Colkin

Izvor: Wikipedia

Colkin (Tzolkin, odn. Tzolk'in prema revidiranom pravopisu Gvatemalske akademije majanskih jezika, kojem se sada daje prednost) ime je koje su majanistički proučavaoci dali verziji 260-dnevnog Mezoameričkog kalendara, koji je koristila Majanska civilizacija u pretkolumbijskoj Mezoamerici.

Colkin je najosnovniji i najšire posvedočen od svih majanskih kalendara; bio je glavna komponenta društva i ritualnih aktivnosti starih Maja. Neke majanske zajednice ga i danas koriste u gvatemalskim visijama. Upotreba mu je marginalna, ali se proširuje, mada nailazi na otpor nekih evangeličkih preobraćenika.

Reč znači "broj dana" (ili "račun - " ili "brojanje dana") i zapravo je neologizam na osnovu jukatečkog majanskog. Odgovarajuće reči u gvatemalskim kulturama K'iche' i Kaqchikel, koje ga neprekinuto koriste preko 500 godina su Ajilabal q’ij odn. Cholq'ij. Koju su reč koristile pretkolumbijske Maje nije poznato. Asteci su sličan kalendar, verovatno baziran na nestalom centralnomeksičkom običaju, zvali tonalpohualli, na jeziku Nahuatl.

Colkinovi imenovani dani[uredi - уреди]

Kalendar colkin kombinuje dva ciklusa: jedan od dvadeset imenovanih dana i drugi od trinaest brojeva (trecena). Tako se dobija (20×13=) 260 jedinstvenih dana. Svaki dan je uzimao sledeće ime i broj - kada bi se došlo do 13, sutradan bi se nastavilo sa 1 itd. U tabeli je pokazano 20 pojedinačnih imenovanih dana:

Kalendar Tzolk'in: imenovani dani i pridruženi glifovi[1]
Red.
br.1
Ime
dana 2
Priměr glifa
sa natpisa 3
Priměr glifa
iz kodeksa 4
Jukatečki
16. st. 5
Reconstruirani
Klasični majanski 6
Pridružene prirodne pojave
ili značenje 7
01 Imix' MAYA-g-log-cal-D01-Imix.png MAYA-g-log-cal-D01-Imix-cdxW.png Imix Imix (?) / Ha' (?) lotos, krokodil
02 Ik' MAYA-g-log-cal-D02-Ik.png MAYA-g-log-cal-D02-Ik-cdxW.png Ik Ik' větar
03 Ak'b'al MAYA-g-log-cal-D03-Akbal.png MAYA-g-log-cal-D03-Akbal-cdxW.png Akbal Ak'b'al (?) tama, noć, cik zore
04 K'an MAYA-g-log-cal-D04-Kan.png MAYA-g-log-cal-D04-Kan-cdxW.png Kan K'an (?) kukuruz
05 Chikchan MAYA-g-log-cal-D05-Chikchan.png MAYA-g-log-cal-D05-Chikchan-cdxW.png Chicchan (nepoznato) nebeska zmija
06 Kimi MAYA-g-log-cal-D06-Kimi.png MAYA-g-log-cal-D06-Kimi-cdxW.png Cimi Cham (?) smrt, preobrazitelj
07 Manik' MAYA-g-log-cal-D07-Manik.png MAYA-g-log-cal-D07-Manik-cdxW.png Manik Manich' (?) jelen
08 Lamat MAYA-g-log-cal-D08-Lamat.png MAYA-g-log-cal-D08-Lamat-cdxW.png Lamat Ek' (?) Venera, zvezda
09 Muluk MAYA-g-log-cal-D09-Muluk.png MAYA-g-log-cal-D09-Muluk-cdxW.png Muluc (nepoznato) žad, voda, ponuda
10 Ok MAYA-g-log-cal-D10-Ok.png MAYA-g-log-cal-D10-Ok-cdxW.png Oc (nepoznato) pas
11 Chuwen MAYA-g-log-cal-D11-Chuwen.png MAYA-g-log-cal-D11-Chuwen-cdxW.png Chuen (nepoznato) majmun
12 Eb' MAYA-g-log-cal-D12-Eb.png MAYA-g-log-cal-D12-Eb-cdxW.png Eb (nepoznato) kiša
13 B'en MAYA-g-log-cal-D13-Ben.png MAYA-g-log-cal-D13-Ben-cdxW.png Ben (nepoznato) zeleni/mladi kukuruz, seme
14 Ix MAYA-g-log-cal-D14-Ix.png MAYA-g-log-cal-D14-Ix-cdxW.png Ix Hix (?) jaguar
15 Men MAYA-g-log-cal-D15-Men.png MAYA-g-log-cal-D15-Men-cdxW.png Men (nepoznato) orao
16 Kib' MAYA-g-log-cal-D16-Kib.png MAYA-g-log-cal-D16-Kib-cdxW.png Cib (nepoznato) mudrost, vosak
17 Kab'an MAYA-g-log-cal-D17-Kaban.png MAYA-g-log-cal-D17-Kaban-cdxW.png Caban Chab' (?) zemlja
18 Etz'nab' MAYA-g-log-cal-D18-Etznab.png MAYA-g-log-cal-D18-Etznab-cdxW.png Etznab (nepoznato) kremen
19 Kawak MAYA-g-log-cal-D19-Kawak.png MAYA-g-log-cal-D19-Kawak-cdxW.png Cauac (nepoznato) oluja
20 Ajaw MAYA-g-log-cal-D20-Ajaw.png MAYA-g-log-cal-D20-Ajaw-cdxW.png Ahau Ajaw gospodar, vladar, Sunce

