Položaj LGBT osoba u Nemačkoj

Izvor: Wikipedia
Položaj LGBT osoba u
Nemačkoj
Bundesrepublik Deutschland
Zastava Nemačke Zastava duginih boja
Zastava Zastava duginih boja
Položaj Nemačke
Legalizacija Yes check.svg
1968. - Istočna Nemačka
1969. – Zapadna Nemačka
Antidiskriminacioni zakoni Yes check.svg
Na nacionalnom nivou od 18.8. 2006.
Uzrast seksualne saglasnosti Izjednačen na 16 godina.
Brak X mark.svg
Ne
Istopolna zajednica Yes check.svg
Od 2001. (Eingetragene Lebenspartnerschaft)
Usvajanje Delimično od 2004.
Vojska Yes check.svg
Dozvoljeno služenje
Zakonska promena pola Yes check.svg Da.
Organizacije LSVD, Lesbenring, Rosa Liste München
Mediji Der Eigene, Siegessäule,
Događaji Christopher Street Day, Teddy Award, Motzstraßenfest, Transgenialer CSD
(vidi dalje...)
Gej kvartovi Nollendorfplatz
Istorijaska mesta Schwules Museum
Klubovi SchwuZ,
Istaknute osobe Karl Heinrich Ulrichs, Klaus Wowereit, F. W. Murnau, Magnus Hirschfeld
Wikipedia-LGBT.png LGBT portal

Nemačka je u poslednjih desetak godina postala jedna od najprogresivnijih zemalja Evrope po pitanjima poštovanja prava LGBT osoba. Nemačko društvo u većini pozitivno gleda na poštovanje LGBT prava, a posebno u velikim gradovima, kao što su Berlin, Hamburg, Frankfurt, Keln i Minhen.

Anti-gej zakoni[uredi - уреди]

U Nemačkoj danas nema anti-gej zakona.

Muško-muški seksualni odnosi bili su zabranjeni paragrafom 175 od 1871. godine. Paragraf 175 naročito je postao poznat iz perioda nacizma, kada su gejevi proglašeni protivnicima Rajha i slavne nemačke nacije i postali jedna od targetiranih grupa za istrebljenje. Na osnovu ovog paragrafa, koji je Hitlerova vlada dopunila 1935. godine i pooštrila predviđene sankcije, nekoliko desetina hiljada gejeva je uhapšeno. Samo u periodu između 1937. i 1939. godine privedeno je skoro 100.000 muškaraca u Centralu Rajha za borbu protiv homoseksualnosti i abortusa. Premda ne postoje pouzdani podaci o broju gej žrtava fašizma, procenjuje se da se broj gejeva, poslatih u koncentracione logore, kreće između 10.000 i 600.000. (Više o ovome u članku: Progon LGBT osoba u nacističkoj Nemačkoj.)

Istočna Nemačka je legalizovala dobrovoljne istopolne odnose između odraslih osoba 1968. godine. Zapadna Nemačka je zakon promenila godinu dana kasnije, kada su istopolni odnosi legalizovani, ali sa višom starosnom granicom za stupanje u seksualne odnose, nego u slučaju heteroseksualnih odnosa. Paragraf 175 je konačno izbrisan iz zakona tek posle ujedinjenja Nemačke, 1994. godine.

Godine 2002. Nemačka vlada je priznala i rehabilitovala gej žrtve Holokausta.

Zabrana diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta[uredi - уреди]

Neke savezne države Nemačke imaju antidiskriminacione zakone. Takođe, zabrana diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije sadržana je u ustavima: Berlina (od 1995.), Brandenburga (od 1992.), Thüringena (od 1993.) i Sachsen-Anhalta (u javnom sektoru; od 1997). Nemačka je prva zemlja u svetu koja je nacionalno zabranila diskriminaciju na osnovu rodnog identiteta.

Kao od potpisnice Amsterdamskog sporazuma, od Nemačke se zahtevalo da promeni svoje nacionalne anti-diskriminacione zakone, kako bi uključili seksualnu orijentaciju. Nemačka, međutim, nije uspela da donese odgovarajući zakon u predviđenom šestomesečnom roku. Zakon je konačno usvojen 7. jula, 2006. godine, a stupio je na snagu 18. avgusta, 2006. Zakonom se zabranjuje diskriminacija na poslu i u uslugama.

Istopolne zajednice i usvajanje dece[uredi - уреди]

Nemačka priznaje istopolna partnerstva (Eingetragene Lebenspartnerschaft). Zakon o registrovanim istopolnim partnerstvima donet je 2001. godine i daje jednaka prava i obaveze istopolnim parovima koja imaju i venčani parovi po pitanj nasledstva, zdravstvenog osiguranja, imigracionih pitanja, izdržavanja i promene prezimena.

Godine 2004. dodat je amandman kojim se omogućuje zajednično roditeljstvo istopolnih parova. Naime, partner u gej paru, odnosno partnerka u lezbejskom, ima pravo da usvoji decu svog partnera, odnosno partnerke. Zajednička usvajanja dece nisu dozvoljena.

