Doris Lessing

Izvor: Wikipedia
Doris Lesing

Doris Lesing, pravo ime Doris Mej Tajler (eng. Doris Lessing, Doris May Tayler, Kermanšah, 22. 10. 1919.[1]London, 17. 11. 2013.) je britanska prozna književnica. Dobitnica je Nobelove nagrade za književnost 2007.

Švedska akademija ju je u objašnjenju za dodelu nagrade opisala kao pisca: »epskog narativnog dara o ženskom iskustvu, koja sa skepticizom, strašću i vizionarskom snagom posmatra civilizaciju koja je podeljena«[2]. Sa 87 godina života, Doris Lesing je najstarija dobitnica ove najprestižnije nagrade za književnost koja vredi 10 miliona švedskih kruna (oko 1,8 mil. evra). Nagrada će joj biti uručena na ceremoniji 10. decembra u Štokholmu.

Biografija[uredi - уреди]

Rođena je kao Doris Mej Tejlor 1919. u Iranu gde je njen otac radio kao bankarski službenik. Detinjstvo i mladost je provela u britanskoj koloniji Južna Rodezija, na teritoriji današnjeg Zimbabvea. Porodica se tamo nastanila sa namerom da gospodari plantažama kukuruza, što se nije pokazalo kao dobar poslovni potez. Pohađala je katoličku školu u Solzberiju. Kasnije je radila kao medicinska sestra i radnica na telefonskoj centrali. Preselila se u Englesku 1949. i tada je napisala svoj prvi roman „Trava peva“ (The Grass Is Singing). Njeno najznačajnije delo je roman iz 1962. „Zlatna beležnica“ (The Golden Notebook).

Književni opus Doris Lesing se može podeliti u tri faze:

  • period komunističkih ideja 1944-1956, kada je pisala o radikalnim društvenim problemima;
  • period psiholoških tema 1956-1969;
  • period sufizma, koji predstavlja niz naučnofantastičnih romana (serija Kanopus).

Posle sufističke faze, Lesing je kombinovala sva tri navedena književna pristupa. Neki kritičari posmatraju njeno delo kao feminističku literaturu, dok sama književnica to negira. U prozi najčešće iznosi iskustva iz Afrike.

Reakcija Doris Lesing na vest o dodeli Nobelove nagrade[uredi - уреди]

»Ovo traje već 30 godina. Dobila sam sve nagrade u Evropi, baš sve, pa sam oduševljena zbog toga. To je rojal fleš.«

Najvažnija dela[uredi - уреди]

  • Trava peva (1950)
  • Zlatna beležnica (1962)
  • Kanopus u Argu serija romana (1979-1983):
    • Šikasta (1979)
    • Brakovi između zona tri, četiri i pet (1980)
    • Sirijski eksperimenti (1980)
    • Stvaranje predstavnika planete 8 (1982)
    • Sentimentalni špijuni u carstvu Voljen (1983)
  • Peto dete (1988)

Izvori[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]