Abizmalni kalendar

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Abizmalni kalendar (theAbysmal Calendar - abysmal znači "neizmerno veliki" ili "duboki", "bezdani") je zamišljen kao zamena za gregorijanski kalendar u ulozi globalnog standarda. Razvijan je anonimno od 21. decembra/prosinca 2005. do 20. decembra 2007. u Vankuveru, Kanada.

Cilj Abizmalnog kalendara je harmonizacija odlika više kalendara, kako bi se pružio najelokventniji način za prenošenje datuma između različitih kalendarskih sistema i za prenošenje datuma između svetskih kultura.

theAbysmal Calendar prikazuje (od spoljnog kruga prema unutra):

  • 13 sazvežđa realnog solarnog zodijaka
  • 13 kalendarskih meseci
  • 64 heksagrama I Ching-a
  • Mesečeve mene tokom jednog lunarnog meseca
  • 260-dnevni kalendar

Komponente Abizmalnog kalendara[uredi - уреди | uredi izvor]

  Kalendari  p  r  u 
Astro · Gregorijanski · Hebrejski · Iranski · Islamski · ISO · Kineski
Tipovi kalendara
Lunisolarni · Solarni · Lunarni

Asirski · Bahaistički · Bengalski · Berberski · Bikram Sambat · Budistički · Etiopski · Germanski · Hindu · Indijski · Irski · Japanski · Javanski . Jermenski · Juche · Julijanski (reformisani) · Julijanski (stari) · Koptski · Korejski · Litvanski · Malayalamski · Majanski · Minguo · Nanakshahi · Nepal Sambat · Pawukon · Runski · Tamilski · Tajlandski lunarni · Tajlandski solarni · Tibetanski · Vijetnamski· Xhosa · Zoroastrijanski

(Arhaični kalendari:) Makedonski (antički) · Burmanski · Astečki · Atički · Babilonski · Coligny · Egipatski · Enohov · Firentinski · Francuski · Helenski · Mezoamerički · Otomanski · Pedesetnički · Rapa Nui · Rimski · Runski · Slovenski · Sovjetski · Vizantijski


(Predloženi kalendari:) Abizmalni · CCC&T · Holocenski · Diskordijanski · Međunarodni fiksni · Novi zemaljski · Pax · Pozitivistički · Sol · Svjetski · Svetski sezonski · Symmetry454 · Darijski (za Mars)

Abizmalni kalendar ima nekoliko komponenata; svaka od njih dodeljuje brojeve (arapske ili rimske) ili imena svakom pojedinačnom danu, kako bi se oni lakše grupisali u sedmice, mesece, godine i druge mere dana. Postoje sledeće komponente: Hromatski brojač, LuniSolarni kalendar, Godišnji kalendar, Neimenovani kalendar i Kalendar sazvežđa.

U skoro svakom slučaju Abizmalni kalendar započinje brojanje vremenskih perioda od 0, zatim 1, 2, 3 itd.

Hromatski brojač[uredi - уреди | uredi izvor]

Hromatski brojač je zamena za Julijanski broj dana; njime se hronološki broji svaki dan, lunarni mesec i godina u inkrementima od 1, počevši od 0. Svaki dan počinje u ponoć, svaki lunarni mesec o mladom Mesecu (Mlađak) a svaka godina o severnom zimskom solsticiju (kratkodnevici), na dan koji koincidira sa 21. decembrom/prosinca.

Ovo su inicijalni periodi:

  • Dan 0 = 21. decembar 2012.
  • Lunarni mesec 0 = 12. decembar 2012. do 10. januara/siječnja 2013.
  • Godina 0 = 21. decembar 2012. do 20. decembra 2013.

Hromatski brojač je zamišljen da omogući lak prelaz između bilo koja dva kalendarska sistema, uz upotrebu ovog brojača kao posrednika.

Lunisolarni kalendar[uredi - уреди | uredi izvor]

Abizmalni kalendar ima strukturu lunisolarnog kalendara; Lunarnom mesecu se dodeljuje 29 ili 30 dana, a Godini 12 ili 13 Lunarnih meseci. Lunarni mesec 0 je onaj lunarni mesec koji sadrži dan ekvivalentan 22. decembru bilo koje godine.

Godišnji kalendar[uredi - уреди | uredi izvor]

Abizmalni kalendar takođe ima godišnju strukturu, koja deli 365 dana godine u 52 sedmice i 1 Novogodišnji dan, koji nije sedmični dan. Sedmični dani su isti kao u gregorijanskom kalendaru, jer većina svetskih kultura imaju sopstvena imena za ove dane, koja često potiču od 7 antičkih planeta: Sunca i Meseca te Marsa, Merkura, Jupitera, Venere i Saturna (naročito romanski nazivi). Abizmalna sedmica počinje u subotu i završava se u petak.

