Hermann Hesse

From Wikipedia

Herman Hese (nem. Herman Hesse}; 2. jul 1877. - 9. avgust 1962.), nemački pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946. godine. Pisao je lirske pesme, novele i romane. U početku svog stvaranja bio je romantičar, u proznim delima pod uticajem psihoanalize i orijentalne mudrosti. U Heseovim delima jasno je uočljivo njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i mistične teme i veliki uticaj budističke i hindu filozofije. Njegova najpoznatija dela su Stepski vuk (Der Steppenwolf), Sidarta (Siddhartha), Igra staklenih perli (Das Glassperlenspiel).

[uredi - уреди] Život

Rođen je u gradu Kalvu, Virtemberg, 1877. godine. 1922. godine emigrirao je u Švajcarsku, 1923. je postao švajcarski državljanin. Kao antimilitarista i pacifista, jako se usprotivio Prvom svetskom ratu. Njegova osećanja koja se tiču rata izražavao je u mnogim svojim knjigama. Za vreme Drugog svetskog rata, našao se se u čudnim okolnostima. Nemački propagandista Jozef Gebels (Joseph Goebbels) u početku je štitio njegove knjige, i kao rezultat Hese je mogao da objavljuje svoja dela. Međutim, kada je zahtevao da određeni delovi njegovog romana Narcis i Zlatousti (Narziss und Goldmund) koji se tiču pogroma ostanu nedirnuti, našao se na nacističkoj crnoj listi. Ipak, uspeo je da izbegne Drugi svetski rat i skrasio se u Švajcarskoj.

Kao i mnogi njegovi likovi, Hese je u toku svog života imao mnogo problema sa ženama. Njegov prvi brak sa Marijom Bernouli (Maria Bernoulli), sa kojom je imao troje dece, završio se tragično, tako što je njegova žena mentalno obolela. Njegov drugi brak sa pevačicom Rut Venger (Ruth Wenger), trajao je veoma kratko, a najveći deo vremena proveli su odvojeni jedno od drugog. To je dovelo do duboke emotivne krize, Hese se povukao u sebe i izbegavao socijalne kontakte, što je opisao u svom čuvenom romanu Stepski vuk (Der Steppenwolf). Ipak, njegov treći brak sa Ninon Dolbin Auslender (Ninon Dolbin Ausländer, 1895. - 1966.), trajao je do kraja njegovog života. Svoju treću ženu spomenuo je u knjizi Putovanje na istok (Die Morgenlandfahrt).

Hese je u svom kasnijem životu razvio određenu dozu konzervativizma. U Igri staklenim perlama (Das Glasperlenspiel), jedan od likova proglašava svu muziku posle Johana Sebastijana Baha (Johann Sebastian Bach) veštačkom i lošom, proglašavajući Ludviga van Betovena (Ludwig van Beethoven) za ekstremni primer lošeg ukusa u muzici. Inače, Igra staklenih perli, sa sa svojim idealizovanim srednjevekovnim stilom bila je izuzetno popularna knjiga u ratom razrušenoj Nemačkoj 1945. godine.

Hese je umro u snu u Montanjoli 9.avgusta 1962. godine u svojoj 85. godini.

[uredi - уреди] Bibliografija

• 1904. Peter Kamencind (Peter Camenzind)
• 1906. Ispod točka (Unterm Rad)
• 1910. Gertruda (Gertrud)
• 1914. Rozalda (Rosshalde)
• 1915. Knulp (Knulp)
• 1919. Demijen (Demien)
• 1919. Klajn i Vagner (Klein und Wagner)
• 1919. Čudne vesti sa Druge Zvezde (kratke priče) (Märchen)
• 1920. Klingsorovo poslednje leto (Klingsors letzer Sommer)
• 1920. Tumaranja (Wanderung:Aufzeichnungen)
• 1922. Sidarta (Siddhartha)
• 1927. Stepski vuk (Der Steppenwolf)
• 1928. Kriza: Stranice iz dnevnika (Krisis: Ein Stück Tagebuch)
• 1930. Narcis i Zlatousti (Narziss ung Goldmund)
• 1932. Putovanje na istok (Die Morgenlandfahrt)
• 1937. Autobiografski eseji (Gedenkblätter)
• 1942. Poeme (Die Gedichte)
• 1943. Igra staklenih perli (Das Glassperlenspiel)
• 1946. Ako se rat nastavi... (eseji) (Krieg und Frieden)
• 1976. Moja vera:Eseji o životu i umetnosti (My belief: Essays on Life and Art)
• 1995. Završene bajke Hermana Hesea (The complete Fairy Tales of Herman Hesse)

[uredi - уреди] Spoljašnje veze

• Nobelova nagrada za književnost 1946.
• Informacija o njegovom grobu