Enohov kalendar

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
  Kalendari p  r  u 
Astro · Gregorijanski · Hebrejski · Iranski · Islamski · ISO · Kineski
Tipovi kalendara
Lunisolarni · Solarni · Lunarni

Asirski · Bahaistički · Bengalski · Berberski · Bikram Sambat · Budistički · Etiopski · Germanski · Hindu · Indijski · Irski · Japanski · Javanski . Jermenski · Juche · Julijanski (reformisani) · Julijanski (stari) · Koptski · Korejski · Litvanski · Malayalamski · Majanski · Minguo · Nanakshahi · Nepal Sambat · Pawukon · Runski · Tamilski · Tajlandski lunarni · Tajlandski solarni · Tibetanski · Vijetnamski· Xhosa · Zoroastrijanski

(Arhaični kalendari:) Makedonski (antički) · Burmanski · Astečki · Atički · Babilonski · Coligny · Egipatski · Enohov · Firentinski · Francuski · Helenski · Mezoamerički · Otomanski · Pedesetnički · Rapa Nui · Rimski · Runski · Slovenski · Sovjetski · Vizantijski


(Predloženi kalendari:) Abizmalni · CCC&T · Holocenski · Diskordijanski · Međunarodni fiksni · Novi zemaljski · Pax · Pozitivistički · Sol · Svjetski · Svetski sezonski · Symmetry454 · Darijski (za Mars)

Enohov kalendar je stari kalendar opisan u apokrifnoj Knjizi Enohovoj (v. Slovenski apokrifi).

Njime je godina bila podeljena na četiri sezone od po 13 sedmica. Svaka sezona je imala dva 30-dnevna meseca, praćena jednim 31-dnevnim mesecom. Svaka sezona je počinjala u nedelju; pošto je prvi mesec imao 30 dana, drugi mesec je počinjao u utorak, a treći mesec u četvrtak, iz istog razloga.

Kalendarski stručnjak John Pratt je napisao: "Enohov kalendar je kritikovan kao beznadežno primitivan, jer se, sa samo 364 dana, vrlo brzo razilazio sa godišnjim dobima: za samo 25 godina sezone bi stizale čitav mesec ranije. Tako veliki nesklad, ipak, samo ukazuje da je metod interkalacije izostavljen".[1]

E. G. Richards je notirao sistem interkalacije kojim bi Enohov kalendar postao tačan koliko i gregorijanski kalendar.[2]

Pratov predlog[uredi - уреди | uredi izvor]

Prat je predložio nešto što on smatra za bolji sistem. Dodatak ekstra sedmice na kraj svake sedme godine (koju Prat naziva "Subotnja godina") i zatim još jedne dodatne sedmice na kraju 28. godine, čini kalendar preciznim koliko i julijanski kalendar. Zatim, definišući "Veliku godinu" kao period od 364 godine (kao što Enohova godina ima 364 dana) Prat kaže: "U svakom skupu od pet Velikih godina bile bi izostavljene dve dodatne sedmice kojima se završava 28-godišnji ciklus, [i to] jedna u trećoj i još jedna u petoj Velikoj godini". Ovim bi kalendar bio precizniji od gregorijanskog kalendara (godina bi trajala 365,24231 dana, desetak sekundi duže od srednje tropske godine i oko 16 sekundi kraće od gregorijanske godine).

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. John Pratt, Review of Mapping Time:, The Calendar and Its History, by E. G. Richards, American Mathematical Monthly, volume 107, number 1, January, 2000
  2. E. G. Richards, Mapping Time: The Calendar and Its History, Oxford University Press, 1998.