Bitka kod Hadrijanopolja

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg Za ostala značenja v. Bitka kod Hadrijanopolja (razvrstavanje).
Bitka kod Hadrijanopolja
Segment Gotski rat ( 377.-382. )
Datum 9. 8. 378.
Lokacija blizu Hadrijanopolja
Rezultat Pobeda Gota
Zaraćene strane
Istočno Rimsko Carstvo Goti
Komandanti i vođe
Valens Fritigern, Alateus
Safraks
Snage
15.000-30.000
zavisno o izvoru
20.000
Žrtve i gubici
10.000-20.000 nepoznato

Bitka kod Hadrijanpolja ( 9. 8. 378. ) je bila bitka između rimske vojske i Gota, potpomognutih Alanima , Rimsku vojsku poredvodi car Valens, a Gote predvodi Fritigern. Bitka se odigrala kod Hadrijanpolja (danas Edirn, na granici Bugarske i Turske ). Bitka je bila deo Gotskog rata (377.-382.).

U bici su pobedili Goti, uništivši celu jednu rimsku armiju. To je jedna od najznačajnijih bitaka u rimskoj istoriji, jer ta bitka priprema pozornicu za konačni kolaps zapadnog rimskog carstva u 5. veku. Rimljani su prisiljeni da pregovaraju sa varvarima i naseljavaju ih na područje Rimskog Carstva.

Uvod[uredi - уреди]

Goti su bili u Dakiji do 376., a Huni su ih potiskivali. Jedan od gotskih vođa Frigern moli rimskog cara Valensa da im dozvoli da se nastane na južnoj obali Dunava. Vizigoti su se nadali da će tu naći utočište od Huna, koji nisu raspolagali dobrim mogućnostima da im vojska prelazi tako široku reku.

Valens je to dozvolio, a čak je pomogao Vizigotima da pređu reku. Pored toga, obećao im je hranu i zemlju. Nadao se da će Goti postati ratari i vojnici i dozvoljava im da budu u sastavu carstva kao saveznici (foederati).

Valens

Međutim, kad su prešli, zavladala je glad, a rimski komandanti toga područja su bili jednim delom nepošteni, a jednim delom Rim nije bio u stanju da Gotima dopremi dovoljno hrane. Goti se počinju buniti, pa Valens traži pojačanja protiv Gota. Dolaze pojačanja, pa otpočinje rat protiv Gota. Bilo je tu mnogo manjih bitaka, ali nijedna strana nije ostvarivala premoć.

Car Valens odlučuje da sam preuzme komandu. Naređuje generalu Sebastijanu da dođe iz Italije, a Gracijanu da dovede značajne snage sa rajnske granice. Sebastijan je putem pobedio Gote, a Gracijan je kasnio jer se na Rajni borio sa Alemanima, koje je i pobedio. Posle te dve pobede, nad Gotima i Alemanima i car Valens se ponadao da će on sam pobediti Gote, bez ičije pomoći.

U Hadrijanopolju se sreće sa Sebastijanovim snagama. Izviđači su ga 6. avgusta informisali da su Goti 20 kilometara daleko, na jugozapadu Hadrijanopolja. Goti su izbegavali rimsku armiju, koja se protezala do Hadrijanopolja.

Gracijan je poslao glasnika tražeći u pismu od Valensa da pričeka pojačanja pre nego se upusti u bitku. Valensovi oficiri su isto savetovali čekanje, dok ne stigne Gracijan sa pojačanjem. Mećutim, Valens je želio da sam pobedi Gote i da nosi slavu pobede. Potcenio je Gote i smatrao je da ih ima samo oko 10.000.

Gotski vođa Fritigern šalje misiju 8. avgusta i predlaže mir u zamenu za neke rimske teritorije. Valens je smatrao da će on pobediti zbog navodno više vojnika, pa odbija gotski predlog. Valens nije znao za jedan deo gotske konjice, koja je otišla malo dalje, tako da je potcenjivao broj Gota.

