Replikon (genetika)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Replikon je DNK molekul ili RNK molekul, ili region DNK ili RNK, koji se replikuje iz jednog mesta početka replikacije.

Prokariote[uredi - уреди | uredi izvor]

Za većinu prokariotskih hromozoma, replikon je celokupni hromozom. Jedan primetni izuzetak postoji kod arheja, gde je za dve Sulfolobus vrste pokazano da sadrže tri replikona. Primeri bakterijskih vrsta sa višestrukim replikonima su: Rhodobacter sphaeroides (2), Vibrio cholerae,[1] i Burkholderia multivorans (3). Ti „sekundarni“ (ili tercijarni) hromozomi se često opisuju kao molekuli koji su smeše između pravih hromozoma i plazmida, i ponekad se nazivaju „hromidi“. Razne Azospirillum vrste poseduju 7 replikona, Azospirillum lipoferum, na primer, ima 1 bakterijski hromozom, 5 hromida, i 1 plazmid.[2] Plazmidi i bakteriofazi se obično replikuju kao jedan replikon, mada veliki plazmidi Gram-negativnih bakterija mogu da imaju nekoliko replikona.[3]

Eukariote[uredi - уреди | uredi izvor]

Eukariotski hromozomi sadrže višestruke replikone. Definicija replikaona je donekle nejasna za mitohondrije, jer one koriste jednosmernu replikaciju sa dva zasebna mesta početka.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Tagomori, K.; Iida, T.; Honda, T. (2002). "Comparison of genome structures of vibrios, bacteria possessing two chromosomes". Journal of bacteriology 184 (16): 4351–4358. PMC 135242. PMID 12142404. doi:10.1128/JB.184.16.4351-4358.2002.  edit
  2. DOI:10.1371/journal.pgen.1002430
    This citation will be automatically completed in the next few minutes. You can jump the queue or expand by hand
  3. Thomas, Christopher M. (2000-05-01). Horizontal Gene Pool: Bacterial Plasmids and Gene Spread (1 izd.). CRC Press. ISBN 9057024624. 

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]