Filip Arabljanin
Marko Julije Filip (rođen oko 204. - umro 249. godine), poznat pod imenom Filip Arabljanin, bio je rimski car od 244. do 249. godine.
Sadržaj/Садржај |
[uredi - уреди] Mladost i poreklo
Rođen je u Šabi, oko 80 kilometara južno od Damaska, u rimskoj provinciji Siriji. Bio je sin Julija Marina, rimskog građanina. Ime njegove majke nije poznato, ali je imao brata Gaja Julija Priska koji je služio u pretorijanskoj gardi pod carem Gordijanom III.
[uredi - уреди] Politička karijera
243. godine, dok je Gordijan III ratovao protiv persijskog cara Šapura, pretorijanski prefekt Timesitej umro je pod nerazjašnjenim okolnostima. Filip je na nagovor svog brata posto novi pretorijanski prefekt. Posle bitke sa Persijancima, Gordijan je umro pod nerazjašnjenim okolnostima (između 13. januara i 14. marta 244. godine), a Filip je proglašen za cara. Bio je svestan da se mora vratiti u Rim da bi osigurao svoju poziciju, pogotovu pred senatom. Sklopio je mir sa Šapurom i krenuo prema Rimu, gde je potvrđen kao avgust (titula), a njegov sin je dobio titulu cezar (titula). U Rim je stigao sredinom 244. godine.
Između 245. i 247. Filip Arabljanin je uspšno predvodio rat protiv Karpa.
Germanska plemena su napadala Panoniju, a Goti su ugrozili Donju Meziju. Oni su doživeli poraz 248. godine, ali se ipak pojavilo nezadovoljstvo u rimskoj vojsci, ponajviše zato što vojnici nisu bili nagrađeni kako su smatrali da zaslužuju. Prvo je došlo do ustanka Pakatina. Da bi sprečio ovu pobunu, Filip je imenovao Decija Trajana za upravnika Donje Mezije. Da bi stvar bila još gora, na Istoku se pobunio Jotapijan, zbog velikog poreza kojim su bile opterećene istočne provincije.
[uredi - уреди] Hiljadu godina Rima
U aprilu 248. godine, Filip je počeo proslavu prve hiljadugodišnjice Rima, koji je po tradiciji bio osnovan 753. godine pre Hr. Po svim izveštajima, bila je to raskošna proslava i uključivala je zanimljive javne igre ludi saeculares i pozorišne predstave.
Ali, uprkos svemu, nezadovoljstvo u vojsci je raslo. Decije Trajanje bio proglašen za cara. To su učinile legije koje su branile Dunavski limes. U proleće 249. Decije Trajan je smesta krenuo prema Rimu. Došlo je do bitke kod Verone ili kod Beroje u leto te godine. Decije je pobedio i Filip je bio ubijen, najverovatnije od ruku sopstvenih vojnika koji su želeli da se umile pobedniku i novom caru. Čim su vesti o tome stigle u Rim, Filipov sin i designirani naslednik je takođe bio ubijen. Filipovu smrt treba datovati u septembar ili oktobar 249. godine.
[uredi - уреди] Filip, prvi hrišćanski car?
Docnija tradicija, koju najbolje predstavlja Jevsevije iz Cezareje, smatrala je da je Filip bio hrišćanin. On je, međutim, učestvovao u paganskim svečanostima, a mišljenje o njegovom hrišćanskom verovanju je moglo nastati zato što je Filip Arabljanin prema hrišćanima bio tolerantan.
Principat 27 p. n. e. — 235:
Avgust • Tiberije • Kaligula • Klaudije I • Neron • Galba • Oton • Vitelije • Vespazijan • Tit • Domicijan • Nerva • Trajan • Hadrijan • Antonin Pije • Marko Aurelije • Lucije Ver • Komod • Pertinaks • Didije Julijan • Septimije Sever • Karakala • Makrin • Elagabal • Aleksandar Sever
Kriza III veka 235—284:
Maksimin I Tračanin • Gordijan I • Gordijan II • Pupijen • Balbin • Gordijan III • Filip Arabljanin • Decije Trajan • Trebonijan Gal ca Hostilijanom i Volusijanom • Emilijan • Valerijan • Galijen • Klaudije II • Kvintil • Aurelijan • Tacit • Florijan • Prob • Kar • Numerijan • Karin
Dominat 284—395:
Dioklecijan • Maksimijan • Konstancije I Hlor • Galerije • Sever II • Maksencije • Maksimin II Daja • Licinije • Konstantin I Veliki • Konstantin II • Konstans I • Konstancije II • Julijan Otpadnik • Jovijan • Valentinijan I • Valens • Gracijan • Valentinijan II • Teodosije I
Zapadno carstvo (395—476):
Honorije • Konstancije III • Jovan • Valentinijan III • Petronije Maksim • Avit • Majorijan • Libije Sever • Antemije • Olibrije • Glicerije • Julije Nepot • Romul Avgustul
Istočno (Vizantijsko) carstvo (395—1453):
Arkadije • Teodosije II • Markijan • Lav I • Lav II • Zenon • Vasilisk • Anastasije I • Justin I • Justinijan I • Justin II • Tiberije II Konstantin • Mavrikije • Foka • Iraklije • Iraklije Novi Konstantin • Irakliona • Konstans II Pogonat • Konstantin IV • Justinijan II Rinotmet • Leontije • Tiberije III Apsimar • Filipik • Anastasije II • Teodosije III • Lav III Isavrijanac • Konstantin V Kopronim • Lav IV Hazar • Konstantin VI • Irina • Nićifor I • Stavrakije • Mihailo I Rangabe • Lav V Jermenin • Mihailo II Amorijac • Teofilo • Mihailo III • Vasilije I Makedonac • Lav VI Mudri • Konstantin VII Porfirogenit • Roman I Lakapin • Roman II • Nićifor II Foka • Jovan I Cimiskije • Vasilije II Bugaroubica • Konstantin VIII • Roman III Argir • Mihajlo IV Paflagonac • Mihajlo V Kalafat • Konstantin IX Monomah • Zoja • Teodora • Mihajlo VI Stratiotik • Isak I Komnin • Konstantin X Duka • Roman IV Diogen • Mihajlo VII Parapinak • Nićifor III Votanijat • Aleksije I Komnin • Jovan II Komnin • Manojlo I Komnin • Aleksije II Komnin • Andronik I Komnin • Isak II Anđeo • Aleksije III Anđeo • Aleksije IV Anđeo • Aleksije V Duka Murzufl • Konstantin (XI) Laskaris • Teodor I Laskaris • Jovan III Duka Vatac • Teodor II Laskaris • Jovan IV Laskaris • Mihajlo VIII Paleolog • Andronik II Paleolog • Andronik III Paleolog • Jovan V Paleolog • Jovan VI Kantakuzin • Andronik IV Paleolog • Jovan VII Paleolog • Manojlo II Paleolog • Jovan VIII Paleolog • Konstantin XI Dragaš
