Položaj LGBT osoba u Srbiji

Izvor: Wikipedia
Položaj LGBT osoba u
Srbiji
Republika Srbija
Zastava Srbije Zastava duginih boja
Zastava Zastava duginih boja
Položaj Srbije
Legalizacija Yes check.svg1978.– 1990. Vojvodina
1994. – Na nacionalnom nivou.
Antidiskriminacioni zakoni Yes check.svg
Da
Uzrast seksualne saglasnosti Yes check.svg
Izjednačen na 14 godina od 2006.
Brak X mark.svg
Ne.
Istopolna zajednica X mark.svg
Ne.
Usvajanje X mark.svg
Ne.
Vojska Yes check.svg
Zvanično nije zabranjeno.
Zakonska promena pola Yes check.svg
Organizacije Arkadija, Labris, Gejten, Lambda, Queeria, Gej-strejt alijansa, Gej lezbejski info centar
Mediji GayEcho, Dečko, gay-serbia.com
Događaji Beogradska parada ponosa, Queer Beograd, Međunarodni festival queer filma "Merlinka"
Istaknute osobe Lepa Mlađenović, Boris Milićević, Dejan Nebrigić, Predrag Azdejković
Wikipedia-LGBT.png LGBT portal

Srbija je još uvek zatvorena država po pitanju LGBT ljudskih prava. LGBT, kao i druge nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima često skreću pažnju na nepostojanje inicijative i volje od strane vlade da se situacija promeni.

Dekriminalizacija homoseksualnosti[uredi - уреди]

Posle ustavnih promena 1974. godine Vojvodina je dekriminalizovala homoseksualnost 1978. Kada je Vojvodina izgubila pravo za donošenje zakona, 1990. homoseksualnost je bila ponovo kriminalizovana na celoj teritoriji Srbije.

Izglasavanjem zakonskih promena u okviru krivičnog zakona, Skupština je 1994. godine dekriminalizovala homoseksualnost u Srbiji, s tim što je zakonska granica za stupanje u seksualne odnose za istopolne parove bila 18 godina, dok je za heteroseksualne parove granica bila 14. Stupanjem nove zakonske odredbe na snagu 1. januara, 2006. ova granica je izjednačena na 14 godina, bez obzira na seksualnu orijentaciju.

Zabrana diskriminacije[uredi - уреди]

Srbija je 2009. godine donela Zakon o zabrani diskriminacije, kojim se zabranjuje diskriminacija protiv LGBT osoba[1]. Zakon je donet uz jako protivljnje Srpske pravoslavne crkve, drugih verskih zajednica i konzervativnih političkih stranaka.

Zakon o radu[uredi - уреди]

U članu 18. Zakona o radu kaže se: "Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo."[2]

Pri tom, u članu 20. se definiše da se diskriminacija iz člana 18. odnosi na:

  1. uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla;
  2. uslove rada i sva prava iz radnog odnosa;
  3. obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje;
  4. napredovanje na poslu;
  5. otkaz ugovora o radu[2].

Članom 21. zabranjuje se uznemiravanje i seksualne uznemiravanje, pri čemu se uznemiravanje definiše kao ponašanje "koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje."[2]

Zakon o visokom obrazovanju[uredi - уреди]

U članu 8. Zakona o visokom obrazovanju se kaže: " Pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica sa prethodno stečenim srednjim obrazovanjem, bez obzira na rasu, boju kože, pol, seksualnu orijentaciju, etničko, nacionalno ili socijalno poreklo, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, status stečen rođenjem, postojanje senzornog ili motornog hendikepa ili imovinsko stanje."[3]

Zakon o radiodifuziji[uredi - уреди]

Član 21. Zakona o radiodifuziji kaže: " Agencija se stara da programi emitera ne sadrže informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog različite političke opredeljenosti ili zbog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog seksualne opredeljenosti."[4]

Zakon o javnom informisanju[uredi - уреди]

U članu 38. Zakona o javnom informisanju se kaže: "Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo."[5]

Zakon o zabrani diskriminacije[uredi - уреди]

U članu 21. Zakona o zabrani diskriminacije se kaže: "Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji." "Svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno." Takođe, u članovima 15-17 istog zakona, zabranjena je diskriminacija na radu,zabranjena je diskriminacija u pružanju usluga od strane državnih organima i svih subjekata koji vrše javnu funkciju, a zabranjena je i diskriminacija u oblasti obrazovanja i stručnog usavršavanja(čl.19). Član 56 određuje prekršajne kazne za kršenje prava ustanovljenih članom 21 tog zakona.

