Licinije

Izvor: Wikipedia
Licinijev novac

Licinije ili Flavije Galerije Valerije Licinijan Licinije (Flavius Galerius Valerius Licinianus Licinius) (rođen oko 250. godine, poginuo 325. godine) bio je rimski car od 308. do 324. godine.

Licinije je bio seljačkog porekla. Rođen je u Dakiji ili u Gornjoj Meziji. Licinije je bio prijatelj cara Galerija, koga je pratio u njegovoj ekspediciji protiv Persijanaca. Posle smrti Severa II, Galerije je uzdigao Licinija na rang avgusta na Zapadu, 11. novembra 308. godine. Licinije je smesta dobio upravu nad Ilirikom, Trakijom i Panonijom.

Nakon Galerijeve smrti, maja 311. godine, Licinije je vlast nad čitavim carstvom podelio sa Maksiminom Dajom. Helespont i Bosfor su bili granica između dva domena.

Marta 313. Licinije se oženio sa Flavija Julija Konstancija, polusestrom Konstantina Velikog. Do braka je došlo u Milanu, i tom prilikom carevi su izdali Milanski edikt kojim su hrišćanima vratili konfiskovanu imovinu. Oni nisu hristijanizovali Carstvo, kako se često misli, ali je položaj hrišćana posle ovoga bio mnogo bolji. Već sledećeg meseca, Licinije je pobedio Maksimina Daju i tako sebe proglasio za cara na Istoku, dok je njegov zet, Konstantin Veliki, imao vrhovnu vlast na Zapadu.

Licinije se 316. stavio na stranu Basijana protiv Konstantina Velikog. Kada je njegov postupak postao poznat, došlo je do građanskog rata, u kome je Licinije doživeo poraz u Panoniji, kod današnjeg Osijeka, 8. oktobra 316. godine. U međuvremenu, Licinije je imenovao za svog savladara lokalnog vojnog zapovednika duksa Valerija Valensa. Međutim, Licinije i Valerije Valens su još jednom potučeni u blizini Jedrena, ali je posle novih preokreta došlo do mirovnih pregovora. Jedan od uslova mira bila je i likvidacija Valerija Valensa. Mir je utanačen 1. marta 317. u Serdiki (današnjoj Sofiji). Licinije je time ostao bez svih evropskih poseda osim dijeceze Trakije.

Konstantin Veliki je 324. započeo drugi veliki rat protiv Licinija nakon što su odnosi dva avgusta postepeno pogoršavani od 320. godine. Naneo mu je poraz a zatim ga je zarobio u zidinama Vizanta. Nakon jednog pomorskog poraza, došlo je do odlučne bitke blizu Halkedona, 18. septembra 324. godine. Licinije je bio zarobljen i odveden u Solun gde je jedno vreme živeo u kućnom zarobljeništvu. Ipak, kada je pokušao da digne ustanak, Konstantin Veliki je naredio da bude ubijen zajedno sa svojim maloletnim sinom Licinijem II , Konstantinovim sestrićem.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]