Društveni odnos[uredi - уреди]

Gejevi i lezbejke su uglavnom prihvaćeni u nemačkom društvu. Ispitivanja javnog mnenja iz 2003. godine pokazuju da istopolne brakove podržava 65% stanovništva, dok 57% podržava usvajanje dece od strane istopolnih parova. Ovo istraživanje pokazuje, takođe, porast prihvatanja gejeva i lezbejki u odnosu na istraživanje urađeno 1999. godine, kada je istopolne brakove podržavalo 54% stanovništva.

Političke partije[uredi - уреди]

Tri istaknuta nemačka političara su otovreno gej: gradonačelnik Berlina, Klaus Wowereit (SPD), Volker Beck (Zeleni) i Guido Westewelle (FDP). Gradonačelnik Hamburga, Ole von Beust, predstavnik konzervativne CDU je takođe gej, mada to smatra privatnim pitanjem i ne ističe ga u javnosti.

SPD generalno podržava LGBT prava, mada dosta jača podrška dolazi od FDP-a, Zelenih i Die Linke. CDU se uglavnom protivi širenju LGBT prava na područje porodičnog zakona i braka, ali zbog jake podrške LGBT pravima koja postoji u društvu, trudi se da se izgradi sliku o sebi kao o zagovorniku tolerancije.

Gej-lezbejska politička organizacija Rosa Liste München je od 1996. godine jedna od vladajućih koalicionih partija u Minhenu.

Generalno, seksualna orijentacija političara i političarki nije u žiži interesovanja javnosti. Nemačka javnost prihvata različite seksualne orijentacije političara i političarki, zvezda i drugih javnih ličnosti. Pokušaji novinarskog senzacionalizma o ovim temama ne privlače interesovanja i uništiće karijeru novinara/ke pre nego političara/ke. Outovanje javnih ličnosti u medijima smatra se uvredljivim i nezrelim novinarskim ponašanjem.

Zajednica[uredi - уреди]

LGBT zajednica je veoma razvijena u velikim gradovima kao što suu Berlin, Hamburg, Keln, Frankfurt i Minhen.

Proslave Dana ponosa i parade održavaju se u mnogim gradovima širom Nemačke, a najveće su one u Berlinu i Kelnu. Nemačka je, takođe, bila tri puta zemlja domaćin Europride-a i to u Berlinu (1993.), Kelnu (2002. – Europride u Kelnu je najveća do sada održana Evropska parada ponosa, sa oko milion učesnika/ca) i Hamburgu (2004). Prva parada ponosa u Nemačkoj, poznata pod imenom koje i danas nosi, „Christopher Street Day“ - CSD održana je 1979. godine u Bremenu i u Berlinu, ali i pre toga su održavane ulične proslave dana ponosa LGBT osoba i to od 1972. godine u Münsteru.

U Nemačkoj su se takođe održavale i Eurogames, evropska LGBT sportska takmičenja: u Frankfurtu (1995), Berlinu (1996), Hanoveru (2001) i Minhenu (2004). A za 2010. Keln je izabran za domaćina Gay Games VIII.

Gej kvartovi postoje u većim gradovima. U Berlinu to su Nollendorfplatz i Motzstraße na Schönebergu i Prenzlauer Berg u istočnom Berlinu[1]. U Hamburgu se nalazi St. Georg, a u Minhenu Glockenbachviertel.

Vidi dalje[uredi - уреди]


Spoljne veze[uredi - уреди]


Gay flag.svg Položaj LGBT osoba u Evropi
Suverene države Albanija • Andora • Armenija** • Austrija • Azerbejdžan* • Belorusija • Belgija • Bosna i Hercegovina • Bugarska • Crna Gora  • Češka • Danska • Estonija • Finska • Francuska • Grčka  • Gruzija* • Holandija  • Hrvatska • Irska • Island • Italija • Kazahstan* • Kipar** • Letonija • Lihtenštajn • Litvanija • Luksemburg • Mađarska • Makedonija • Malta • Moldavija • Monako • Nemačka  • Norveška • Poljska • Portugal • Rumunija • Rusija* • San Marino • Slovačka • Slovenija • Srbija • Španija • Švajcarska • Švedska • Turska* • Ujedinjeno Kraljevstvo  • Ukrajina  •Vatikan
Autonomije, zavisne i druge teritorije Abhazija* • Ažarija* • Åland • Akrotiri i Dekalija •Džersi  • Krim • Farska ostrva • Gernzi • Gibraltar • Nagorno-Karabah* • Nahčivan* • Ostrvo Man • Turska Republika Severni Kipar**
* veliki deo teritorije je u Aziji
** država je u Zapadnoj Aziji, ali se smatra evropskom iz kulturnih, političkih i istorijskih razloga.
Položaj LGBT osoba u svetu
Svet
Položaj LGBT osoba u Africi
Afrika
Položaj LGBT osoba u Južnoj Americi
Južna Amerika
Položaj LGBT osoba u Severnoj Americi
Severna Amerika
Položaj LGBT osoba u Aziji
Azija
Položaj LGBT osoba u Okeaniji
Okeanija
Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi