Helenski kalendar

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
  Kalendari  p  r  u 
Astro · Gregorijanski · Hebrejski · Iranski · Islamski · ISO · Kineski
Tipovi kalendara
Lunisolarni · Solarni · Lunarni

Asirski · Bahaistički · Bengalski · Berberski · Bikram Sambat · Budistički · Etiopski · Germanski · Hindu · Indijski · Irski · Japanski · Javanski . Jermenski · Juche · Julijanski (reformisani) · Julijanski (stari) · Koptski · Korejski · Litvanski · Malayalamski · Majanski · Minguo · Nanakshahi · Nepal Sambat · Pawukon · Runski · Tamilski · Tajlandski lunarni · Tajlandski solarni · Tibetanski · Vijetnamski· Xhosa · Zoroastrijanski

(Arhaični kalendari:) Makedonski (antički) · Burmanski · Astečki · Atički · Babilonski · Coligny · Egipatski · Enohov · Firentinski · Francuski · Helenski · Mezoamerički · Otomanski · Pedesetnički · Rapa Nui · Rimski · Runski · Slovenski · Sovjetski · Vizantijski


(Predloženi kalendari:) Abizmalni · CCC&T · Holocenski · Diskordijanski · Međunarodni fiksni · Novi zemaljski · Pax · Pozitivistički · Sol · Svjetski · Svetski sezonski · Symmetry454 · Darijski (za Mars)

Helenski kalendar ili bolje reći Helenski kalendari, jer nije bilo samo jednog kalendara koji bi se koristio u celoj staroj Grčkoj, počinjao je ubrzon nakon junskog/lipanjskog solsticija, u vreme kada zvezda Sirijus izlazi odmah nakon trenutka zore, tj. u vreme helijakalnog izlaska ove zvezde. Zvezda je u tom trenutku bila nevidljiva zbog sunčevog sjaja, tako da se trenutak nove godine morao izračunati astronomski (ali na drugom mestu se tvrdi da je "Teoretski, egipatska građanska godina počinjala kada je Pseća zvezda, Sirijus, ili egipatski Sotis, mogla prvi put biti viđena na istočnom horizontu baš pred izlazak Sunca..."). Prema Hiparhu, grčkom astronomu iz 2. veka pne., Sirijus je sa Suncem, na geografskoj širini Rodosa, izlazio 19. jula/srpnja, oko mesec dana posle dugodnevice (letnjeg solsticija). Pošto su u ovo vreme godine počinjale najveće vrućine, a Sirijus je nazvan Pseća zvezda (kako je gore pomenuto) jer se nalazi u sazvežđu Veliki pas, to je nastupajući period nazvan "Pasjim danima" ili "Pasjim vrućinama" ili vremenom.

Kako Karl Kerenyi ukazuje (Kerenyi 1976, pp 29ff), dolazak najgorih, ubilačkih, vrućina baš i nije najočiglednija početna tačka za kalendar koji bi se koristio u Grčkoj. Ali zato u Egiptu, kalendarska godina, označena letnjim rastom Nila, počinje izlaskom Sirijusa (Sothis u egipatskom kalendaru). Kalendarski sistemi su uvek deo najdublje nataloženih slojeva kulture i Kerenyi primećuje: "Posrednica je jedino mogla biti Minojska civilizacija", čiji je proučavalac, grčki arheolog Spyridon Marinatos, povezao orijentacije Minojskih palata sa letnjim izlaskom Sirijusa.

Vodeća religijska i politička mesta na helenskom kopnu su počinjala svoj kalendar izlaskom Sirijusa: Olimpija, Delfi, Atina (videti Atički kalendar), Epidaur i drugi grčki polisi sa mikenskim poreklom.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Kerenyi, C. (1976). Dionysos: Archetypal Image of the Indestructible Life. trans. Ralph Manheim. Princeton, N.J.: Princeton University Press. ISBN 0-691-09863-8. 
  • "chronology." Encyclopadia Britannica from Encyclopadia Britannica 2007 Ultimate Reference Suite. (2007).