Primědbe:
1. Redni broj imenovanog dana u kalendaru Tzolk'in
2. Ime dana, po standardizovanoj i revidiranoj ortografiji gvatemalske "Academia de Lenguas Mayas"
3. Primer glifa (logograma) za imenovani dan, tipičnog za monumentalne natpise (u verziji "kartuša"). Obratite pažnju da mnogi imaju nekoliko alternativnih oblika.
4. Primer glifa, u stilu majanskog kodeksa. Prilikom crtanja ili slikanja najčešće se koristi ekonomičniji stil, a značenje je isto. I ovde postoje varijacije.
5. Ime dana, zabeleženo na osnovu Jukatečkog jezika iz 16. veka, prema Dijegu de Landi; uglavnom je ova ortografija donedavno korišćena.
6. Konkretan izgovor iz vremena Klasičnog perioda (oko 3. v. - 10. v.), kada je nastala većina natpisa, nije poznat. Ovde date verzije (na klasičnom majanskom, glavnom jeziku natpisa) rekonstruisane su na osnovu fonoloških usporedbi; simbol "?" ukazuje da je rekonstrukcija nesigurna.
7. Svaki imenovani dan je imao uobičajenu asocijaciju ili identifikaciju sa nekom prirodnom pojavom

Colkin nema opšte priznati početak i kraj. Neki ga vide kao potpuno cirkularnog, bez početka, a drugi predlažu različite dane za početak. Jedna takva sugestija:

  • 1 Imix (mogući prvi dan Colkina)
  • 2 Ik
  • 3 Akbal
  • 4 Kan
  • 5 Chicchan
  • 6 Cimi
  • 7 Manik
  • 8 Lamat
  • 9 Muluc
  • 10 Oc
  • 11 Chuen
  • 12 Eb
  • 13 Ben (13. dan Colkina)
  • 1 Ix (14. dan Colkina)
  • 2 Men
  • 3 Cib
  • 4 Cabab
  • 5 Eznab
  • 6 Cauac
  • 7 Ahau
  • 8 Imix
  • 9 Ik
  • 10 Akbal
  • 11 Kan

...

  • 9 Cib
  • 10 Cabab
  • 11 Eznab
  • 12 Cauac
  • 13 Ahau (260. dan Colkina).