Zločin iz mržnje[uredi - уреди]

24. Decembra 2012, usvojene su izmene Krivičnog zakona kojim je u zakon uvedena odredba o zločinu iz mržnje, i obavezna otežavajuća okolnost za krivična dela učinjena iz mržnje zbog pripadnosti rasi ili veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, radi strožeg kažnjavanja.

Istopolne zajednice i brakovi[uredi - уреди]

Istopolne zajednice nisu priznate u Srbiji. Takođe, Srbija je jedna od tri evropske zemlje koje imaju ustavnu prepreku za donošenje zakona o istopolnim brakovima. Ustavom iz 2006. godine, pošto se brak definiše kao odnos između muškarca i žene[6]. Prethodni ustav nije imao ovakvo ograničenje.

Društveni odnos[uredi - уреди]

Homofobija u Srbiji
Obrazova kampanja protiv beogradske povorke ponosa 2009.

Odnos prema homoseksualnoj populaciji je izrazito negativan. Prema jedinom ispitivanju javnog mnjenja, ogromna većina građana Srbije smatra homuseksualnost za bolest. Od početka 2009 godine, kao posledica otvaranja javnih debata o donosenju Zakona o zabrani diskriminacije, i najave odrzavanja Povorke Ponosa, primetno je povećano interesovanja medija teme vezanim za homoseksualnost. Primetan je i trend smanjenja clanaka i izvestaja sa negativnim kontekstom, i povecanje broja clanaka sa neutralnim ili afirmativnim kontekstom.[1] U toku kampanje za odzavanje Povorke Ponosa 2009, veci broj javnih ličnosti (glumaca, režisera, muzičara, poznatih intelektualaca, estradnih umetnica), izrazio je podršku borbi LGBT osoba za ostvarenje svojih prava. [2] Takođe, jedan broj javnih ličnosti stao je iza protivljenja održavanju Povorke Ponosa, od strane konzervativnih organizacija i udruženja. Od političkih partija, podršku ili pozitivan stav o gay pravima su do sad izrazili LDP, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Socijaldemokratska unija dok je Srpska radikalna stranka izrazila protivljenje nasilju nad lgbt populacijom.

U decembru 2009. godine održan je prvi Međunarodni festival queer filma "Merlinka" u organizaciji Gej lezbejskog info centra. Festival je zbog društvene situacije dva puta odlagan, da bi se održao tek iz trećeg puta bez ikakvih poteškoća. Gej lezbejski info centar je za organizovanje festivala dobio Kristalnu nagradu za najbolji komunikacijski pristpu projektu.[7]

Tokom marta i aprila 2010. Gej strejt alijansa je održala seriju sastanaka sa parlamentarnim strankama u Srbiji sa čijim predstavnicima se razgovaralo o položaju LGBT osoba.[8] Prvi sastanak je održan sa predstavnicom SRS-a, Vjericom Radetom, koja je iznela stav partije da se povorka ponosa kosi "sa porodičnim i tradicionalnim vrednostima za koje se ova stranka zalaže", ali obe strane su se usaglasile da nasilje "ne sme biti način i sredstvo obračuna sa protivnicima i neistomišljenicima i da će SRS osuditi svaki oblik nasilja i diskriminacije."[9] Partije koje su izrazile podršku su: LDP, G17+[10], SVM[11] i DS,[12] SDP-om,[13] i SNS-om, čiji su predstavnici, Aleksandar Vučić i Vladimir Cvijan izjavili da je učešće u paradi ponosa lični izbor i da će osuditi nasilje i poziv na nasilje nad učesnicima i učesnicama.[14] Poslednji u seriji sastanaka održan je 30. aprila sa SPO-om,[15] dok su tri stranke (DSS, NS i JS) ignorisale poziv na razgovor.[15] GSA je održala i sastanak sa Predsednicom Skupštine Srbije, Slavicom Đukić Dejanović, koja je izrazila svoju podršku i najavila svoje prisustvo na paradi ponosa.[16] Predsednik Republike Srbije Boris Tadić primio je 30. juna 2010. godine delegaciju gej-lezbejskih grupa, koju su činili Gej lezbejski info centar, Gej strejt alijansa, Queeria centar i javno je podržao održavanje Parade ponosa. [17]

Nasilje nad LGBT populacijom[uredi - уреди]

Datoteka:Parada-ponosa-beograd-2001.jpg
Igor Dobričić, žrtva prebijanja na paradi ponosa, 2001. godine: "Moje lično mišljenje je da ako treba da žrtvujem strahu svoje ljudsko dostojanstvo i svoje pravo da budem ono što sam, radije ću da se ubijem nego što ću da živim i da se krijem."[18]
Videti dalje: Parada ponosa u Beogradu.

