Doksorubicin

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Doksorubicin
(IUPAC) ime
(7S,9S)-7-[(2R,4S,5S,6S)-4-amino-5-hidroksi-6-metiloksan-2-il]oksi-6,9,11-trihidroksi-9-(2-hidroksiacetil)-4-metoksi-8,10-dihidro-7H-tetracen-5,12-dion
Klinički podaci
Robne marke Doksil
AHFS/Drugs.com Monografija
MedlinePlus a682221
Identifikatori
CAS broj 23214-92-8
ATC kod L01DB01
PubChem[1][2] 31703
DrugBank DB00997
ChemSpider[3] 29400
UNII 80168379AG YesY
KEGG[4] D03899 YesY
ChEBI CHEBI:28748 YesY
ChEMBL[5] CHEMBL179 YesY
Hemijski podaci
Formula C27H29NO11 
Mol. masa 543,52 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost 5% (Oralno)
Metabolizam CYP3A4
Poluvreme eliminacije 12–18,5 časova nakon oslobađanja iz lipozoma[6]
Izlučivanje Bilijarno i fekaln o
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća D(AU) D(US)
Pravni status POM (UK) -only (SAD)
Način primene Intravenozno

Doksorubicin (adriamicin, hidroksidaunorubicin) je lek koji se koristi hemoterapiji. On je antraciklinski antibiotik, blisko srodan asa prirodnim proizvodom daunomicinom, i poput svih antraciklina, on deluje putem interkalacije DNK.

Doksorubicin se često koristi za tretiranje širokog opsega kancera, koji obuhvata hematološke malignosti, nih tipova karcinoma, i sarkome mekog tkiva.

Doksorubicinovo najozbiljnije nepoželjno dejstvo je potencijalno smrtonosno oštećenje srca.

Ovaj lek se dozira intravenozno, u obliku hidrohloridne soli. Neka od njegovih prodajnih imena su Adriamycin PFS, Adriamycin RDF, i Rubex.[7] Doksorubicin je fotosenzitivan, te su kontajneri često oblošeni aluminijumskom folijom i/ili voštanim papirom.

Doksorubicin je dostupan u lipozomskoj formulaciji kao Doxil, Caelyx i Myocet.

Ovaj molekul je originalno izolovan tokom 1950-tih iz bakterija u uzorku zemljišta iz Italije.

Mehanizam dejstva[uredi - уреди | uredi izvor]

Dijagram interkalacije DNK sa dva molekula doksorubicina. (1D12)[8]

Doksorubicin formira interakcije sa DNK putem interkalacije čime se inhibira makromolekulska biosinteza.[9][10] On inhibira rad enzima topoizomeraza II, koji opušta supernamotaje tokom transkripcije DNK. Doksorubicin stabilizuje kompleks topoizomerase II nakon prekidanja DNK lanca radi replikacije, čime se sprečava otpuštanje dvostrukog heliksa i time se zaustavlja proces replikacije.

Planarna aromatična hromoforna porcija molekula se interkalira između dva bazna para DNK molekula, dok se šestočlani šećer smešta u mali žleb i formira interakcije sa bočnim baznim parovima u neposrednom susedstvu mesta interlalacije. Ovaj mod vezivanja je uočen u nekoliko kristalnih struktura.[8][11]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. PMID 21948594. doi:10.1093/nar/gkr777.  edit
  6. Laginha, K.M. "Determination of Doxorubicin Levels in Whole Tumor and Tumor Nuclei in Murine Breast Cancer Tumors." Clinical Cancer Research. October 1, 2005. Vol. 11 (19). Retrieved on April 19, 2007.
  7. Doxorubicin (Systemic). Mayo Clinic. Last updated on: June 15, 1999. Retrieved on April 19, 2007.
  8. 8,0 8,1 Frederick CA, Williams LD, Ughetto G et al. (March 1990). "Structural comparison of anticancer drug-DNA complexes: adriamycin and daunomycin". Biochemistry 29 (10): 2538–49. PMID 2334681. doi:10.1021/bi00462a016.  Crystal structure is available for download as a PDB file.
  9. Fornari FA, Randolph JK, Yalowich JC, Ritke MK, Gewirtz DA (April 1994). "Interference by doxorubicin with DNA unwinding in MCF-7 breast tumor cells". Molecular Pharmacology 45 (4): 649–56. PMID 8183243. 
  10. Momparler RL, Karon M, Siegel SE, Avila F (August 1976). "Effect of adriamycin on DNA, RNA, and protein synthesis in cell-free systems and intact cells". Cancer Res 36 (8): 2891–5. PMID 1277199. 
  11. Pigram WJ, Fuller W, Hamilton LD (January 1972). "Stereochemistry of intercalation: interaction of daunomycin with DNA". Nature New Biol 235 (53): 17–9. PMID 4502404. 

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]