Novogodišnji Dan pada na Dan ekvivalentan 21. decembru, što predstavlja severni zimski solsticijum.

52 sedmice se mogu raspodeliti u 13 meseci od po 28 dana (4 sedmice), a takođe i 4 kvartala od po 91 dan (13 sedmica). Time svaka Sedmica, Mesec, Kvartal i Godina počinju subotom i završavaju se petkom.

Neimenovani kalendar[uredi - уреди | uredi izvor]

Neimenovana komponenta Abizmalnog kalendara potiče od 260-dnevnog ciklusa Tzolk'in starih Maya, koji dodeljuje broj od 1 do 13, plus jedan od 20 glifova svakom od 365 Dana Godine. Kako bi se korisnicima kalendara omogućilo da odrede glifove koji im najbolje odgovaraju, kalendar predstavlja tih 20 glifova putem rimskih brojeva od I do XX. Svaka zajednica korisnika kalendara može usvojiti niz glifova koji odgovara njihovoj kosmologiji.

Dani Neimenovanog kalendara (ovaj naziv potiče odatle što nam je nepoznat originalni naziv Tzolk'in-a) se nižu ovim redosledom: 1-I, 2-II, 3-III, 4-IV, 5-V, ... 12-XII, 13-XIII, 1-XIV, 2-XV, 3-XVI, ... , 10-XVII, 11-XVIII, 12-XIX, 13-XX, 1-I, ...

Kalendar sazvežđa[uredi - уреди | uredi izvor]

Kalendar sazvežđa je zamišljen da meri precesiju ekvinoksa, zbog koje sazvežđa, naročito ona iz zodijaka, izgledaju kao da rotiraju, a što potiče usled rotacije Zemljine ose s periodom od malo manje od 26.000 godina. Međunarodna astronomska unija (MAU) je utvrdila da Sunce prolazi ispred sazvežđa (tj. ulazi u sazvežđe) Ovan 19. aprila/travnja. Ovaj datum se pomera za jedan dan svakih oko 72 godine. Pošto je MAU utvrdila pomenuti datum 1930., verovatno je da Sunce sada prolazi ispred Ovna 18. aprila.

Pošto sve kulture na priznaju ista sazvežđa zodijaka, ova komponenta nikako nije zamišljena da bude primenjena dok se ne ustanovi konsenzus u vezi granica. Do tada će biti dovoljna MAU-ina podela na 13 sazvežđa.

Očekuje se da će se dan ulaska Sunca u Ovna poklapati sa Novogodišnjim danom 17.568 godina od početka Abizmalnog kalendara.

Notacija po Abizmalnom kalendaru[uredi - уреди | uredi izvor]

Abizmalni kalendar prati razne vremenske periode, zbog čega bi standardizovani format za beleženje konkretnog dana mogao biti glomazan. Tamo gde se puna notacija razume iz konteksta, mogu se koristiti skraćenice. Ovako izgleda predloženi format:

[Sedmični dan] [broj-glif]
Mesec [broj] Dan [broj]
Lunarni mesec [broj] Dan [broj]
Godina [hromatski broj] [broj-glif]

Primer:

Utorak 3-XVII
Mesec 4 Dan 24
Lunarni mesec 4 Dan 28
Godina 0 13-XIX

Pravilo prestupne godine[uredi - уреди | uredi izvor]

Prestupni dan se umeće jednom svake 4 godine, a izuzetak se pravi jednom svakih 128 godina. Ovim je kalendarska godina najusklađenija sa tropskom godinom. Prestupni dan (ili Dan prestupne godine) se umeće dan pre Novogodišnjeg dana.

Prestupnom danu je dodeljen broj iz Hromatskog brojača, takođe je i normalni dan Lunarnog meseca, međutim, nije označen sedmičnim danom niti kombinacijom broj-glif iz Neimenovane komponente. Ovo omogućava Abizmalnom kalendaru da ostane večno usklađen sa tropskom godinom i sa srazmernim komponentama.

Argumenti za konverziju kalendara[uredi - уреди | uredi izvor]

Abizmalni kalendar je tako zamišljen da prelaz sa gregorijanskog bude što lakši. Prvi sedmični dan Abizmalnog kalendara pada na dan ekvivalentan suboti, 22. decembra 2012. godine (verovatno odatle sedmice počinju subotom). Pošto su sedmični dani po oba kalendara istovetni, godine sedmičnih dana se poklapaju sve do sledećeg Novogodišnjeg dana 21. decembra 2013. Ovo bi trebalo da olakša prelaz sa gregorijanskog na abizmalni kalendar tokom cele te godine, bez eliminacije sedmičnih dana.