Pri upadu u prostorije Queeria centra u Beogradu 9.marta 2001. godine od strane dvadesetak neonacista, povređeno je nekoliko članova Queeria centra i Socijaldemokratske omladine i napravljena je velika materijalna šteta.

Prva parada ponosa LGBT osoba u Beogradu, 30. juna, 2001. godine bila je prekinuta od strane neonacističkih organizacija i fudbalskih navijača, među kojima su se našli i predstavnici Srpske pravoslavne crkve. LGBT organizacije su 2004. godine ponovo pripremale organizaciju parade ponosa, od koje se odustalo posle martovskih nemira i paljenja džamija u Nišu i Beogradu i usled nepovoljnih političkih uslova u zemlji.

Prilikom održavanja petog po redu festivala Queer Beograd, septembra, 2008. godine, maskirana grupa napadača je pretukla nekoliko učesnika i učesnica skupa[19].

Vidi dalje[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. Usvojen Zakon o zabrani diskriminacije na sajtu Politike
  2. 2.0 2.1 2.2 Zakon o radu na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije.
  3. Zakon o visokom obrazovanju na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije.
  4. Zakon o radiodifuiji na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije.
  5. Zakon o javnom informisanju na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije.
  6. Ustav na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije.
  7. Dodeljene Kristalne nagrade
  8. "GSA nudi dijalog političkim strankama". GSA.org.rs. 19.3.2010.. http://www.gsa.org.rs/cms-run/index.php?option=com_content&view=article&id=2115:aktivnosti-gsa-politicke-stranke&catid=36:aktivnosti&Itemid=60. pristupljeno 9.4.2010.  Vest na B92: "GSA: S poslanicima o diskriminaciji". 19.3.2010. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=03&dd=19&nav_category=12&nav_id=418961. pristupljeno 9.4.2010.. 
  9. "Prvi sastanak sa Srpskom radikalnom strankom". GSA. 29.3.2010.. http://www.gsa.org.rs/cms-run/index.php?option=com_content&view=article&id=2174:aktivnosti-sastanak-gsa-srs&catid=36:aktivnosti&Itemid=60. pristupljeno 9.4.2010.. . Vest na B92: "Sastanak Gej strejt alijanse i SRS". 29.3.2010. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=03&dd=29&nav_category=12&nav_id=421096. 
  10. "LDP i G17+ daju punu podršku borbi protiv nasilja i diskriminacije i održavanju Parade ponosa". GSA. 1.4.2010.. http://www.gsa.org.rs/cms-run/index.php?option=com_content&view=article&id=2193:sastanak-gsa-ldp-g17&catid=36:aktivnosti&Itemid=60. pristupljeno 9.4.2010.. . Vest na B92: "LDP i G17 podržali LBGT prava". 1.4.2010.. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=04&dd=01&nav_category=11&nav_id=421884. pristupljeno 9.4.2010.. 
  11. "Savez vojvođanskih Mađara: Prava garantovana Ustavom i zakonima moraju da važe za sve građane i građanke Srbije". GSA. 2.4.2010.. http://www.gsa.org.rs/cms-run/index.php?option=com_content&view=article&id=2202:sastanak-gsa-svm&catid=36:aktivnosti&Itemid=60. pristupljeno 9.4.2010.. . Vest na B92: "Susret Gej strejt alijanse i SVM-a". 2.4.2010.. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=04&dd=02&nav_category=11&nav_id=422034. pristupljeno 9.4.2010.. 
  12. "DS: Rešavanju GLBT pitanja pristupiti strateški". GSA. 9.4.2010.. http://www.gsa.org.rs/cms-run/index.php?option=com_content&view=article&id=2224:saopstenje&catid=36:aktivnosti&Itemid=60. pristupljeno 9.4.2010.. . Vest na B92: "GSA: DS podržava “Paradu ponosa“". 9.4.2010.. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?nav_id=423331&dd=09&mm=04&yyyy=2010. pristupljeno 9.4.2010.. 
