mu car 61. godine nije poverio na upravu provinciju Tarakonsku Španiju.

U proleće 68. godine, Galba je saznao da ga je Neron osudio na smrt. Gotovo istovremeno je čuo za ustanak Julija Vindeksa u Galiji. Prvo je pomislio da kao i Julije Vindeks podigne ustanak, ali je od toga odustao, čim su stigle vesti o njegovoj smrti. Zatim je do Galbe stigla vest da se Nimfidije Sabin, perfekt pretorijanske garde, izjasnio u njegovu korist. Odmah posle Neronove smrti, Galba je uzeo titulu cezara i krenuo sa vojskom prema Rimu.

Kada se Galba u oktobru 68. godine približio Rimu, izbili su nemiri među vojnicima; neki vojnici su bili tom prilikom ubijeni.

Vlast i smrt[uredi - уреди]

Osnovna briga Galbina tokom njegove kratke vladavine bila je da se obnove državne finansije. Preduzeo je nepopularne mere: odbio je da isplati pretorijancima nagradu obećanu u njegovo ime. Galba nije podnosio ideju da vojnike treba podmićivati da bi se obezbedila njihova lojalnost. Dalje, mrzeo je pompezni carski nastup. Dana 1.1. 69. dve legije u Gornjoj Germaniji odbile su da se zakunu na vernost Galbi, tražeći da se izabere novi car. Sledećeg dana vojnici Donje Germanije su se pridružili pobuni i proglasili su za cara upravnika te provincije Vitelija. Galba ipak nije našao pravo rešenje za ovu krizu: usvojio je Lucija Kalpurnija Pizona, ali nije uspeo da odobrovolji vojsku.

Pizonovo usvajanje je izazvalo pobunu Otona, upravnika Luzitanije i jednog od Galbinih ranijih pristalica koji je sada bio razočaran što je zaboravljen. Pretorijanci su stali na stranu Otona. Galba je pokušao da suzbije pobune, ali su ga vojnici u centru Rima presreli i zubili. Tacit primećuje da bi za Galbu svi rekli da je zaslužio da bude car, samo da nije postao car. ("omnium consensu capax imperii nisi imperasset").

Prethodnik:
Neron
spisak rimskih careva Nasljednik:
Oton
Svetonijevi Životi dvanaest Cezara ili de vita Caesarum
Život Julija Cezara - Život Augustov - Život Tiberijev - Život Kaligulin - Život Klaudijev - Život Neronov - Život Galbin - Život Otonov - Život Vitelijev - Život Vespazijanov - Život Titov - Život Domicijanov