Ciklus je korišćen za određivanje vremena verskih i ceremonijalnih događaja i za proricanje.

Značenja[uredi - уреди]

Svaki od dvadeset dana je povezan sa različitim bogom iz majanske mitologije[2].

  • Imix : 'Krokodil' - reptilsko telo planete Zemlje, ili sveta.
  • Ik : 'Vetar' - dah, život. Takođe i nasilje.
  • Akbal : 'Noć-kuća' - tama, podzemlje, domen noćnog jaguar-sunca.
  • Kan : 'Kukuruz' - znak mladog kukuruznog gospodara koji donosi obilje, zrelost. Takođe gušter, mreža.
  • Chicchan : 'Zmija' - nebeska zmija.
  • Cimi : 'Smrt'
  • Manik : 'Jelen' - znak Gospodara lova.
  • Lamat : 'Zec' - znak planete Venere, zalaska Sunca.
  • Muluc : 'Voda' - simbolizovana žadom, jedan aspekt vodenih božanstava, ribe.
  • Oc : 'Pas' - koji vodi noćno Sunce kroz podzemlje.
  • Chuen : 'Majmun' - veliki zanatlija, pokrovitelj veština i znanja. Takođe nit.
  • Eb : 'Trava' ili 'Tačka' - u vezi sa kišom i olujama.
  • Ben : 'Trska' - koja podržava rast kukuruza, trske i čoveka.
  • Ix : 'Jaguar' - noćno Sunce. Takođe kukuruz.
  • Men : 'Orao' - mudrac, ptica, Mesec.
  • Cib : 'Sova/Lešinar' - noćne i dnevne ptice smrti. Takođe vosak, duša, insekt.
  • Caben : 'Zemljotres' - strahotna moć. Takođe doba, misao.
  • Etz'nab : 'Nož' - opsidijansko žrtveno sečivo.
  • Cauac : 'Kiša' ili 'Oluja' - nebeske zmajske zmije i čakovi, bogovi groma i munje.
  • Ahau : 'Gospodar' - sjajni bog Sunce.

Upotrebe[uredi - уреди]

  Kalendari  p  r  u 
Astro · Gregorijanski · Hebrejski · Iranski · Islamski · ISO · Kineski
Tipovi kalendara
Lunisolarni · Solarni · Lunarni

Asirski . Bahaistički · Bengalski · Berberski · Bikram Sambat · Budistički · Etiopski · Germanski · Hindu · Indijski · Irski · Japanski · Javanski . Jermenski · Juche · Julijanski (reformisani) · Julijanski (stari) · Koptski · Korejski · Litvanski · Malayalamski · Majanski · Minguo · Nanakshahi · Nepal Sambat · Pawukon · Runski · Tamilski · Tajlandski lunarni · Tajlandski solarni · Tibetanski · Vijetnamski· Xhosa · Zoroastrijanski

(Arhaični kalendari:) Makedonski (antički) · Burmanski · Astečki · Atički · Babilonski · Coligny · Egipatski · Enohov · Firentinski · Francuski · Helenski · Mezoamerički · Otomanski · Pedesetnički · Rapa Nui · Rimski · Runski · Slovenski · Sovjetski · Vizantijski


(Predloženi kalendari:) Abizmalni · CCC&T · Holocenski · Diskordijanski · Međunarodni fiksni · Novi zemaljski · Pax · Pozitivistički · Sol · Svjetski · Svetski sezonski · Symmetry454 · Darijski (za Mars)

Colkin je dosta korišćen u majanskim natpisima i kodeksima (knjigama). Simbolizam povezan s Colkinom se takođe primećuje u Popol Vuh-u (koji jeste napisan u nedugo nakonšpanskih osvajanja, ali je verovatno zasnovan na starijim tekstovima). Npr. kada je Ixbalanque postavio nemoguć zadatak Ixquic-u da sakupi mrežu kukuruza sa jedne stabljike, što je ovaj uspešno odradio, ona ostavlja otisak svoje mreže na zemlji, a dan "mreža" je početak Venerinog ciklusa koji sledi "ahau" (ajpu na Kiče jeziku), baš kao što je njeno dete naslednik Hun Hunajpua[3].

