Orotična kiselina

Orotična kiselina
(IUPAC) ime
	1,2,3,6-tetrahydro-2,6-dioxo-4-pyrimidinecarboxylic acid
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj	65-86-1
ATC kod	nije dodeljen
PubChem	967
DrugBank	EXPT02447
Hemijski podaci
Formula	C5H4N2O4
Mol. masa	156.10 g/mol
InChI
	InChI=1S/C5H4N2O4/c8-3-1-2(4(9)10)6-5(11)7-3/h1H,(H,9,10)(H2,6,7,8,11) ; Key: PXQPEWDEAKTCGB-UHFFFAOYSA-N
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća	?
Pravni status

Orotična kiselina je heterociklična kiselina. Ona je isto tako poznata kao pirimidin karboksilna kiselina. Nekad se verovalo da je ona deo vitamin B kompleksa i nazivana je vitamin B₁₃. U današnje vreme je poznato da ona nije vitamin, i da može biti proizvedena u telesnoj intestinalnoj flori.^[3]^[4]^[5]

Soli, orotati, se nekad koriste kao mineralni nosači u nekim dijetarnim suplementima, da poveća njihovu bioraspoloživost. Litijum orotat je najfrekventnije korišćen u tom pogledu.

Bolesti orotične kiseline

Nagomilavanje orotične kiselina može dovesti do orotičke acidurije. To može biti simptom uvećanja količine amonijaka usled metaboličkih oboljenja, kao što je poremećaj ciklusa ureje.

Kod nedostatka ornitin transkarbamilaze, poremećaju ciklusa ureje, višak karbamoil fosfata se konvertuje u orotičnu kiselinu. To tipično dovodi do povećane ekskrecije urinarne orotićne kiseline, zato što ona nije odgovarajuće korišćena te se mora eliminisati.

Orotična kiselina može biti mutagena (prouzrokovati mutacije) i somatičkim ćelijama sisara. Ona je takođe mutagena za bakterije i kvasac.

Povezano

Literatura

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ „Vitamin B13 (Orotic Acid)”. Arhivirano iz originala na datum 2014-02-10. Pristupljeno 2014-04-05.
↑ Husebye E, Skar V, Høverstad T, Melby K (1992). „Fasting hypochlorhydria with gram positive gastric flora is highly prevalent in healthy old people”. Gut 33: 1331-1337. DOI:10.1136/gut.33.10.1331.
↑ Greenbaum SB (1954). „Orotic acid antagonist: "6-Uracilsulfonic Acid, a Sulronic Acid Analog of Orotic Acid”. J. Am. Chem. Soc. 76 (23): 6052–6054.

Spoljašnje veze

	Portal Medicina
	Portal Hemija

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] „Vitamin B13 (Orotic Acid)”. Arhivirano iz originala na datum 2014-02-10. Pristupljeno 2014-04-05.

[Husebye-4] Husebye E, Skar V, Høverstad T, Melby K (1992). „Fasting hypochlorhydria with gram positive gastric flora is highly prevalent in healthy old people”. Gut 33: 1331-1337. DOI:10.1136/gut.33.10.1331.

[Greenbaum-5] Greenbaum SB (1954). „Orotic acid antagonist: "6-Uracilsulfonic Acid, a Sulronic Acid Analog of Orotic Acid”. J. Am. Chem. Soc. 76 (23): 6052–6054.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]