LGBTQ prava u Vatikanu
LGBT osobe u Vatikanu nisu u jednakom zakonskom položaju kao ostali. Krivični zakon Vatikana zasnovan je na italijanskom zakonu od proglašenja suverenosti države. Međutim, Vatikan je najavio 2008. godine da će prekinuti sa tom tradicijom, kako bi se suprotstavio mnogim italijanskim zakonima.[1]
Ne postoje odredbe krivičnog zakona koje zabranjuju istopolne odnose. Uzrast seksualne saglasnosti je 12 godina od 1929. godine, kada je Vatikan uveo italijanski Codice Penale. U nekim slučajevima (recimo, učitelj-učenik) ova granica iznosi 15 godina.[2]
Međutim, kako je Vatikan teokratska država pod upravom Rimokatoličke crkve, koja ima negativan odnos prema homoseksualnosti, svako javno ispoljavanje homoseksualnosti nailazi na osudu.
Vatikan nema nijedan zakon koji štiti prava ljudi na osnovu seksualne orijentacije i/ili rodnog identiteta. Premda se homoseksualnost po sebi ne smatra grehom (mada je crkva smatra poremećajem) homoseksualne osobe se smatraju grešnim. Zbog ovakvog stava teško je očekivati donošenje antidiskriminacionih zakona u doglednoj budućnosti.
U međunarodnim odnosima vlada Vatikana je vodila kampanje protiv država koje priznaju istopolne brakove i dozvoljavaju usvajanje dece od strane istopolnih parova.
Godine 2000. Sveta stolica je saopštila svoj zvanični stav da transseksualnost ne postoji i da su transrodne osobe psihički bolesne.[3]
U Vatikanu nema zabeleženih slučajeva AIDS-a ili HIV infekcije. Na međunarodnom planu vlada Vatikana je vodeći protivnik korišćenja kondoma u cilju zaštite od HIV-a.[4]
- ↑ Vatican ends automatic adoption of Italian law
- ↑ Helmut Graupner: Sexualität, Jugendschutz und Menschenrechte, Band 2 - pages 700ff, Verlag Peter Lang, Frankfurt - Berlin - Bern - New York - Paris - Wien 1997, ISBN 3-631-31790-5
- ↑ Vatican says 'sex-change' operation does not change person's gender
- ↑ Steve Bradshaw. „Vatican: condoms don't stop Aids”.