Nije poznato kako su ga još koristile stare Maje. Ali se ponešto zna iz majanskih zajednica koje ga danas koriste:

  • Periodi od 260 dana su značajni za precizne cikluse u gajenju kukuruza. Dani tranzita kroz zenit (kada Sunce prolazi kroz tačku pod uglom od 90° u odnosu na horizont) mogli su biti uzgredno značajni za poljoprivredu duž južne obale Gvatemale. Prvi prolaz kroz zenit je 30. apr./trav., baš pred početak kišne sezone. Farmeri u tom regionu danas seju kukuruz krajem aprila ili početkom maja. Drugi prolaz, 13. avg/kol. približno odgovara vremenu žetve sasušenog kukuruza, a moguće i da je tekući baktun počeo tog dana 3114. pne[4].
  • Danas na gvatemalskim visijama, nekoliko grupa koriste ovaj period u obuci Aj k'ij-a, čuvara 260-dnevnog kalendara. Devet meseci nakon početka obuke u proricanju, mladi novak je "rođen" i svečano iniciran u svoj položaj. To bi značilo da su za Maje čovek i kalendar imali iste korene; oboje su lunarnog porekla.
  • Ima nekih opetovanih rituala koji se izvode svakih 260 dana na isto obeleženi dan. Najčuvenija je "novogodišnja" proslava na dan 8 Chuwen, na Kiče jeziku (u Momostenangu) poznata kao Waxakib' B'atz.
  • Neke dane smatraju manje ili više pogodnim za neke poslove. Npr. Ak'ab'al ili B'en niskog broja bili bi dobar dan za venčanje, a K'an za gradnju ili održavanje kuće.
  • Tedlock beleži sistem divinacije na osnovu bacanja kockica i brojanja unapred kroz kalendar od tekućeg dana do nekih dana koji se zatim tumače.
  • Mnoga tradicionalna majanska imena potiču od kalendarskih dana, često rođendana (v. majanska astrologija).

New Age[uredi - уреди]

Colkin je poslužio kao osnova za Dreamspell kalendar, kojeg je razvio ezoterični autor Jose Arguelles u sklopu pokreta New Age. Arguejes se poslužio i raznim drugim mističnim izvorima, tako da to nije čist majanski kalendar.

Poreklo i svrha[uredi - уреди]

Smatra se da je 260-dnevni kalendar bio raširen u čitavom mezoameričkom kulturnom regionu, kao i da je bio najstariji i najznačajniji kalendarski sistem tamo zabeležen, nastao pre prve pojave u majanskim natpisima[5]. Neizvesno je koja je mezoamerička kultura prva razvila ovaj kalendar. Stele sa najstarijim poznatim datumima po Dugom brojanju potiču iz rane Zapotečke faze u visokim dolinama Oaksake, na lokalitetima kao što je Monte Albán, sa polovine 1. milenija pne. Postoje i neki raniji primeri nečega što izgleda kao kalendarski glif, ali je njihova verodostojnost tema rasprave.

Kalendar nema očiglednih veza sa nekim astronomskim ili geofizičkim ciklusom, tako da je neizvesna njegova originalna svrha, ali postoji nekoliko teorija.

Po jednoj teoriji, kalendar potiče od umnoška brojeva trinaest i dvadeset, koji su Majama bili veoma značajni. Dvadeset, broj prstiju na rukama i nogama, bio je osnova majanskog brojevnog sistema. Trinaest je bilo nivoa u Nadzemlju gde su živeli bogovi, a današnji kalendarci kažu da je to broj "zglobova" u ljudskom telu (članci na nozi, kolena, kukovi, ramena, laktovi, članci na ruci i vrat).