  13. "GSA i SDP će sarađivati na poboljšanju položaja GLBT populacije u Srbiji". GSA. 14.4.2010.. http://www.gsa.org.rs/cms-run/index.php?option=com_content&view=article&id=2251:sastanak-gsa-sdp-srbije&catid=36:aktivnosti&Itemid=60. pristupljeno 25.4.2010.. , Vest na B92: "GSA: Saradnja i sa SDP-om". 14.4.2010.. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=04&dd=14&nav_category=11&nav_id=424335. pristupljeno 25.4.2010.. 
  14. "Sastanak Gej strejt alijanse i Srpske napredne stranke". GSA. 17.4.2010.. http://www.gsa.org.rs/cms-run/index.php?option=com_content&view=article&id=2265:sastanak-gsa-sns&catid=36:aktivnosti&Itemid=60. pristupljeno 25.4.2010.. . Vest na B92:"Sastali se predstavnici GSA i SNS". 17.4.2010.. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=04&dd=17&nav_category=12&nav_id=425104. pristupljeno 254.2010.. 
  15. 15.0 15.1 "Gej strejt alijansa na sastanku sa Srpskim pokretom obnove". 30.4.2010. http://www.gsa.org.rs/cms-run/index.php?option=com_content&view=article&id=2301:sastanak-gsa-spo&catid=36:aktivnosti&Itemid=60. pristupljeno 12.5.2010..  Vest na B92: "DSS, NS i JS ignorisali poziv GSA". 30.4.2010.. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=04&dd=30&nav_category=11&nav_id=428104. pristupljeno 12.5.2010.. 
  16. "Sastanak Predsednice Skupštine i Gej strejt alijanse". GSA. 8.4.2010.. http://www.gsa.org.rs/cms-run/index.php?option=com_content&view=article&id=2217:sastanak-gsa-slavica-djukic-dejanovic&catid=36:aktivnosti&Itemid=60. pristupljeno 9.4.2010.. . Vest na B92: "Đukić-Dejanovićeva o gej pravima". 8.4.2010.. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=04&dd=08&nav_category=11&nav_id=423180. pristupljeno 9.4.2010.. 
  17. Tadić podržao Paradu ponosa
  18. "Razbijanje gay parade: Ko je kriv za prebijanje učesnika". B92. http://www.b92.net/specijal/gay-parada/tema_dana.phtml. pristupljeno 7.9.2010. 
  19. Osuda napada na gej festival na sajtu B92
Gay flag.svg Položaj LGBT osoba u Evropi
Suverene države Albanija • Andora • Armenija** • Austrija • Azerbejdžan* • Belorusija • Belgija • Bosna i Hercegovina • Bugarska • Crna Gora  • Češka • Danska • Estonija • Finska • Francuska • Grčka  • Gruzija* • Holandija  • Hrvatska • Irska • Island • Italija • Kazahstan* • Kipar** • Letonija • Lihtenštajn • Litvanija • Luksemburg • Mađarska • Makedonija • Malta • Moldavija • Monako • Nemačka  • Norveška • Poljska • Portugal • Rumunija • Rusija* • San Marino • Slovačka • Slovenija • Srbija • Španija • Švajcarska • Švedska • Turska* • Ujedinjeno Kraljevstvo  • Ukrajina  •Vatikan
Autonomije, zavisne i druge teritorije Abhazija* • Ažarija* • Åland • Akrotiri i Dekalija •Džersi  • Krim • Farska ostrva • Gernzi • Gibraltar • Nagorno-Karabah* • Nahčivan* • Ostrvo Man • Turska Republika Severni Kipar**
* veliki deo teritorije je u Aziji
** država je u Zapadnoj Aziji, ali se smatra evropskom iz kulturnih, političkih i istorijskih razloga.
Položaj LGBT osoba u svetu
Svet
Položaj LGBT osoba u Africi
Afrika
Položaj LGBT osoba u Južnoj Americi
Južna Amerika
Položaj LGBT osoba u Severnoj Americi
Severna Amerika
Položaj LGBT osoba u Aziji
Azija
Položaj LGBT osoba u Okeaniji
Okeanija
Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi