Irinotekan

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Irinotekan
(IUPAC) ime
(S)-4,11-dietil-3,4,12,14-tetrahidro-4-hidroks-
3,14-diokso1H-pirano[3’,4’:6,7]-indolizino[1,2-b]hinolin-
9-il-[1,4’bipiperidin]-1’-karboksilat
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 100286-90-6
ATC kod L01XX19
PubChem[1][2] 3750
DrugBank APRD00579
Hemijski podaci
Formula C33H38N4O6 
Mol. masa 586,678 g/mol
677,185 g/mol (hidrohlorid)
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost NA
Metabolizam Hepatički glukuronidacija
Poluvreme eliminacije 6 do 12 časova
Izlučivanje žučno i renalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća ?
Pravni status POM (UK), ℞-samo (U.S.)
Način primene Intravenozno

Irinotekan (Camptosar, Pfizer; Campto, Yakult Honsha) je lek koji se koristi u tretmanu raka. Irinotekan je inhibitor topoizomeraze 1, koji sprečava DNK odvijanje. Hemijski, to je polu-sintetički analog prirodnog alkaloida kamptotecina.[3]

Njegova glavna primena je u suzbijanju raka debelog creva, posebno u kombinaciji sa drugim hemoterapijskim agentima. To uključuje FOLFIRI način lečenja koji se sastoji od infuzijskog 5-fluorouracila, leukovorina, i irinotekana.

Irinotekan je odobren za upotrebu u SAD-u od [[1994].] godine. U toku razvoja, ovaj lek je bio poznat pod imenom CPT-11.

Mehanizam[uredi - уреди | uredi izvor]

Irinotekan je aktiviran hidrolizom, pri čemu nastaje SN-38, koji je inhibitor topoizomeraze I. Ovaj molekul je inaktiviran glukuronidacijom sa uridin difosfat glukoronozil-transferazom 1A1 (UGT1A1). Inhibicija topoizomeraze I sa aktivnim metabolitom SN-38 konačno dovodi do inhibicije DNK replikacije i transkripcije.

Sporedni efekti[uredi - уреди | uredi izvor]

Najznačajniji nepoželjni efekat irinotekana je jaka dijareja i ekstremno suzbijanje imunskog sistema.

Dijareja[uredi - уреди | uredi izvor]

Dijareja vezana za irinotekan je jaka i klinički značajna. U nekim slučajevima dovodi do izuzetne dehidracije zahtevajući hospitalizaciju ili prijem na odeljenje intenzivne nege. Ovim sporednim efektom se može rukovoditi putem agresivne upotrebe antidijaretika kao što su loperamid ili lomotil sa privim znacima tečne stolice.

Imunosupresija[uredi - уреди | uredi izvor]

Irinotekan ima negativan uticaj na imunski sistem. To se manifestuje dramatičnim sniženju broja belih krvnih zrnaca u krvi, posebno neutrofila. Dok koštana srž, gde su neutrofili stvaraju, poveća proizvodnju da kompenzuje nedostatak, pacijent može iskusiti period neuropenije, kliničkog nedostataka neutrofila u krvi.

Farmakogenomika[uredi - уреди | uredi izvor]

Irinotekan se konvertuje u aktivni metabolit SN-38, koji se naknadno inaktivira enzimom UGT1A1 reakcijom glukuronidacije.

Ljudi sa UGT1A1 varijantama zvanim TA7, koje su isto poznate kao *28 varijante, izražavaju manje UGT1A1 enzima u njihovoj jetri i često boluju od Gilbertovog sindroma. U toku hemoterapije, ti pacijenti efektivno primaju veće doze od očekivanih doza zato što njihova tela nisu sposobna da odstrane irinotekan istom brzinom. U studijama to korespondira sa većom učestalošću jake dijareje i neuropenije[4].

2004. godine, klinička studija je izvedena da bi se potvrdila asocijacija *28 varijante sa povećanom toksičnošću, kao i sposobnost genetičkog testiranja da predvidi to toksičnost pre primene hemoterapije.[5].

2005. godine, FDA je napravila promene u kategorizaciji irinotekana i dodala farmakogenomsku preporuku da pacijenti sa polimorfizmima u UGT1A1 genu, posebno *28 varijante, trebaju da prime umanjene doze leka. Irinotekan je jedan od privih hemoterapijskih agenata u širokoj upotrebi što je doziran za svakog pacijenata u zavisnosti of njegovog genotipa.[6].

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). "Chapter 51. Antineoplastic agents; camptothecin analogs". Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-142280-3. http://books.mcgraw-hill.com/medical/goodmanandgilman/. 
  4. Journal of Clinical Oncology, Vol 22, No 8 April 15, 2004: pp. 1382–1388
  5. Innocenti F et al. (April 2004). "Genetic Variants in the UDP-glucuronosyltransferase 1A1 Gene Predict the Risk of Severe Neutropenia of Irinotecan". Journal of Clinical Oncology 22 (8): 1382–88. PMID 15007088. doi:10.1200/JCO.2004.07.173. 
  6. O'Dwyer PJ, Catalano RP (October 2006). "Uridine Diphosphate Glucuronosyltransferase (UGT) 1A1 and Irinotecan: Practical Pharmacogenomics Arrives in Cancer Therapy". Journal of Clinical Oncology 24 (28): 4534–38. PMID 17008691. doi:10.1200/JCO.2006.07.3031. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]


Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).