Barbara Tedlock je proučavala ovaj sistem među nekim savremenim majanskim zajednicama u mestu Momostenango u visokoj Gvatemali, gde žive K'iche' Indijanci. Kod lokalnog poznavaoca je čak bila šegrt u tehnikama proricanja i formalno inicirana kao gatara 1976. Ona kaže:

"Momostekanski kalendar obuhvata i 260-dnevni ciklus i 365-dnevnu solarnu godinu, sa četiri klasičnomajanska Nosača godine, ili Mam, koji povezuju to dvoje. 260-dnevni ciklus je zamišljen kao čvrsto povezan sa svetovnim ili zemaljskim poslovima, odraz ne nekog astronomskog perioda već period ljudske gestacije. Prošli etnografski opisi ovog ciklusa sadrže razna suprotna mišljenja u vezi njegovog prvog dana, ali poređenje sadašnjih rezultata i onih iz ranijih studija ukazuje da nema određenog prvog dana[6]".

Aveni veruje da nema jedinstvenog odgovora. Ali on kaže:

"Jednom je Majanski genij mogao prepoznati da negde u dubini ovog kalendarskog sistema leži čudesni spoj, čarobno ukrštanje niza ciklusa vremena: 9 meseci, 13 puta 20, ciklus rođenja, ciklus setve, Venerin ciklus, Sunčev ciklus, ciklus pomračenja. Broj 260 je bio kao skrojen za Maje[7]."

Aveni dalje pretpostavlja da su Maje koristile Venerin kalendar na isti način kako su drugi koristili Sunčev kalendar. On sugeriše da je "Venerina tablica" u Drezdenskom kodeksu precizna efemerida za predviđanje položaja Venere. Aveni takođe primećuje da osnovni poljoprivredni ciklus u visokoj Gvatemali takođe traje oko 260 dana i zove se tzolkin. Takođe može postojati veza sa prosečnom dužinom vremena potrebnom između pojave Venere kao jutarnje i večernje zvezde, oko 263 dana. Aveni primećuje da "prosečno trajanje između sukcesivnih polovina sezone pomračenja, 173 ½ dana, odnosi se prema colkinu 3 prema 2."[8] Mada ovo deluje nategnuto, postoje dokazi da su Maje koristile colkin za predviđanje položaja Venere i događanja pomračenja.

Još jedna teorija ističe da 260-dnevni period potiče od dužine ljudske trudnoće, tj. blizu je prosečnom broju dana između prve propuštene menstruacije i rođenja (za razliku od Naegeleovog pravila koji pretpostavlja 40 sedmica [280 dana] između poslednje menstruacije i rođenja). Po tome bi babice bile prve koje su izmislile kalendar, kako bi predvidele dan rođenja bebe[9]

Nekoliko istraživača (npr. Malmström 1973., Nutall 1928., Apenes 1936.) identifikovalo je korelaciju između ciklusa i 260-dnevnog razmaka između zenitalnih tranzita Sunca. Prema ovoj hipotezi, 260-dnevni ciklus je nastao u uskom pojasu od 14º 42' do 15º sev. geografske širine u kojem je Sunce okomito iznad glave oko 12-13. avg/kol. i opet 260 dana kasnije oko 30. apr/trav. - 1. maja/svi. (Malmstrem identifikuje Izapansku kulturu kao pogodnog kandidata u tom pojasu). Ovaj period je mogao biti korišćen u rasporedu sadnje kukuruza. Ipak, uloženo je nekoliko prigovora na ovu teoriju. Kalendar od 260 dana teče neprekidno, a tranziti kroz zenit se smenjuju svakih 260 pa 105 dana. Prvi poznati kalendarski natpisi su nađeni znatno severnije od ove zone[10]. Zbog toga ova teorija nema široku podršku.

Na kraju je takođe moguće da za 260-dnevni ciklus ima više razloga, gore spomenutih ili nepoznatih.

