T7 DNK helikaza

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

T7 DNK helikaza je heksamerni motorni protein koji koristi energiju hidrolize dTTP-a. Ovaj enzim deluje u jednom smeru duž jednolančane DNK. On razdvaja dva lanca u procesu. Kristalna struktura je rešena sa rezolucijom od 3,0 Å.[1]

Mehanizam hidrolize[uredi - уреди | uredi izvor]

Proteinske petlje locirane na heksamernim podjedinicama, svaka od kojih sadrži tri ostatka lizina, sekvenciono formiraju interakcije sa negativno naelektrisanom fosfatnom osnovom ssDNK. Ove interakcije uzrokuju konformacione promene aktivno vezane podjedinice, te dolazi do otpuštanja dTDP-a sa njegovog mesta vezivanja. U procesu dTDP otpuštanja, ssDNA se prenosi na susednu jedinicu, koja podleže sličnom procesu. Ranija ispitivanja su već nagovestila da ssDNK može simultano da veže dve heksamerne podjedinice.[2][3]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Singleton MR, Sawaya MR, Ellenberger T, Wigley DB (June 2000). "Crystal structure of T7 gene 4 ring helicase indicates a mechanism for sequential hydrolysis of nucleotides". Cell 101 (6): 589–600. PMID 10892646. doi:10.1016/S0092-8674(00)80871-5. 
  2. Crampton DJ, Mukherjee S, Richardson CC (January 2006). "DNA-induced switch from independent to sequential dTTP hydrolysis in the bacteriophage T7 DNA helicase". Mol. Cell 21 (2): 165–74. PMID 16427007. doi:10.1016/j.molcel.2005.11.027. 
  3. Yu X, Hingorani MM, Patel SS, Egelman EH (September 1996). "DNA is bound within the central hole to one or two of the six subunits of the T7 DNA helicase". Nat. Struct. Biol. 3 (9): 740–3. PMID 8784344. doi:10.1038/nsb0996-740. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]