Položaj LGBT osoba u Belorusiji
| Prava | |
| Legalizacija |  – od 1994.
|
| Antidiskriminacioni zakoni |  Ne |
| Uzrast seksualne saglasnosti |
|
| Brak | Ne |
| Istopolna zajednica | Ne |
| Usvajanje | Ne |
| In vitro fertilizacija za lezbejke |
Ne |
| Vojska | Ne |
| Rodni identitet | |
 LGBT portal
| |
LGBT osobe u Belorusiji ne uživaju jednaka prava i zakonsku zaštitu kao heteroseksualne osobe, premda su istopolni odnosi legalni u Belorusiji od 1994.
Dekriminalizacija homoseksualnosti[uredi | uredi kod]
U vreme dok se Belorusija nalazila u sastavu SSSR-a vladali su zakoni koji su vladali u svim ostalim sovjetskim republikama, prema kojima je homoseksualnost kod muškaraca bila ilegalna. Istopolni odnosi između žena nikada se nisu zabranjivali zakonom. Pre legalizacije homoseksualnosti država i tajne službe su vršile veliki pritisak na LGBT osobe, koje su često bile meta ucena. Iz tog razloga nije bilo moguće nikakvo organizovanje u cilju zalaganja za priznavanje prava.
Parlament Belorusije je promenio član 119-1 1. marta, 1994. godine čime je homoseksualnost dekriminalizovana.
Zločin iz mržnje i druga kršenja prava[uredi | uredi kod]
Zakoni u Berlorusiji ne priznaju homofobiju kao motiv za zločin. U krivičnom zakonu LGBT osobe se pominju jedino u slučajevima kada su subjekti zločina, a ne i kada se zločin sprovodi nad njima.
Postoji puno zabeleženih slučajeva o nezainteresovanosti policije i sudstva da reaguje u slučajevima kada su LGBT osobe žrtve nasilja, pa čak i ubistva. Zabeleženi su, takođe, brojni slučajevi policijske torture nad LGBT osobama.
Policija je često povezana i sa drugim oblicima kršenja prava LGBT osoba, kao što je pravo na slobodan govor i okupljanje. Govor mržnje je takođe veoma prisutan na javnoj sceni u Belorusiji.
S obzirom na to da Belorusija nije članica Saveta Evrope, slučajevi grubog kršenja ljudskih prava se ne mogu podneti Evropskom sudu za ljudska prava.