Takođe pogledati[uredi - уреди]

Fusnote[uredi - уреди]

(uglavnom prenete iz originala na engleskom:)

  1. Moderna ortografija i rekonstruisana klasično majanska imena u tabeli slede kratki izvod iz Kettunen and Helmke (2005). Asocijacije na osnovu Miller and Taube (1993), p.49.
  2. Pojedine asocijacije, dole date, potiču od Wright (1989).
  3. Dennis Tedlock (translator and editor), "Popol Vuh: The Definitive Edition Of The Mayan Book Of The Dawn Of Life", 1996
  4. Prema programu Stellarium 0.10.1, Sunce je na 14° 51' sev. geo. širine prošlo kroz zenit 8. sept/ruj. -3113. godine (tj. 3114. pne.), što bi odgovaralo 13. avg/kol. 3114. pne. po proleptičkom gregorijanskom kal. (julijanski dan 584285). Danas prolazi 12. avg/kol.?
  5. Miller and Taube (1993), pp.48–50.
  6. Tedlock (1982, pp.174–177).
  7. Aveni (2000, p.202).
  8. Aveni (2000, p.201).
  9. Npr. Miller and Taube (1993, pp.46, 48.)
  10. See for example the separate review comments to Malmström's 1973 paper by John Henderson and Arthur Fitchett and their associated citations, appearing in 9 August 1974 edition of Science (reprinted (PDF).

Izvori[uredi - уреди]

(na engleskom:)

Šablon:Ref indent

Aveni, Anthony F. (2000). Empires of Time: Calendars, Clocks, and Cultures (reprint of 1990 original izd.). London: Tauris Parke. ISBN 1-86064-602-6. OCLC 45144264. 
Kettunen, Harri; and Christophe Helmke (2005) (PDF). Introduction to Maya Hieroglyphs. Wayeb and Leiden University. http://www.mesoweb.com/resources/handbook/index.html. pristupljeno 05. 05. 2006.. 
Lo, Lawrence (n.d.). "Mesoamerican Writing Systems". Ancient Scripts. Ancientscripts.com. http://www.ancientscripts.com/ma_ws.html. pristupljeno 15. 11. 2006.. 
Malmström, Vincent H. (1973). "Origin of the Mesoamerican 260-Day Calendar" (PDF Reprinted). Science 181: 939–941. DOI:10.1126/science.181.4103.939. PMID 17835843. pristupljeno na 15. 11. 2006.. 
Milbrath, Susan (1999). Star Gods of the Maya: Astronomy in Art, Folklore, and Calendars. The Linda Schele series in Maya and pre-Columbian studies. Austin: University of Texas Press. ISBN 0-292-75225-3. OCLC 40848420. 
Miller, Mary; and Karl Taube (1993). The Gods and Symbols of Ancient Mexico and the Maya: An Illustrated Dictionary of Mesoamerican Religion. London: Thames & Hudson. ISBN 0-500-05068-6. OCLC 27667317. 
Tedlock, Barbara (1982). Time and the Highland Maya. Albuquerque: University of New Mexico Press. ISBN 0-826-30577-6. OCLC 7653289. 
Thomas, Cyrus (1897). "Day Symbols of the Maya Year". u: J. W. Powell (ed.) (Project Gutenberg EBook #18973, online reproduction). Sixteenth Annual Report of the Bureau of American Ethnology to the Secretary of the Smithsonian Institution, 1894–1895. Washington DC: Bureau of American Ethnology, Smithsonian Institution; U.S. Government Printing Office. str. 199–266. OCLC 14963920. http://www.gutenberg.org/etext/18973/. 
Voss, Alexander W. (2006). "Astronomy and Mathematics". u: Nikolai Grube (ed.). Maya: Divine Kings of the Rain Forest. Eva Eggebrecht and Matthias Seidel (assistant eds.). Cologne, Germany: Könemann. str. 130–143. ISBN 3-8331-1957-8. OCLC 71165439. 
Wright, Ronald (1989). Time Among the Maya: Travels in Belize, Guatemala, and Mexico. London: Abacus. ISBN 0-349-10892-7. OCLC 154511110. 

Šablon:Ref indent-end

Vanjske veze[uredi - уреди]

(na engleskom:)