Rimska vojska[uredi - уреди]

Valensova vojska se sastojala od veterana i ljudi vičnih ratu. Sastojala se od 7 legija. Konjica nije bila tako jak deo Valensove vojske. Bile su tu i dve čete arapske konjice.

Kvaliteta rimske vojske je bila ispod nivoa prethodnih vekova. Disciplina je opala, jer su bili prisutni plaćenici, a i nivo opreme je bio mnogo niži nego ranije. Neki legionari nisu ni nosili oklop, a i količina oklopa je opala po legionaru.

Battle of Adrianople 1.png

Sastav rimske armije[uredi - уреди]

Valens je imao po jednim izvorima oko 15.000 vojnika u Hadrijanopolju. Po drugima i 30.000. Sastav vojske je sledeći:

  • 1.500 vojnika carske garde, kojom komanduje Valens. Sastojali su se od 2 bataljona ( po 500 vojnika svaki) teške konjice, koji su napali na početku bitke i jedan bataljon konjanika strelaca.
  • 1.000 vojnika elitne konjice. Sastojali su se od obične teške konjice, lakih konjanika strelaca i teško oklopljenih katafrakti.
  • 1.500 koljanika uobičajene konjice
  • 5.000 legionara teške pešadije, koji su zadnji ostali na poprištu
  • 6.000 pomoćnih snaga, koje se sastoje od teške pešadije i velikim delom strelaca pešadinaca.

Bitka[uredi - уреди]

Valens saznaje 9. avgusta ujutro da je gotski logor severno od grada, pa stiže tamo sa vojskom nakon 7 sati marša preko teškog terena.

U 2 popodne Rimljani stižu u neredu pred gotski logor. Goti, s izuzetkom gotske konjice, zauzimaju položaj ispred svoga logora, gde su im bile porodice i ono što su posedovali. Gotski logor je bio u obliku kruga. Frithernov cilj je bio da odgodi bitku dok mu se ne vrati konjica. Goti pale polja da bi dimom odložili rimski napad, a počinju i pregovore za izmenu talaca. Rimljani su smatrali da imaju jaču poziciju, ali nisu znali da Goti kupuju vreme.

Jedan deo rimske vojske je započeo bitku bez naredbe da počne bitka. Bili su isuviše nestrpljivi da se osvete Gotima nakon dve godine gotskog razaranja i haračenja po Balkanu. Teški strelci prvi počinju bitku, ali pošto su krenuli bez podrške potisnuti su . Kad je rimsko levo krilo stiglo do gotskog logora, bilo je prekasno, jer je stigla gotska konjica. Gotska konjica je okružila rimsku vojsku, koja je već bila u neredu nakon prvog napada.

Rimljani se povlače u podnožje brda, ali tu im je bilo otežano manevriranje zbog teškog oklopa i dugih štitova. Gotska konjica je nastavila da napada i uništila je potpuno čitavu rimsku vojsku.

Smrta Valensa i posledice[uredi - уреди]

Tokom pokolja rimske vojske Valensa je napustila njegova garda. Većina konjice je pobegla. Što se desilo sa Valensom ne zna se; verovatno je poginuo u bici.

Trećina rimske armije je uspela pobeći. Oko 20.000 vojnika je ubijeno u najgorem rimskom porazu posle bitke kod Kane. Uništena je ključna vojska istočnog dela rimskog Carstva. Posle bitka su uništene sve fabrike oružja na Dunavu. Rimska vojska nije imala dovoljno rezervista, pa nastaje kriza regrutiranja, koja pojačava značaj tog poraza. Bitka je značila da su varvari postali moćni. Novi car Teodosije I je sklopio mir 382., koji je trajao do njegove smrti 395.

Cela jedna rimska armija je nestala, a ta vest je šokirala Rimski svet, prisiljavajući prvi put Rimljane da pregovaraju sa varvarima i naseljavaju ih na područje Rimskog Carstva. Time je započeo novi trend, čije su krajnje posledice dovele do pada Zapadnog Rimskog Carstva oko 100 godina kasnije.

Veze[uredi - уреди]