Takođe se može reći:

  • Abizmalni kalendar odmerava lunarni mesec, kojeg koriste u hebrejskoj, islamskoj, budističkoj i hinduističkoj veri, te u Kini, Japanu, Koreji i Vijetnamu. Gregorijanski kalendar formalno ne meri lunarni mesec, uprkos značaja pri izračunavanju Uskrsa.
  • Abizmalni kalendar uzima u obzir precesiju ekvinoksa.
  • Kalendarski meseci imaju bez izuzetka 28 dana (4 sedmice), umesto 28 do 31.
  • Kalendarski kvartali tako imaju po 91 dan (13 sedmica), umesto 90 do 92.
  • Kvartali počinju i završavaju se oko četiri kardinalne tačke godine (dva solsticija i dve ravnodnevice).
  • Meseci ne nose kulturalno specifična imena, kojim bi korisnici drugih kultura mogli biti otuđeni.
  • Abizmalni kalendar kombinuje kalendarske crte iz hebrejskog, helenskih, kineskog, budističkog, mezoameričkih i mesopotamskog kalendara, što podržava tvrdnju da je globalno relevantniji kalendar od gregorijanskog.

Samerljivost kalendara[uredi - уреди | uredi izvor]

Kao rezultat kombinacije kalendarskih komponenata, abizmalni kalendar ima više numeričkih osobina koji ga čine funkcionalnijim. Od ovih je najvažnija kofunkcija 365 dana iz Godine i 260 dana Neimenovanog kalendara.

Kako kružimo kroz 365 dana godine, vidljive su dve progresije broj-glifa iz Neimenovanog kalendara. Od dana do dana, broj-glif se uvećava za 1-I, kako je gore opisano: 1-I, 2-II, 3-III... Može se primetiti druga progresija od godine do godine (npr. 22. 12.2012., pa 22. 12.2013. pa 2014. itd.); broj-glif se uvećava za 1-V, pa ako je neki dan 2-I ove godine, sledeće godine je 3-VI, zatim 4-XI, 5-XVI, 6-I, 7-VI itd.

To nam omogućuje da predviđamo i notiramo progresiju ne samo od dana do dana već i od godine do godine, što olakšava razmišljanje o dužim periodima vremena.

Kalendarska numerologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Celobrojna numerologija Abizmalnog kalendara sledi iz njegovih komponenata:

  • 260 dana = 13×20 = period ljudske gestacije
  • 260 sedmica = 5 godina (52×5)
  • 260 meseci = 20 godina (13×20)
  • 260 godina = Mali ciklus istorije
  • 260 stoleća = Precesija ekvinoksa

Mali ciklus istorije/povijesti[uredi - уреди | uredi izvor]

Mada kalendar nema proleptičku funkciju, tj. ne broji dane unazad pre Dana 0, može se tvrditi da već meri istorijski period od 260 godina, slično Malom ciklusu Maja. U slučaju majanskog Dugog brojanja, oni mere 260 perioda od 360 dana, a ne godina, pa je njihov Mali ciklus kraći od abizmalnog.

Abizmalni kalendar notira 2 Mala ciklusa u istoriji globalizacije: 1492. do 1752 pa zatim do 2012. U prvoj pomenutoj godini Kolumbo je otkrio Ameriku, u drugoj godini je Gregorijanski kalendar usvojen u Britanskoj imperiji, čime je postao najrasprostranjeniji kalendar u upotrebi. Godine 2012. se završava majanski Veliki ciklus od 5125 godina i označava početak Abizmalnog kalendara.

I Čing i vreme[uredi - уреди | uredi izvor]

I Čing ili "Knjiga promene" je stari kineski sistem proricanja. Sastoji se od 64 heksagrama, tj. figure sastavljene od 6 horizontalnih linija, poređanih jedna iznad druge. Svaka linija je puna ili "čvrsta" ili "prepuštajuća", što je prikazano kao neprekidna ili podeljena linija. Abizmalni kalendar koristi belu liniju za "čvrstu" odn. crnu za "prepuštajuću". Ovim se žele predstaviti svetlost i tama, koje su takođe povezane sa linijama svakog heksagrama.

Numerologija heksagramâ I Činga koincidira sa ciklusima Meseca, Sunčevih pega i precesije ekvinoksa:

  • 384 dana = 13 lunarnih meseci (13×29,53)
  • 64×384 dana = 24.576 dana = ~67 godina = 6 ciklusa Sunčevih pega (1 takav ciklus je oko 11 godina)
  • 64×24.576 dana = 1.572.864 dana = ~25.838 godina = 1 precesija ekvinoksa

Biblija, Zodijak i 13 meseci[uredi - уреди | uredi izvor]

Puzzle stub cropped.png Ovaj dio članka je u začetku.
Pogledajte kako uređivati članak i pomozite Wikipediji u njegovom proširenju.

Takođe pogledati[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]

(na engleskom:)

Originalni članak na Calendar Wiki

theAbysmal Calendar (weblog chronicling Calendar development and features)
Bible Gateway Book of Ezekiel
Bible Gateway Book of Revelation