Prokariote

Izvor: Wikipedia
Ćelijska struktura bakterije, člana jednog od dva domena prokariota
Poređenja Eukariota i Prokariota

Prokariotske ćelije (grč. pro = pre; karyon = jedro; pre jedra[1]) su male, jednostavne građe, opkoljene ćelijskim zidom i membranom, a nemaju jedro niti ćelijske organele, osim ribozoma.[2] Njihov genetički materijal (DNK) se nalazi slobodan, u delu citoplazme koji se naziva nukleoid (sličan jedru, zato što nije odvojen membranom od ostalog dela citoplazme). DNK je u obliku prstena (kružna DNK), i najčešće jedna prokariotska ćelija ima jedan molekul DNK (jedan kromosom). Molekul DNK je vezan za proteine, ali ta veza nije tako čvrsta i stabilna kao kod eukariota. Nukleoid je veoma dinamična struktura, što je verovatno povezano sa time da se prokariotske ćelije dele na svakih 15-20 minuta. Razmnožavaju se prostom ćelijskom deobom (amitozom). Mitoza i mejoza kod njih ne postoje.[3]

Pored toga što nema pravo, diferencirano jedro, prokariotska ćelija ne sadrži ni ćelijske organele, osim ribozoma u kojima se sintetišu proteini. Ribozomi prokariota su sitniji od eukariotskih i označavaju se kao 70S (S je koeficijent sedimentacije, tj. taloženja, koji određuje veličinu i oblik nekog molekula; naziva se još i Svedbergova konstanta). Iako je bez ćelijskih organela ova ćelija obavlja slične funkcije kao i eukariotska i to u određenim delovima ćelije. Ćelijsko disanje obavlja se pomoću niza enzima (respiratorni lanac enzima) koji su vezani za ćelijsku membranu. Osim toga za membranu je, najmanje na jednom mestu, vezana DNK, a vezani su i enzimi koji učestvuju u replikaciji i deobi. Da bi se ukupna površina membrane povećala, a time i intezitet procesa vezanih za nju, dolazi do obrazovanja uvrata membrane nazvanih mezozomi. Kod cijanobakterija, koje mogu da obavljaju fotosintezu, za uvrate membrane su vezani pigmenti i enzimi koji učestvuju u fotosintezi.

Ćelijski zid je jedinstven po sastavu jer sadrži muramijsku kiselinu (ili murein). Za razliku od biljaka eukariota, prokariotski ćelijski zid nikada ne sadrži celulozu. Prokariotskim organizmima pripadaju bakterije i modrozelene alge (cijanofite), dok su svi ostali organizmi, bilo jednoćelijski, bilo višećelijski, eukarioti.

Reference[uredi - уреди]

  1. "prokaryote". Online Etymology Dictionary. http://www.etymonline.com/index.php?term=prokaryote&allowed_in_frame=0. 
  2. NC State University. "Prokaryotes: Single-celled Organisms". http://www.ncsu.edu/project/bio183de/Black/prokaryote/prokaryote1.html. 
  3. Campbell, N. "Biology:Concepts & Connections". Pearson Education. San Francisco: 2003.

Vanjske veze[uredi - уреди]