Prijeđi na sadržaj

Položaj LGBT osoba u Francuskoj

Izvor: Wikipedija
Položaj LGBT osoba u
Francuskoj
République française
Zastava Francuske Zastava duginih boja
Zastava Francuske Zastava duginih boja
Prava
Legalizacija Da
Da, od 1791. [1].
Antidiskriminacioni zakoni Da
Da
Uzrast seksualne saglasnosti Da
Izjednačeno na 15 godina
Brak Da
Da, od 2013
Istopolna zajednica Da
Da, od 1999. (pacte civil de solidarité)
Usvajanje Da
Da, od 2013.
In vitro fertilizacija
za lezbejke
Ne
Ne
Vojska Da
Da
Rodni identitet Da
Da, od 1992.
LGBT u Francuskoj
Organizacije Inter-LGBT, SOS Homophobie, PASTT
Mediji Pink TV, FG DJ Radio, Gai pied, Illico, PREF mag, Têtu
Događaji Face à face
Gej kvartovi Le Marais, Pigalle, Les Tuilleries, Place du Marché-aux-Fleurs, Vieux-Lille
Istaknute osobe Abbéma, Barthes, de Beauvoir, Cocteau, Colette, Delanoë, Foucault, Gaultier, Genet, Gide, Hocquenghem, Marais, Mauresmo, Nin, Ozon, Pierre et Gilles, Proust, Rimbaud, Sagan, Sagat, Laurent, Seel, Verlaine, Wittig, Yourcenar
LGBT portal

Francuska je tradicionalno prilično tolerantna po pitanjima koja se tiču privatnosti, pa tako i homoseksualnosti. Francuska zabranjuje svaku vrstu diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i priznaje registrovana partnerstva istopolnih parova.

Legalizacija homoseksualnosti

[uredi | uredi kod]

Pre Francuske revolucije homoseksualnost je bio ozbiljan zločin zbog koga se sudilo pred crkvenim sudovima. Jean Diot i Bruno Lenoir su poslednja dvojica homoseksualaca koji su spaljeni, januara, 1750.[2] Francuska revolucija je ukinula verske sudove i donela je krivični zakonik, 1791. godine u kome se homoseksualnost nije tretirala kao zločin i istopolni seksualni odnosi između odraslih (21+) osoba su bili legalni. Napoleonov zakonik donet 1810. godine takođe nije kriminalizovao homoseksualnost, što je rezultiralo u dekriminalizaciji homoseksualnosti u drugim državama koje su prihvatile Napoleonov zakonik. Ipak, u drštvu su se homoseksualnost i cross-dressing smatrali nemoralnim i LGBT osobe su bile diskriminisane na osnovu drugih zakona o javnom redu i moralu. LGBT osobe su bile proganjane za vreme nacističke okupacije Francuske.

Anti-diskriminacioni zakoni

[uredi | uredi kod]

Svaki oblik diskriminacije u javnom ili privatnom sektoru je zabranjen zakonom od 1985. godine. Gejevi i lezbejke mogu da služe vojsku. Starosna granica za stupanje u seksualne odnose iznosi 15 godina i za heteroseksualne i homoseksualne osobe od 1982. godine.

Zločin iz mržnje

[uredi | uredi kod]

Decembra, 2004. godine skupština je donela zakon koji zabranjuje homofobične i seksističke komentare. Maksimalna kazna iznosi 45.000€ i/ili 12 meseci zatvora. Ovaj zakon su kritikovale neke grupe, uključujući i grupe koje se zalažu za građanske slobode, kao što su Reporteri bez granica kao zakon koji ugrožava slobodu govora. Konzervativna vlada tadašnjeg predsednika Chiraca navodila je porast anti-gej nasilja kao glavni razlog za usvajanje ovakvog zakona. Prva osoba kažnjena po ovom zakonu bio je Christian Vanneste, član parlamenta i Chiracove partije, UMP.

Registrovano partnerstvo

[uredi | uredi kod]

Pacte civil de solidarité (PACS) je oblik registrovanog partnerstva koji postoji u Francuskoj od 1999. godine i koji je dostupan i heteroseksualnim i istopolnim parovima. PACS-om se garantuju većina prava koja se garantuju i brakom. Zakonom je bilo predviđeno da se zajednički porez plaća tek nakon tri godine zajedničkog života, ali je ovo promenjeno 2005. godine, od kada poreske olakšice važe odmah po sklapanju PACS-a. PACS ne daje pravo na zajedničko usvajanje dece, kao ni na veštačku oplodnju.

Društveni odnos

[uredi | uredi kod]

U velikim gradovima postoje veoma razvijene LGBT zajednice. Premda homoseksualnost nije jednako prihvaćena kao u Španiji, Skandinaviji ili zemljama Beneluksa, istraživanja pokazuju da se odnos društva prema LGBT osobama značajno menja poslednjih godina. Primera radi, 1997. godine 55% ispitanika je smatralo da je homoseksualnost "prihvatljiv način života", dok 2006. 78% smatra da je homoseksualnost "jednako dobar način života"[3].

Sadašnji gradonačelnik Pariza, Bertrand Delanoë se javno deklarisao kao gej 1998. godine, pre nego što je prvi put izabran na funkciju gradonačelnika. Godine 2008. ponovo je izabran na istu funkciju.

Vidi dalje

[uredi | uredi kod]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. „Queer Heritage, a timeline 1700-1900”. Arhivirano iz originala na datum 2009-03-03. Pristupljeno 2009-01-22. 
  2. „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2017-10-11. Pristupljeno 2009-01-22. 
  3. „Comment évoluent la tolérance et l'acceptation de l'homosexualité en France ?”. Arhivirano iz originala na datum 2009-02-04. Pristupljeno 2009-01-22. 
Položaj LGBT osoba u Evropi
Suverene države Albanija • Andora • Armenija** • Austrija • Azerbejdžan* • Belorusija • Belgija • Bosna i Hercegovina • Bugarska • Crna Gora  • Češka • Danska • Estonija • Finska • Francuska • Grčka  • Gruzija* • Holandija  • Hrvatska • Irska • Island • Italija • Kazahstan* • Kipar** • Letonija • Lihtenštajn • Litvanija • Luksemburg • Mađarska • Severna Makedonija • Malta • Moldavija • Monako • Nemačka  • Norveška • Poljska • Portugal • Rumunija • Rusija* • San Marino • Slovačka • Slovenija • Srbija • Španija • Švajcarska • Švedska • Turska* • Ujedinjeno Kraljevstvo  • Ukrajina  •Vatikan
Autonomije, zavisne i druge teritorije Abhazija* • Ažarija* • Åland • Akrotiri i Dekalija •Džersi  • Krim • Farska ostrva • Gernzi • Gibraltar • Nagorno-Karabah* • Nahčivan* • Ostrvo Man • Turska Republika Severni Kipar**
* veliki deo teritorije je u Aziji
** država je u Zapadnoj Aziji, ali se smatra evropskom iz kulturnih, političkih i istorijskih razloga.
Položaj LGBT osoba u svetu
Svet
Položaj LGBT osoba u Africi
Afrika
Položaj LGBT osoba u Južnoj Americi
Južna Amerika
Položaj LGBT osoba u Severnoj Americi
Severna Amerika
Položaj LGBT osoba u Aziji
Azija
Položaj LGBT osoba u Okeaniji
Okeanija
Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi